Dok je grupa italijanskih istraživača bila na terenu, otkrili su malu rupu sakrivenu ispod žbunja u kojoj su pronašli iznenađujuće podatke o unutrašnjosti zapanjujuće rimske carske vile.

Hadrijanova vila nalazi se u Tivoliju, oko 25 kilometara istočno od Rima. Njena izgradnja je počela 118. godine n.e, godinu dana pošto je Hadrijan postao car, i završena je deset godina kasnije. Po rečima Marka Plasidija, direktora „Podzemnog Rima”, grupe koja je došla do otkrića, arheolozi su ispod vile pronašli mrežu puteva. „Dok smo istraživali puteve, otkrili smo sasvim drugi svet”, kaže Plasidi.

Mnoge delove imanja koje je nekad pokrivalo 600 hektara, osmislio je Hadrijan lično, a ideje je dobio na osnovu proučavanja grčkih i egipatskih građevina. Imanje je bilo uređeno kao grad, upotpunjeno palatama, bibliotekama, termalnim kupatilima, pozorištima, terenima i prostranim vrtovima koje su navodnjavali kanali i fontane.

U zlatno doba vile, ispod nje je sve vrvelo od ljudi koji su tiho i efikasno održavali raskošnu carsku palatu. Hiljade robova bili su u mogućnosti da se neprimetno kreću kroz tunele i prolaze, od jednog podruma do drugog; takođe su tuda prolazili hranom natovareni volovi koji su je nosili u skladišta. A u sklopu tunela protezala se kanalizacija zajedno sa vodovodnim cevima.

„O mnogim prolazima na ovoj lokaciji dugo se znalo”, izjavljuje Bendeta Adembri, vođa istraživanja. Ali, tim Marka Plasidija otkrio je nov tunel, širok 6 metara što je dvostruko šire od svih ranije pronađenih tunela. Ova „podzemna ulica” omogućavala je nesmetan prolaz u oba smera.

Iako je novopronađeni tunel pun obrušenog kamenja, tim je koristeći robota sa kamerom na daljinsko upravljanje utvrdio da je tunel skoro potpuno prav. „Ali”, kaže Plasidi, „možemo samo zamisliti gde se završava”.

Plasidijeva grupa koju su činili speleolozi volonteri, radila je na Hadrijanovoj vili od 2001. godine zahvaljujući dogovoru sa italijanskim ministarstvom kulturnog nasleđa.

Rezultati koje je tim postigao dokazuju da arheolozi i amateri mogu uspešno sarađivati, dokle god se sve obavlja sa oprezom. „Amateri ponekad mogu načiniti štetu, ali do toga ovde nije došli. Ovi volonteri su priznati speleolozi koji pažljivo prate naučne smernice i rade pod budnim okom arheologa”, kaže Adembri. Pošto manjak finansija opterećuje italijanske arheološke projekte, Plasidijeva grupa „pruža zaista važnu pomoć”, dodaje. Adembri se nada da će ove godine otvoriti jedan deo tunela za turističke posete.

Rosela Lorenci
Izvor: Archaeology Magazine November/December 2013

Preveli:
Aleksandar Jakovljević i Stefan Petrović,
učenici treće godine filološkog odeljenja
Gimnazije „Svetozar Marković” u Jagodini