Nije prvi put da vandali prave štetu u parku Pedagoškog fakulteta u Jagodini, a sva je prilika da, ukoliko se nešto ne preduzme, neće biti ni poslednji. Park tog fakulteta doživeo još jedan vandalski napad u kome su stradala dva mlađara medveđeg lešnika starih oko 60 godina, sa kojih je pod okriljem noći skinuta kora.
Ogoljena stabla u parku Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini
– Pokušavamo svim silama da održimo i da unapredimo naš park, park koji je otvoren za sve građane Jagodine tokom dana i tokom noći. Drveće pored koga su verovatno sedeli neki mladi ljudi iz našeg grada su prošle noći potpuno ogoljena. To je čin koji osuđuje javnost, svi studenti i svi profesori Fakulteta – rekao je dr Živorad Marković, prodekan za nastavu i studentska pitanja Pedagoškog fakulteta u Jagodini, i uputio apel građanima Jagodine da park koriste, da u njemu uživaju, da njime šetaju, ali da paze ono što je ovom gradu ostavljeno u amanet.
On je rekao da Fakultet pedagoških nauka u Jagodini čini ogromne napore i da će uz pomoć lokalne samouprave i Ministarstva prosvete uspeti da u
Cuvar parka ce uciniti sve da bi osteceno drvo opstalo
Životije Stanojević park održava 25 godina. Žao mu je svake otkinute grančice i nastoji da ovim mlađarima medveđe leske pomogne da opstanu.
– Ovaj park je uvek bio dika za Jagodinu i za Pomoravlje. Ovo je rodno drvo, mlađar medveđe leske, odnosno medveđe šape. Drvo je staro oko šezdeset godina, i neko ko nema pameti dođe i uništi ga – ogorčeno kazuje Stanojević.
Treba podsetiti sve da je drvo izvor života, a park u krugu Pedagoškog fakulteta u Jagodini ima još veći značaj. Raznovrsnost botaničkih retkosti, koje je nekadašnji upravnik Sreten Adžić znalački sakupljao iz celog sveta i gajio, ubrajaju ga u jedini ovakve vrste ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu. Pre prvog i drugog svetskog rata park je zahvatao prostor oko jednog i po hektara i bio je ukrasni vrt škole. Krasilo ga je više od tri stotine drvenastih biljaka. Između ostalih nalazili su se tu kineski ginkgo biloba, sekvoja, sibirska pavlonija, američki belolisni i krupan zlatni javor, japanska sofora, libanski kedar, smrča sa Kolorada, afrička tamarika.
Naročitu su vrednost parku pridale retke i endemične vrste nacionalne flore: Pančićeva omorika, tisa sa Drine, crvenolista i zlatolista bukva, 13 vrsta vrba, 30 lipa… Od cveća, trava i ostalog niskog rastinja bilo je svuda ruža, puzavica, trava sa pampasa iz južnoameričkih prerija, žutilice, šarenoliste agave i mnogo drugog zimzelenog cveća u rondelama ili duž staze.
Školu i park posećivali su ministri, crkveni zvaničnici, naučni radnici i đačke ekskurzije iz zemlje i inostranstva, ali će kao najznačajnije ostati dve posete kralja Petra Prvog Karađorđevića sa prestolonaslednikom Aleksandrom 1907. i 1915. godine. Nažalost, tokom I i II svetskog rata park je prilično oštećen. Uloženi su veliki napori da se park obnovi, zamenjeno je polomljeno i unakaženo rastinje. I pored toga, čitava površina parka nije se u istoj meri održala. Na oštećenom delu podignuta je nova školska zgrada, dok je preostalom delu vraćen raniji sjaj. Zato čuvajmo ono što nam je ostalo, naša bogatstva, posebno prirodna, jer tu nema popravnog.
