Traktor koji su otac i sin, Miodrag i Aleksandar Ivanović iz Ursula napravili ručno, ima oko 4.000 kilometara i radnih sati

Aleksandar Ivanović iz Ursula završio je stolarski zanat kao i njegov pokojni otac Miodrag. Ali, to nije neuobičajeno. Nesvakidašnje je to što su njih dvojica pre gotovo 25 godina ručno napravili traktor. Neobično je to i što su njime orali kao i s klasičnim traktorom, kao i to da se on za ovih četvrt veka nikada nije pokvario. Možda je najneobičnije to što traktor ima 20 brzina, 16 prednjih i 4 zadnje, dva menjača i što može da se kreće brzinom od 120 kilometara na sat.

-Ideja je očeva. Kada smo stigli negde do polovine realizacije, po selu se pročulo šta pravimo. Svi su bili skeptični da ćemo uspeti u našoj nameri. Ne hajući za razne glasine, nastavili smo da radimo. Traktor smo napravili za oko šest meseci. Traktor do sada ima oko 4.000 kilometara i radnih sati i nikada se nije pokvario-kaže Aleksandar.

On dodaje da su kupili samo gume, koje su tada platili oko 600 nemačkih maraka. Motor, menjač i sklop diferencijala uzeli su od „zastavinog“ kombija iz 1967. godine. Međutim, pošto je bio veliki posao da skidaju motor sa kombajna, stavili su „opelov“ motor. Postavili su i dva menjača, takođe „opelova“.

-Otac je najpre napravio maketu od lesonita. Prema tim merama naručili smo da nam naprave kućište diferencijala, kutiju menjača i spojeve. Haubu je otac ručno napravio od lima. Svetla su od „stojadina“, prednje gume od popularnog „fiće“, zadnje gume od traktora „Rakovica“, felne su od kamiona „Dajc“, cela prednja osovina pravljena je ručno, kao i instrument tabla i poluge pravljene. Hidraulik je sklopljen od više delova.

-Najzanimljivije mi je bilo kada smo pravili zadnju osovinu. Otac uopšte nije koristio metar. Sećam se da sam držao jedan točak, a drugi je otac podglavio. Onda se izdaljio malo i rekao da pomerim točak još malo unutra. Tek onda je uzeo metar. Raspon osovine bio je tačno 1,30 metara. To me je iznenadilo, ali s obzirom na to da je otac bio odličan stolar, logično je da je imao dobro oko-veli Aleksandar.

Naš sagovornik još kaže da se svi čude kada na benzinskoj pumpi traži da mu sipaju benzin, pa se u početku često raspravljao sa radnicima na pumpi, koji su mislili da ne zna da traktor koristi naftu. Rezervoar, zapremine dva litra, inače čini bočica iz putničkog automobila koja je služila za sipanje tečnosti za pranje stakla. S tom količinom goriva traktor može da pređe tridesetak kilometara.

-Nekada smo traktorom sejali pšenmicu i bacali đubre, a dok smo imali dizel motor, mogli smo i da oremo voćnjake. Nije dovoljno gabaritan da bi mogao da vuče plug. Sada ga najviše koristim za transport. Mislim da je težak samo oko 600 kilograma. Ali, i pored toga, izvlačio sam prikolicu od 1.500 kilograma, a vozio sam i ogrevna drva, teška oko 2.000 kilograma-dodaje Aleksandar.

Dostiže preko 100 kilometara na čas
Iako nema brzinometar, Aleksanbar kaže da traktor može da dostigne brzinu od preko 100 kilometara na čas, a najsporije može da se kreće 2 kilometra na čas.
-Jednom mi je jedan prijatelj rekao da je išao iza mene i da je vozio 120 kilometara na sat. Jednom su mi se neki mladići smejali kada su, dok sam točio gorivo, videli da nosim kacigu. Nisam im ništa rekao. Pustio sam ih da odmaknu svojim putničkim vozilom, a onda ih pretekao. Sačekao sam ih kod prve krivine. Svi su izašli iz automobila da vide kakvo je to „čudo“. Koliko je brz znao sam, jer imam imanje u Kavadaru. Običnim traktorom treba mi 45 minuta, a pravljenim stignem za 12 minuta-priča Aleksandar.

Tekst i foto Z. Gligorijević