– Ako se bolest ranije leči, manja je šteta i čovek će duže biti socijalno koristan. Bolje je da se krene ranije sa lečenjem nego posle 30, 40 godina alkoholizma – rekao je psihijatar Tomislav Sedmak

Za uspešno lečenje alkoholizma, najrasprostranjenije bolesti zavisnosti, potrebno je napraviti institucionalni sistem lečenja i obezbediti stručnjake, podršku socijalne zajednice i put od lečenja do društvene integracije, složili su se srpski i hrvatski stručnjaci u ovoj oblasti.

Oni su u subotu u Gerontološkom centru u Jagodini održali tribinu Zajednice klubova lečenih alkoholičara Srbije na temu ,,Razlika između zavisnosti i potrebe”, na kojoj je o svojim iskustvima govorilo i oko 80 lečenih alkoholičara iz cele Srbije.

Psihijatar iz Beograda Tomislav Sedmak je rekao da je alkoholizam, kao tihi ubica i uništavač ljudskog života, zdravlja, porodice, socijalne strukture, delemično skrajnut jer ljudi misle da treba rešavati velike i vidljive stvari. Sedmak je ukazao na dve bitne kategorije među alkoholičarima, a to su mladi i teški alkoholičari.

– Ako se bolest ranije leči, manja je šteta i čovek će duže biti socijalno koristan. Bolje je da se krene ranije sa lečenjem nego posle 30, 40 godina alkoholizma – rekao je Sedmak koji je i osnivač beogradske škole lečenja alkoholizma.

Mladi danas već sa 12 do 14 godina počinju čak i da se napijaju, mada se još ne smatraju alkoholičarima zato što ne postoji telesna zavisnost, ali se postepeno navika i potreba povezuju.

– Mladima se mora prilaziti i sa socijalne pozicije, sa pozicije šta se mladom čoveku osim alkohola i droge nudi, kako ih vratiti na prirodnost kroz proces socijalizacije, pozitivnog druženja i sticanja zdravih navika – smatra Sedmak.

On ističe da se mladi mogu motivisati da vode zdrav život i zato je potrebna, smatra Sedmak, podrška medija i institucija kako bi se ukazalo da je alkoholizam loša stvar.

Druga kategorija, teški alkoholičari, kazao je Sedmak, još nisu zakoračili u zavisnost ali uništavaju sebe.

– Za teške alkoholičare treba obezbediti pristup, ljude, metod i sistem koji će ih postepeno privući u lečenje. Veliki značaj počinju da imaju lekari opšte prakse i psihijatri po domovima zdravlja jer institucije leče jako mali procenat alkoholičara – kazao je Sedmak.

On je istakao da veliki broj ljudi pije i da je stopa količine alkohola koju popije pojedinac za godinu dana pokazatelj koliko se alkohol troši i koliko određeni broj pojedinaca propada kroz alkoholizam. Sedmak kaže da preko klubova pokušavaju da alkoholičare vrate same sebi, porodici i socijalnoj sredini.

– Problem je što alkoholičari ne smatraju da im treba pomoć niti postoje institucije koje će im ukazati da su na štetnom putu – objasnio je Sedmak.

Predsednik Hrvatskog saveza klubova lečenih alkoholičara Hrvatske Zoran Zoričić je kazao da je i u Hrvatskoj slična situacija koja nastaje zbog tranzicionog perioda. On je kazao da treba poboljšavati institucionalni model borbe protiv alkoholizma, kao i da se vaninstitucionalni modeli kao što su klubovi povežu sa institucionalnim modelom, a to su klinike i bolnice.

– Naš savez je primer kako pacijente tretirati nakon lečenja kada počinje proces rehabilitacije, ne samo zdravstvene nego i socijalne rehabilitacije. Bitna je i porodična rehabilitacija jer je i u Hrvatskoj i Srbiji svaka četvrta porodica direktno ili indirektno zahvaćena alkoholizmom. Iz takve porodice regrutitraju se deca koja će i sama biti alkohličari, biće podložni depresiji, nasilju, delikventnom ponašanju. Novac i materijalna podrška koji država uloži u alkohologiju dobra je društvena investicija – objasnio je Zoričić.

Alkoholizam je stvar izbora,smatra Zoričić. Prevencija je da se mladim ljudima ukaže da imaju izbor i da se odluče za drugačiji način života.

– Stav društva, koji nama koji se bavimo alkoholigijom otežava rad, je društvo koje podstiče pijenje a osuđuje alkoholizam a to je licemeran stav – smatra Zoričić.

Lečenje u bolnici traje u startu od tri nedelje do tri meseca, a kasnije se nastavlja kroz rehabilitaciju u klubovima a to je oko tri godine.

– Imamo lečene alkoholičare koji ostaju u klubovima i duže, preko deset godina. U proseku lečenje traje od tri do pet godina – kazao je Zoričić.

U Hrvatskoj većina klubova pripada nevladinom sektoru dok je u Srbiji većina klubova povezana sa zdravstvenim ustanovama i to je produžetak lečenja gde je bitan timski rad lekara, psihoterapeuta i socijalnih radnika.

Alkoholizam je, po međunarodnoj klasifikaciji bolesti, treća bolest po učestalosti posle kardiovaskularnih i malignih bolesti. Prema rečima psihoterapeuta iz Jagodine i direktorke Gerontološkog centra Slavice Dejković, po nekim pretpostavkama 15 odsto stanovnika Srbije spada u red zavisnika, a 25 odsto ljudi bar jednom je zloupotrebilo alkohol i našlo se u nekoj ekstremnoj situaciji kao što je tuča ili saobraćajni udes gde su ugrozili svoj ili tuđ život.

Na tribini su učestvovali još i direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu Aleksandar Vujošević, terapeut kluba „Zemun” Saša Dinić i drugi, kao i predstavnici drugih klubova.

J. Zdravković