Jagodinka Draginja Janković ništa ne baca, jer njeno umetničko oko čak i u otpadu vidi upotrebni predmet, a vešte ruke lako realizuju njenu zamisao

Draginja Janković iz Jagodine enkaustikom, najstarijom tehnikom slikanja, kojom se retko ko bavi u Srbiji, ovu vrstu umetnosti neguje jedina u Pomoravlju. Ona je dve godine peglom slikala na papiru, o čemu je „Novi put“ već pisao, a nedavno je počela peglom da slika dela i na keramičkim pločicama. Pored toga, od predmeta koji u većini domaćinstava završe u smeću, izrađuje prave ukrase. Ukrasne predmete pravi i od silikona. Radi i dekupaž, odnosno salvetnu tehniku. Izrecka zanimljive detalje sa salveta i lepi ih na neobične predmete. Kad god se vrati s odmora u Grčkoj donese puno kamena koje posle oslikava, ali i naplavine raznih oblika od kojih takođe pravi ukrase. Jednostavno, ona ništa ne baca, a gde god ode nađe materijal od koga može da napravi umetničko delo.

-Na enkaustiku sam naišla pre dve godine dok sam na internetu tražila sajtove koji bi mi bili inspiracija čime bih mogla da se bavim. Odmah sam otrčala kod majke i od nje uzela staru peglu koja nema teflonsko dno, niti paru. Iako nisam imala nikakvo predznanje, sela sam i počela da radim. Bila sam iznenađena kada je moja prva slika koju sam nazvala šikara bila relativno dobra-kaže Draginja.

Ona otkriva i tajnu ove vrste umetnosti. Najpre na pegli otopi belu voštanu bojicu i njome premaže ceo papir, kako bi pegla klizila po papiru dok njome nanosi ostale boje. Kada bi radila na A4 formatu, mogla bi boje da premazuje jednim potezom, ali je za nju, kaže, pravi izazov da slika na većim formatima. Nikada ne zna šta će da naslika. Jednostavno, pegla je sama vodi po papiru ili pločicama. Dok razmazuje boju vidi livade, brda, potok i tada odlučuje šta će da naslika. Najbolje je kada boje razmazuje u jednom potezu, jer umrljaju ostatak slike ako se vraća na nju. Najteže joj je da radi detalje. Za njih postoje specijalne lemilice sa nastavcima, ali ih ona slika rubom ili vrhom pegle. To je mnogo teže, ali lemilica može da izgori sliku, jer nema termostat kao pegla. Udubljenja ili uzvišenja pravi tako što peglom tapka po slici.

-Nedavno sam počela peglom da slikam i na keramičkimpločicama na kojima je to mnogo teže. Da bi podloga bila što ravnija, na pločicu najpre nanesem deblji sloj pčelinjeg voska na koji peglom razmazujem voštane bojice. Za svaku sliku potrebno mi je najmanje dva sata. Inače, popravki nema ni na papiru, ni na pločicama, jer se boje veoma brzo suše-dodaje naša sagovornica.
Ona još kaže da je do sada uradila preko 150 slika na papiru i preko 120 na keramičkim pločicama. Malo je razočarana što prodaja ide veoma loše i što nema para da organizuje izložbu svojih slika. U međuvremenu je počela od starih predmeta da pravi razne ukrase. Koristi platične flaše, karton, papir, staru ambalažu, poput posude za omekšivač ili balona, kao i staru tkaninu. Kao učvršćivač upotrebljava netoksičan lepak za drvo, a nekada ga meša sa cementom. Kada lepak učvrsti predmet, na njega nanosi akrilne boje. Od toga izrađuje vaze, flaše, činije…
-Za izradu ukrasa koristim i silikon. Najpre na papiru za pečenje kolača nacrtam konture predmeta koji želi da napravim i šare, a potom silikon mešam sa sirćetom, maslinovim uljem i brašnom. Da se ne bi zalepio, silikon razlivam po papiru za pečenje kolača ili napravim kalup u koji utiskujem silikon-zaključuje Draginja, koja je počela da slika i na kamenju, a kad god se vrati s odmora, donese naplavine raznih oblika od kojih tek treba da pravi razne ukrase.

Rada da podučava

Naša sagovornica kaže da bi svemu što radi rado podučavala druge, ali nema prostora za to. Zbog toga joj je mnogo žao, jer svako u kući ima neki stari predmet koji može veoma lepo da se oplemeni. Pored toga, kada se takav predmet koristi, a ne baca, štiti se životna sredina-kaže još Draginja.

Tekst i foto Z. Gligorijević