Ljudi vole da preturaju po otpadu i gledaju čega sve ima, a njegov vlasnik i sam kupuje raritete u antikvarnicama i vojnim prodavnicama.

Miroljub Jeremić iz Paraćina, vlasnik vojnog otpada „Fero promet”, ima ličnu kolekciju raznih zanimljivih stvari iz srpske tradicije, ali i vojne predmete, koji su mu dragi. Njegova firma je jedna od samo sedam-osam u celoj Srbiji koja ima prava da otkupljuje vojne viškove, jer je Vojska Srbije i dalje ozbiljna ustanova koja ne pravi ugovore sa nelikvidnim firmama.

– Prodaje se sve živo. Ljudi vole da preturaju po otpadu i gledaju čega sve ima. Kupuju pantalone, bluze, vetrovke, vojničke krevete, dušeke, đebad i druge stvari. Krevete najviše kupuju građevinske firme i „Srbija šume”. Dobro se prodaju i ekspres lonci, krampovi, ašovi, a lekari i ostali zaljubljenici u stare stvari, kupuju radio-stanice i slične uređaje koje posle repariraju – kaže Jeremić.

Kod njega mogu da se kupe i vojna vozila, koja on kupuje na licitacijama. Reč je o vozilima koja su u solidnom stanju i koja mogu da se registruju, ali koja su veoma stara. Najviše ih kupuju lovci i ljudi koji se bave sečom ogrevnog drveta da bi mogli da voze po najnepristupačnijim terenima i zbog toga što su to veoma izdržljiva vozila. Najviše se traže „dajcovi” i „tamovi”. Jeremić prodaje i vojne motore „motoguci”, pravljena od 1965. do 1970. godine. Kada ih reparira, ona izgledaju kao tek izašla iz fabrike.

Pre petnaestak godina naš sagovornik počeo je i sam da kupuje po vojnim otpadima i antikvarnicama. Najpre je kupovao karabitne lampe, stare pola veka, potom pilotsku kacigu, peć iz ruskog kamiona, unikatnu francusku mašinu za mlevenje kafe iz 1922. godine, Titovu bistu, koja je urađena samo u pedeset primeraka, durbin za top i sve što bi mu se dopalo.

– Najponosniji sam na grbove Srbije i Crne Gore, jer je to država koja je najkraće trajala, pa su oni veoma retki.

Volim da posedujem i stvari koje se odnose na Tita, jer je to bilo vreme u kome se lepo živelo. Imam i pušku iz vremena kralja Petra, koja, doduše, nije u funkciji, trubu iz Prvog svetskog rata, dvoglede i bajonete iz Drugog svetskog rata. Trubu sam kupio u vojnoj prodavnici. Jedva sam uspeo da ih zamolim da mi je prodaju, jer je bilo samo četiri-pet komada – dodaje Jeremić.

On ima još jedan hobi-pečenje rakije i proizvodnja vina, kojim se bavi već desetak godina. Svake godine proizvede oko 500 litara rakije i 1.500 litara vina. Zanimljivo je da alkohol koji proizvede ne prodaje, o čemu najbolje govori etiketa na njima na kojoj piše „samo za prijatelje”. Ove godine Jeremić planira da proizvede dunjevaču pod nazivom „vojna tajna”.

Tekst i foto Z. Gligorijević