U petak, 28. novembra 2014. godine u OŠ „Rada Miljković“ u Jagodini održan je ugledni čas iz istorije i srpskog jezika. Realizatori časa bile su: nastavnica istorije Marija Aleksić i nastavnica srpskog jezika Maja Lazarević, a saradnici su bili: nastavnik muzičke kulture Predrag Todorović i nastavnica likovne kulture Mirjana Ivković. Kao gosti i posmatrači, času su prisustvovale nastavnice srpskog jezika Ljiljana Ivanović – Jovančević i Jelena Miljković. Čas je izveden u odeljenju 7/3.

Ciljevi časa bili su: korelacija među predmetima, timski rad, uočavanje sličnosti i razlika između hajduka i uskoka, kako međusobnih, tako i u okviru istorije i epske tradicije.

Na samom početku nastavnica istorije je istakla ciljeve časa, objasnila način rada i istakla važnost timskog rada i saradnje.
Čas je nastavljen na najlepši mogući način – muzikom, kompozicijom posvećenom Hajduk Veljku Petroviću„Raslo mi je badem drvo“ ( Šesta rukovet, Stevana Stojanovića Mokranjca), koju su izvele učenice 7/3: Nevena Stanojević (flauta), Kristina Ranđelović (klarinet) i Anastasija Jevtić (vokal), a pod dirigentskom palicom nastavnika Predraga Todorovića.

Nakon muzičkog uvoda u učionicu je ušao „pravi“ Veljko Petrović, tačnije učenik 7/3 Veljko Joksimović, odeven kao pravi hajduk, sa opancima, fesom, vunenim čarapama, prslukom i naravno brkovima. Prisutnim učenicima je govorio o sebi, kako je postao hajduk, ko su bile njegove žene, govorio je i o svom konaku koji se nekada nalazio u glavnoj ulici u Jagodini, a koji je nažalost srušen.

Učenici su unapred bili podeljeni u četiri grupe, a svaka grupa je imala zadatak da , u skladu sa tematikom časa, smisli ime za svoju grupu.
Sve grupe su dobile zadatke: dve grupe o hajducima i uskocima u vezi sa junacima i događajima iz obrađenih epskih pesama, a druge dve o hajducima i uskocima iz istorijskih izvora. Svaka grupa je imala i zadatak da odredi člana grupe koji će nacrtati uskoka/hajduka, onako kako ga zamišlja, a da bi učenici što bolje uradili zadatak uputstva im je davala nastavnica likovne kulture Mirjana Ivković.

Učenici su izradi zadataka pristupili veoma ozbiljno, negujući pritom timski duh, saradnju i međusobno uvažavanje.
Nakon izrade grupe su, jedna za drugom prezentovale svoje radove – ono što su pisali i crtali.

Nakon prezentovanja radova nastavnica srpskog ih je pitala da li znaju šta znači i čijeg je porekla reč RAHATLUK (tur. odmor, spokojstvo, bezbrižnost). Svi su znali poreklo reči, a u vezi sa značenjem je bilo različitih odgovora. Dok su učenici, u okviru evaluacije časa, govorili o svojim utiscima, koji su bili veoma pozitivni, Čučuk Stana, tačnije učenica Anastasija Jevtić, poslužila je sve prisutne rahatlukom , kako bi ovaj lep i nesvakidašnji čas bio završen na najslađi način.

Marija Aleksić, prof. istorije
Maja Lazarević, prof. srpskog jezika