Iako je preminuo pre 15 godina, Dušan živi u sećanjima svojih nekadašnjih saradnika. Jedan od njih, Gvozden Ilić, rešio je da iz zaborava otrgne knjigu „Izvlačenje obojenih metala i legura”, koju je Dušan preveo još daleke 1959. godine s ruskog jezika i koja je bila vredan udžbenik za zaposlene u fabrici
Mira Stojković-Stojanović, Sunčica Stojković i Radomir Stojanović ponosni na gest Gvozdena Ilića
Gvozden Ilić iz Jagodine, penzioner Industrije „Kablovi”, na nesvakidašnji način pokazao je da pojedini ljudi ne padaju u zaborav, jer su svojim stručnim radom to zavredeli. Iako je posle 40 godina radnog staža, 1985. godine otišao u penziju, prošle godine rešio je da iz zaborava otrgne knjigu „Izvlačenje obojenih metala i legura”, Dnjestrovski Nikolaja Zelmanoviča, koju je još daleke 1959. godine s ruskog jezika preveo diplomirani mašinski inženjer Dušan Stojković. Gvozden je ponovo prekucao celu knjigu, ukoričio je, o svom trošku, i poklonio Dušanovim ćerkama Miri i Sunčici Stojković. Nije mu bilo teško da prekucava stranicu po stranicu od marta do septembra 2014. godine, jer je to učinio iz pieteta prema Dušanu i poštovanja prema njegovim ćerkama. One su zahvalne i ponosne što njihovog oca njegov saradnik pamti kao vrednog, odgovornog i časnog čoveka.
-Inženjer Dušan Stojković je radio, pre dolaska u FKS, u fabrici „Krušik” u Valjevu, jer je bio vojni stipendista. Kada je otvorena Fabrika „Kablova”, došao je sa porodicom u Jagodinu i zaposlio se kao šef proizvodnog pogona ŽUK. Imao je izraženu radnu disciplinu, a pokazao je i svoje organizacione sposobnosti. Zbog toga smo odlično sarađivali. Bio je odgovoran i stručan, a to je tražio i od svojih saradnika. Što se tiče međusobnih odnosa, umeo je i sa svojim pretpostavljenima, ali i sa radnicima. Zbog toga su ga poštovali–kaže Gvozden, koji je, kao i brojni kvalifikovani radnici, šest meseci bio na doškolovavanju, koje je pratio i praktičan rad na mašinama.
On dodaje da je to bilo vreme entuzijazma. Industrija je bila postavljena po organizacionoj šemi, po proizvodnim metalurškim pogonima. Postojale su livnica, valjaonica i pogoni za izvlačenje i kalaisanje žice, kao i drugi pogoni za izradu kablova. Svi su radili s velikom voljom i samopregorom. Inženjeri su imali podsticajni uticaj na radnike i postojala je obostrana i produktivna saradnja.
Dušana Stojkovića pamte kao velikog inovatora i odličnog stručnjakaž
-Fabrika je zato i napredovala, a u plejadi inženjera Dušan je bio veoma cenjen stručnjak. Fabrika je dobijala stručnu literaturu, koju su inženjeri i tehničari koristili da bi unapredili proizvodnju, a pojedini su i dobijenu stranu literaturu i prevodili je. Inženjer Stojković je gore pomenutu knjigu preveo, otšampao je i ostavio u obimnoj fabričkoj biblioteci da bi mogli da je koriste svi zainteresovani za stručno usavršavanje. Bio je to dragocen udžbenik iz koga smo svi mogli mnogo da naučimo, jer tehnologija nije bila u potpunosti razrađena, a u toj knjizi su postojali proračuni i tabelarni pregledi koji su bili jako korisni za rad u fabrici. Zato sam hteo da tu knjigu otrgnem od zaborava”–dodaje Gvozden.
Dušanove ćerke Mira i Sunčica kažu da je to za njih bio najlepši novogodišnji poklon. Srećne su što ni posle toliko godina njihovog oca nije zaboravio njegov prijatelj i sadnik kome je ostao u sećanju kao vredan i odgovoran radnik, koji je poštovao ljude, i što ga pamte kao stručnjaka i inovatora.
-Naš otac nije među živima već 15 godina, od mnogih je zaboravljen, ali ne i od gospodina Gvozdena Ilića koji nam je poklonio knjigu, tačnije vratio iz zaborava, što govori o prijateljstvu i sećanju na jedno vreme koje je zračilo entuziujazmom, radom i odgovornošću-navode Dušanove ćerke.
One dodaju da je ta plejada radnika i graditelja Fabrike „Kablova” uložila veliki trud i rad ne štedeći se.
-Ova knjiga predstavlja i duhovni poklon koji znači i Radomiru i Dušanu, mojim sinovima, a njegovim unucima, Radomiru i Dušanu. Kao porodica izražavamo veliku zahvalnost gospodinu Iliću, jer je on ovim toplim ljudskim gestom dao primer kako treba u budućnosti negovati prijateljstvo i sačuvati intelektualne vrednosti-ocenjuje Mira Stojković Stojanović.
Posveta
Inovatorstvo
U vreme kada je Dušan bio inženjer u fabrici, radilo se na modernizaciji pogona. On je među prvima u projektovao takozvanu „vazdušnu zavesu” na ulaznim halama koja nije dozvoljavala da se hladi unutrašnjost. Svoj izum nije patentirao, jer mu je bilo dovoljno što je doprineo modernizaciji firme u kojoj je radio.
Odgovoran i štedljiv
Ilić kaže da se seća da je Dušan prilikom obilaska pogona zapazio da jedan radnik radi za mašinom gde je postojala opasnost od povrede na radu. Odmah je obustavio rad, jer je postojala opasnost da se radnik oklizne i da mu ruka mahinalno upadne u drugu mašinu, što se događalo u drugim pogonu. Naredio je da se naprave ramovi od čeličnog profila sa debelom, upletenom žicom, koja je štitila sve radnike za tom mašinom.
-Dušan je bio i štedljiv. Jednom sam tražio da se radni stolovi na nekim mašinama naprave od tabli teksolita. Kada je Dušan to video, pitao me je da li je neophodno da se kupi ta tabla, jer je mnogo skupa. Potvrdio sam mu, a on je naručio taj materijal. Čim smo namontirali tablu, pozvao sam Dušana, koji je rekao da sam bio u pravu, jer smo radnicima obezbedili odličan radni prostor-kaže Gvozden.
Tekst i foto Z. Gligorijević
