Žarko Milojević više od četrdeset godina živi u Švedskoj. Radni vek je proveo na brodu, kao mornar.Poznat po velikom srcu i još većim delima za svoj narod u rasejanju, rado se vraća u Jagodinu i rodnu Loćiku, jer, kako kaže, ko izgubi korene, izgubio je i sebe.

Kada se uputio u Švedsku, Žarko je imao samo šesnaest godina. Mlad i buntovan, kako te godine diktiraju, krijući od oca, kreće u nepoznati svet, kod majke, sa kojom se nije video trinaest godina.

“Moji roditelji su se razveli kada sam bio mali, objašnjava on. Prijatelj Miodrag Petrović, savetovao mi je da kontaktiram sa majkom i pitam je da li se slaže da dođem u Švedsku, pošto su moje namere bile da napustim rodno selo. Prvo pismo smo joj napisali u restoranu „Palas“, koga sigurno pamte stariji Jagodinci.

Naravno da je ona oduševljeno prihvatila predlog. Tako je započeo moj „početak novog života“ u Skandinaviji.
Žarko se priseća koliko je bio dirljiv taj prvi susret sa majkom, posle više od decenije razdvojenog života, koliko su u to vreme bile teške odluke koje je trebao da donese dečak, koji je pre samostalnog odlaska u drugu državu, od većih gradova jednom video samo Beograd.

„Bilo je teško prilagoditi se sasvim drugoj kulturi, društvu, potpuno drugačijoj dimenziji od one koju sam ja do tada imao, živeći srećno sa ocem, bakom i dekom u Loćiki.

Nije bilo mnogo Srba u Švedskoj u to vreme. Ono što je mene najviše zaokupiralo bilo je učenje novog jezika, onda upis u srednju školu i bavljenje sportom. Dugo godina sam bio uspešan karatista, kaže Žarko, dodajući da je nakon završetka školovanja odlučio da dođe u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju, i odsluži vojni rok, posle čega se vratio u Švedsku i zaposlio na brodu.

„35 godina sam bio mornar. To su i najlepše godine mog života! Na kruzeru koji krstari na relaciji Švedska-Danska, sam upoznao i svoju suprugu Terezu koja je poreklom iz Poljske. U braku, koji traje trideset godina, rodio se i naš

sin Danijel. Sve ono što je meni nedostajalo, kao detetu, a prvenstveno mislim da obostranu i svakodnevnu roditeljsku ljubav, ja sam pokušao da pružim svom sinu. Naravno da mi je to vratio! Hvaliću se kao i svaki ponosan roditelj, lepo je vaspitan, vredan i uspešan sportista, teniser. Ulagali smo mnogo u njegov talenat, upoznali vrhunske tenisere, pa mogu da se pohvalim da je jedan od mojih dobrih prijatelja Vilander“.

Žarko Milojević trenutno boravi u Jagodini, gde je, kako kaže, sa suprugom Terezom napravio jednu malu bazu. Iako Poljakinja, Tereza voli Srbiju, i rado se odlučuje da ovde provodi svoj odmor, pa je to i bio razlog da ova internacionalna porodica proslavi trideset godina braka baš u jednom od jagodinskih renomiranih lokala- „Principu“. Bilo je tu puno prijatelja sa kojima porodica Milojević decenijama održava izuzetno prisan kontakt. Žarko kaže da nikada ne zaboravlja svoje prijatelje Jagodince, koji su dragi gosti i u njegovoj kući u Švedskoj.

Ovaj čovek velikog srca i širokog osmeha, jedan je od onih koji se bore da se srpski jezik, pismo i književnost ne zaborave ni tamo u rasejanju. „ Znam da danas mladi više vole muziku, elektronske medije, brz i moderan život, ali ono što ne smemo da dozvolimo jeste asimilovanje. Prilagoditi se treba životu koji diktira zapadna kultura, ali nikako ne zaboraviti svoj jezik, običaje svojih predaka, svoje korene, kaže naš sagovornik, zahvaljujući kome su mladi Šveđani srpskog porekla, između ostalih, upoznali velikana srpske književnosti Matiju Bećkovića i čuli horsku srpsku duhovnu muziku, prema kojoj ni sam Putin nije ostao ravnodušan, upućujući poziv lično Žarku za gostovanje u bratskoj Rusiji.

„Sreća nije cilj, sreća je način življenja. Ja sam ispunjen čovek. Imam divnu suprugu, sina, rođake i prijatelje. Jako mi je drago i što svaki put kada dođem u Jagodinu, vidim nešto novo. Radi se na turizmu u ovom gradu, radi se na modernizaciji. Napustio sam ga pre četrdeset tri godine, i uvek se rado vraćam!
Srbija, Poljska, Švedska- sve je to Žarko Milojević, pomoravac, mornar, otac, suprug, humanitarac. Čovek koji će vas uvek dočekati raširenih ruku i sa osmehom na licu. „Dođite u Švedsku! Čekam vas!“ bio je poziv za našu ekipu, „Dođite da proslavimo zajedno srpsku slavu!“

T. Mitrović