Ministarstvo finansija, za sada, ne planira da bilo šta menja niti da smanjuje porez na imovinu, koji je u nekim gradovima uvećan čak 36 puta. Ukoliko privrednici smatraju da je opština nerealno odredila koliko stvarno vredi kvadratni metar njihovog radnog prostora, pravdu mogu potražiti na sudu. Druga mogućnost je da se sa firmom i biznisom presele u drugi, „jevtiniji” grad gde su zahvatanja manja. Udruženje pomoravskih privrednika sa sedištem u Paraćinu poručuje da će porez na imovinu da uništi privredu na staklenim nogama

Zakonom o porezu na imovinu propisana su pravila koja omogućavaju da osnovica poreza na imovinu prati tržišnu vrednost imovine kako građana tako i privrede. Za privredu više ne važi knjigovodstvena, već tržišna vrednost imovine. Pošto je vrednost iz knjiga, po pravilu bila bitno niža od tržišne vrednosti, s novim pravilima i porezi su znatno uvećani. Od 1. januara ove godine više se ne plaća naknada za korišćenje građevinskog zemljišta – dažbina koja je bila u potpunoj diskreciji lokalnih samouprava i na koju je privreda imala mnogo pritužbi. Stoga se promena u poreskom teretu mora računati kao razlika između zbira poreza na imovinu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta plaćenih u 2013. i poreza na imovinu koji treba da se plati u 2014, poručuju iz Ministarstva finansija.

Ipak, ma kako sve izgledalo čisto i jasno, visina poreske obaveze zavisi od dve veličine koje su u nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Jedna je visina poreske stope koja je zakonski maksimirana na 0,4 odsto od vrednosti imovine. Druga je visina prosečnih cena u prometu koju su lokalne samouprave trebalo da utvrde na osnovu podataka iz stvarnog prometa. Ako, iz bilo kojih razloga, obveznici smatraju da ove cene ne odražavaju prosek stvarnih cena iz prometa, imaju pravo da formalno osporavaju ovu odluku pred sudom – preporučuju nadležni iz ministarstva.

Oni posebno ukazuju da svi obveznici koji vode poslovne knjige (privreda) imaju pravo da kao osnovicu prikažu vrednost iz svojih knjiga ukoliko ovu vrednost vode u skladu sa računovodstvenim pravilima za takozvane fer vrednosti. U tom slučaju poreska osnovica, a time i visina poreza koju treba da plate, ne zavisi od odluke lokalnih samouprava, već od sopstvene, ali fer računice.

Unija poslodavaca je upozorila da dve trećine preduzeća neće moći da plaća porez na imovinu po novim pravilima i zatražila od vlade i lokalnih samouprava da ga snize. Dramatično uvećanje ovog nameta, koje se prema njihovim podacima kreće od 115 do 3.620 odsto u Beogradu ili 350 odsto u Požarevcu, može da dovede do gubitka između 25.000 i 30.000 radnih mesta. Privrednici problem vide u tome što je većina lokalnih samouprava pribegla razrezivanju maksimalnih stopa, ali bez korekcije za pad cena nekretnina i kvadratnog metra koji treba oporezovati. Pojedinim lokalnim samoupravama su upravo zamerili što su ceo grad odredile kao jednu zonu pa se kvadratni metar luksuznog poslovnog prostora u centru grada oporezuje isto kao magacin na periferiji.

Pojedine lokalne samouprave sa druge strane negiraju drastično uvećanje.
Udruženje paraćinski privrednici se obratilo lokalnoj samoupravi Paraćin i istaklo niz propusta u vezi sa donošenjem Odluka o porezu na imovinu, ali je samo delimično uspelo da neke svoje stavove i ostvari

,,Svedoci smo da svi političari govore o tome da će mala i srednja preduzeća biti okosnica razvoja i stabilnosti države Srbije, ali u praksi to baš i nije tako. Država je propisala maksimalne uslove za određivanje raznih nameta, i ostavila veliku slobodu lokalnoj samoupravi da sve ono što nije striktno propisano odrede sami, a lokalne samouprave su to iskoristile da naprave povećanje dosadašnjeg davanja i verovatno nadomeste prihode koje im je država u međuvremenu uskratila, ali u principu nisu vodile računa o realnosti primene sopstvenih odluka.

Principi kojima se mi rukovodimo su:

Loklana samouprava ima pravo da naplaćuje poreze i takse, i mi smatramo da je to ispravno i želimo iste da plaćamo.

Naplata je realna i izvodljiva samo na osnovu dobiti koju konkretna nepokretnost, ili aktivnost u datoj nepokretnosti ostvaruje (nikako ne možemo da se složimo s principom da u isti način oporezivanja i ostalih davanja treba da potpadnu svi subjekti, bez obzira kojom se delatnošću bave i šta od nje zarađuju, samo na osnovu toga što posao obavljaju u predmetnoj nepokretnosti).

Sva davanja moraju da budu stimulativna i da motivišu preduzetnike za dalja ulaganja, proširenje posla i nova zapošljavanja, a ne destimulativna u smislu da ukoliko je neki objekat vredniji, treba da bude oprezovano po progresivnoj stopi.

Ne treba praviti razlike između imovine pravnih i fizičkih lica stavljene u funkciju obavljanja delatnosti, jer je, u ovim kriznim vremenima najbitnije da se radi, a ne da objekti stoje prazni.

