“Dugo vremena bilo je poznato da smo list za sve od 7 do 77 godina. Javio se onda jedan gospodin od 78 i pitao: ‘Ja koji sam sad godinu stariji više ne smem da vas čitam?’ Odmah smo to promenili na ‘od 7 do 107 godina’”, kaže Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik “Politikinog Zabavnika”

Pre 75 godina snimljeni su slavni filmovi “Prohujalo s vihorom”, “Poštanska kočija” i “Čarobnjak iz Oza”. Rođen je strip junak Betmen a preduzeće “Nestle” predstavilo je novi proizvod – “nes” kafu. Iste te 1939, 28. februara, nastao je i “Politikin Zabavnik”, piše Politika.

“Kad smo poslednji put proveravali njegov fejsbuk, stranica je imala tačno 267.832 lajka. Poređenja radi, toliko nemaju ni mnoge javne ličnosti, glumci, pevači”, voli da istakne Zefirino Grasi, generalni direktor “Politike a. d.” i višedecenijski glavni i odgovorni urednik ovog kultnog nedeljnika. Kao što je to više puta do sada bivalo kada je sudbina ovog lista u pitanju, samostalna akcija jednog čitaoca pretvorila se u zvaničnu i sada već ozbiljnu stvar. Pre oko pet godina stranicu na “fejsu” čitalac je otvorio bez konsultacija sa bilo kim, da bi se u jednom trenutku “razotkrio” redakciji. Od tada “Zabavnik” postoji i na mreži.

Čitaoci su kumovali i samom imenu pred izlazak prvog broja, kada je “Politika” pred početak novogodišnjih praznika objavila konkurs u kojem je od publike tražila ime “novog lista s romanima, pričama i stripovima”, a zauzvrat ponudila ozbiljnu novčanu nagradu. Prispelo je preko 35.000 predloga i, začudo, u čak 18 posto koverti pisalo je jedno isto – “Politikin Zabavnik”.

“Žreb je odlučio da prva nagrada ode u ruke Antoniji Savić, sada Kočiš, tada devetogodišnjoj učenici iz Novog Sada, koju ćemo, nadam se, videti na našoj današnjoj proslavi”, priseća se Zefirino Grasi.

“Zabavnikov” poklon čitaocima
Počev od današnjeg broja, koji je ceo u simbolici brojeva 1939 i 75 i u kojem za “Zabavnik” pišu Fransoa-Gzavije Denio, ambasador Francuske u Srbiji, Slobodan Giša Bogunović, Aleksandar Palavestra, Jelica Greganović i drugi, redakcija će u naredna četiri meseca poklanjati uz svaki broj i jedan reprint izdanja od pre 50 godina.

Tako je sve počelo. Od lista koji je imao 12 stranica, koji je izlazio u “Politikinom” formatu utorkom i petkom, pa do magazina od 68 strana, koji već tradicionalno izlazi samo petkom, prošlo je mnogo vremena. Ono što se, međutim, nikada nije promenilo jeste nešto nesvakidašnje za naše prilike i naš mentalitet – bez obzira na to koliko godina imali, čime se bavili, kakvog porekla bili, kojoj političkoj partiji pripadali, za koji klub navijali, kakvu muziku slušali i kakve filmove gledali, oko jednog biste se složili. Oko toga da čitate “Politikin Zabavnik”. Čitali su ga, provereno, i Tito i Slobodan Milošević. Verovatno i vi koji čitate ovaj tekst.

“Ima tu još nešto. Niko nikada nije vršio nikakav pritisak na redakciju. U bilo kom smislu. Mada, bilo je muka i nevolja, kao i kod svih. Sećam se da nije bilo papira tokom devedesetih, pa smo izlazili u onolikom tiražu u kolikom smo mogli zbog nestašice. Tada sam, toga se svi sećaju, na prozor redakcije okačio lutku iz ‘Mapetovaca’, sa oblačićem u kojem je pisalo ‘Pomoć’”, priča, u šali, Grasi.

Od čitaoca su poticale i promene u zaglavlju lista.

