Na Kardjordjevom brdu kod Paraćina 8. septembra završena je ovogodišnja sezona razminiranja, tokom koje je na oko 418.000 kvadratnih metara pronadjeno i uništeno 300 neeksplodiranih ubojitih sredstava
Mešoviti rusko-srpski odred za humanitarno razminiranje ruske državne agencije ,,Emerkom“ već šest godina radi na čišćenju sumnjivog terena na Karadjordjevom brdu, gde je oktobra 2006. godine eksplodirao vojni magacin.
“Do sada je očišćeno preko 4 miliona kvadratnih metara, na kojima je pronadjeno ukupno 13.000 neeksplodiranih ubojitih sredstava, ispričao je direktor Centra za razminiranje Srbije Branislav Jovanović.
Ove godine pronadjeno je 300 komada neeksplodiranih ubojitih sredstava, od čega najviše granata. Prošle godine je pronadjeno oko tri stotine, a 2012. prečišćen je najugroženiji teren sa čak 12.000 neeksplodiranih ubojitih sredstava.
“Ostalo je još oko dva i po miliona kvadratnih metara sumnjive površine na ovoj lokaciji. Krajem aprila naredne godine opet počinjemo sa radom, kazao je Jovanović, dodavši da bi taj posao mogao biti završen u narednih nekoliko godina.
Ove godine u projektima Centra za razminiranje u Srbiji je pronadjeno preko 2.000 komada neeksplodiranih ubojitih sredstava različitog kalibra.
Saradnja sa ruskom državnom agencijom ,,Emerkom” traje od 2008. godine, kada je počelo razminiranje u Nišu, a 2009. godine krenulo se sa čišćenjem Karadjordjevog brda u Paraćinu gde je oktobra 2006. godine eksplodirao vojni magacin sa 1.300 tona ubojitih sredstava.
Razminiranje finansira ruska vlada, na osnovu sporazuma izmedju Ruske Federacije i Republike Srbije, a radovi se obavljaju u skladu sa projektima Centra za razminiranje i medjunarodnim standardima za humanitarno razminiranje.
SUMNJIVE POVRŠINE U SRBIJI
Jovanović kaže da u Srbiji postoji 6.000.000 m2 sumnjivih površina po pitanju postojanja kasetne municije, a za grupe mina sumnjivo je oko 3.000.000 metara kvadratnih.
“U vodenim tokovima, Savi i Dunavu, sumnjivo je 12 lokacija, a za postojanje velikih avio bombi i raketa sumnja se za 150 lokacija, ispričao je direktor Centra za razminiranje Srbije.
M. Biorac
Foto: A. Dobrosavljević