Princip utvrđivanja prosečne cene kvadrata u gradovima na osnovu trgovanja u prethodnom periodu nije dobar jer postoji niz ugovora koje ne odražavaju pravo stanje na terenu jer su sklapani da bi se ponekad rešili drugi problemi kao što su uzimanje kredita od banaka i sl.

Predlozi koji su poslati našoj lokalnoj samoupravi su bili:

Bez obzira što je zakonodavac propisao maksimalnu stopu za operezovanje od 0 do 0,4%, lokalna samouprava treba da donese Odluku o nižoj stopi, i da je vremenom kroz nekoliko godina istu povećava do maksimalne u skladu s tržišnim prilikama.

Zakonodavac je propisao maksimalnu stopu armortizacije od 1% godišnje, a lokalne samouprave taj maksimum obično ne koriste (u Paraćinu je to 0,8%).

Fer vrednost, kao termin po kome treba uneti vrednost imovine je po našem mišljenju građevinska vrednost objekta, a nikako tržišna jer je pod zankom pitanja, ukoliko bi bilo potrebno da se nešto proda od privrednih objekata, da li bi to bilo moguće, i pod kojim uslovima u trenutnoj situaciji.

Nije dobro to što Zakon ne prepoznaje, osim kvadrature nijedan drugi dodatni elemenat značajan za objekat koji se oporezuje, pa u istu cenu kvadrata se ubraja i poslovni prostor za obavljanje neposredne delatnosti, i magacinski prostor i pomoćne prostorije, mokri čvor i sl.

Nije dobro što Zakon ne prepoznaje strukturu i spratnost objekta tako da se plaća na osnovu ukupne površine, bez obzira da li je to spratni, tavanski ili podrumski prostor, kao što za Zakon nije bitno da li je neko vlasnik više malih prostora ili jednog velikog prostora (za zakonodavca je isto da li neko poseduje 5 lokala od po 100 kvadrata ili jednu halu od 500 kvadrata).

Predložili smo da povlašćeni položaj imaju objekti u kojima se obavlja proizvodnja i da takvi objekti, a naročito tamo gde se radi o poljoprivredi budu izuzeti od plaćanja.

Predložili smo da postoji značajno umanjenje za objekte koji su trenutno van funkcije (svesni smo da u svakom gradu postoji niz lokala ili drugog poslovnog prostora gde vlasnici nisu uspeli da isti izdaju ili nemaju mogućnosti da se bave nekom svojom aktivnošću, i da nemaju ni načina da plate porezu zato što nemaju prihode).

Predložili smo da u ulicama gde nema završene infrakstrukture – gradskog vodovoda, kanalizacije, asfalta, puta i sl., ne bude primenjivana ova odluka.

Predložili smo da gradske zone budu ponovo revidirane, jer u prvu zonu nikako ne bi trebalo da uđu objekti koji su u sporednim i bočnim ulicama.

Predložili smo da prostori koji su velikih površina – proizvodne hale, magacini, skladišta i sl., imaju drugačiju skalu za oporezivanje u odnosu na lokale.

Pretpostavljamo da se slični problemi javljaju u ostalim lokalnim sredinama i smatramo da bi zakonodavac morao još jednom da preispita dosadašnji način obračuna poreza na imovinu”, navodi se u saopštenju Udruženja paraćinski privrednici.

„U isto vreme smo se bavili i istraživanjem ostalih davanja i razlikama između susetnih lokalnih sredina i naišli na vrlo različite iznose, tako da na primer:

1. Cena 1 m3 vode u:
– Ćupriji je 74,80 dinara
– u Lapovu 116,10 dinara
– u Ražnju 150,88 dinara
– u Zaječaru 151,70 dinara

2. Cena 1m3 kanalizacije je:
– u Kruševcu 14,93 dinara
– u Lapovu 30,56 dinara
– u Zaječaru 50,30 dinara
– u Paraćinu 88,78 dinara

3. Cena iznošenja smeća je od:
– u Kruševcu 677,00 dinara po kontejneru
– u Paraćinu 1.317,00 dinara po kontejneru
– u Trsteniku 6,85 dinara po kvadratu poslovnog prostora + 0,5 dinara po kvadratu placa, (i baš je interesatno koliko bi trebalo da plati fabrika Prva petoletka koja ima ogromne kvadrature i zemljišta i objekata, a slabo radi).

4. Komunalna taksa za isticanje firme na benzinskim stanicama je:
– u Paraćinu 46.000,00 dinara po objektu, i 23.000.00 dinara za svaki sledeći
– u Ćićevcu 100.000,00 dinara
– u Ćupriji 120.000,00 dinara
– u Varvarinu 219.252,00 dinara
– u Batočini 395.000,00 dinara
– u Zaječaru 506.000,00 dinara

Benzinske pumpe su u nekim gradovima svrstane u kategoriju objekata kojima treba naplatiti izuzetno visoke takse koje se obično naplaćuju bankama, kladionicama ili velikim multi nacionalnim kompanijama bez obzira što se neki od ovih objekata nalaze u seoskim područjima, zapošljavaju jednog do dva radnika i rade na ivici rentabiliteta”, navodi se u saopštenju.

Jedina stvar u kojoj su sve opštine složile je maksimalni iznos 0,4 % stope za porez na imovinu a prilikom određivanja cene kvadrata u prvoj zoni za poslovni prostor, a najviša je cena od 14.800,00 dinara po kvadratnom metru.

A. M.