“Dugo vremena bilo je poznato da smo list za sve od 7 do 77 godina. Javio se onda jedan gospodin od 78 i pitao: ‘Ja koji sam sad godinu stariji više ne smem da vas čitam?’ Odmah smo to promenili na ‘od 7 do 107 godina’. Izuzetno mi je drago da se protežemo kroz generacije, da pokrećemo pitanja da li više znaju roditelji ili deca, da nas najviše reklamiraju oni koji su uz njega odrasli a želeli bi da i njihova deca odrastaju isto, da pomalo liče na njih. Ta nostalgija, kao specifična emocija, jaka je i moćna, radi na mnogim frontovima, pa i u našu korist. Trudićemo se da nastavimo interaktivni odnos sa čitaocima, da iskoristimo potencijal ‘Fejsbuka’, da uvežemo internet priču i štampano izdanje.”

Ljuba Popović rastao uz “Zabavnik”
Naš veliki slikar Ljuba Popović rastao je uz ovaj nedeljnik: Moj “Zabavnik” je onaj iz 1939, kada mi je majka Spasa u Bosni čitala “Mikija hrabrog krojača”, koji je izlazio na prvoj strani. Od tada počinje moja ljubav prema stripovima. Više ih ne čitam ali još osećam nostalgiju koja me vuče. Imam komplet svih predratnih brojeva “Zabavnika”. Za njega su pisali veliki “Politikini” novinari, toliko obrazovani da je sve što su napisali ušlo u istoriju. Ti novinari su bili šampioni.

Osim pauze od 1941. do 1952, “Zabavnik” je izlazio bez prekida, ali uvek u nekom tananom, tihom, mada nesporno jasnom saglasju sa događajima. Tokom trajanja sankcija Jugoslaviji, od početka 1993, Paja Patak uz logo lista bio je obojen u crno i nazirala mu se, simbolično, samo silueta, dok se tokom NATO bombardovanja 1999. na crnoj naslovnoj strani broja od 1. maja glava Mikija Mausa pojavila sa šakama koje su mu prekrivale oči. “Verovali ili ne” i “Jeste li već čuli da” najstarije su dve rubrike, koje od početka izlaze neizmenjeno, dok je najmlađi segment “Sa zabavnikom u svet” nastao pre nekoliko godina, kada je jedna alpinistkinja sa vrha K2 na Himalajima poslala redakciji fotografiju sa “Zabavnikom” u rukama. Od tada fotografije stižu i stižu.

Svega je tu bilo – slavnih urednika, velikih ilustratora, zanimljivih priča, podataka koji se na drugim mestima teško nalaze. Ustanovljena je 1979. i nagrada “Politikinog Zabavnika” za najbolje književno delo za mlade, koja se dodeljuje jednom godišnje. Čini se, međutim, da je najveći pečat ostavio jedan izuzetan čovek – Vladimir Bulatović Vib, glavni i odgovorni urednik od 1984. do 1987.

“Osim trenutka kada smo se prvi put pojavili u rukama kolportera, momenta kada smo ponovo počeli da izlazimo posle Drugog svetskog rata i 1968. godine, kada smo se obukli u magazinski format, mislim da za nas najvažniji dan bio onaj u kojem je Vib došao na čelo lista. On mu je da jednu posebnu patinu, koju pokušavamo da očuvamo do danas.”

Vibova zaostavština

Ciljeve “Zabavnika” neprevaziđeno je formulisao upravo Vladimir Bulatović Vib, i to u akrostihu:

Zbrisati dosadu gumicom radoznalosti
Atlas stavljaj pod glavu da bi se svako jutro budio na drugom kontinentu
Buni se protiv svakog popovanja
Amerel otvaraj, čitaoče prinče, čim dune jak vetar, možda će te odneti na tvoju planetu.
Voli to dete koje svaki čovek nosi u sebi
Nikad ne piši iskvarenim jezikom okorelih administrativaca i malograđana
Idi u svet mašte, slobodno, ne čekajući ničiju dozvolu
Koračaj lakim korakom u pravcu svetlosti koja jača ljudski duh.

Izvor: Milica Dimitrijević, Politika