U 2013. godini prikupljene 952 jedinice krvi u sedam akcija. Marko Živković iz Sedlara, iako hoda uz pomoć štaka, redovan učesnik u davanju krvi

Resavski humanitarci – dobrovoljni davaoci krvi, dostojno su se predstavili u 2013. godini. Učešćem u akcijama davanja krvi, a bilo ih je sedam, dali su dragocenu tečnost uvek kada je to bilo najpotrebnije. U poslednjoj akciji u 2013. godini dali su 201 jedinicu krvi.

Humanost na delu: Marko Živković uz pomoć štaka dolazi na akcije davanja dragocene tečnosti

– Želim da pohvalim sve učesnike u prošlogodišnjim akcijama. Bili su nesebični, uz to i radosni što su svojom krvlju omogućili drugima da im život bude, u radosti, nastavljen. Među humanitarcima bili su brojni sa po nekoliko desetina dobrovoljnih davanja ali bilo je i početnika koji su po prvi put dali krv, ističe Nenad Jovanović, sekretar Crvenog krsta u Svilajncu.

Mnogi na ovaj način izražavaju humanost. Ima i onih koji su krv dali preko sto puta ili su blizu te cifre. To su Dušan Obiđanović, karatista i planinar, Dragan Biševac, bivši fudbalski golman, Radovan Stevanović, radnik TE Morava i dugogodišnji sportski radnik… Cilj je kako mnogi kažu, što naročito ističe Blagoje Bojčovski sa 33 učešća u ovim akcijama, da pomogne onima kojima je krv neophodna.

– Želja nam je da nekome koga ne znamo a znamo da mu je krv potrebna da preživi i pomognemo i to je naš jedini cilj. To kažu i oni koji su se po prvi put uključili u ovu humanost, smatra Nenad Milovaniović, iz KJP ,,Morava” a potvrđuju i inženjeri iz istoimenog preduzeća svilajnačke Termoeektrane iz koje su brojni davaoci krvi.

Poseban primer je Marko Živković (32) iz Sedlara koji već 23 puta dolazi na ove akcije uz pomoć štaka kako bi svojom krvlju uzvratio drugima za ono što su njemu pomogli. Marko je svojim prelepim gestom zahvalnosti poručio svima koji mogu da se uključe u akcije humanosti od kojih je davanje krvi – najdragocenije.

Marko kaže da mu je zadovoljstvo što je kao dečak mogao uz pomoć davaoca krvi da ,,stane” na noge uz pomoć štaka i da mu je to velika životna sreća. Marku je to omogućilo da oseti radost života i da se druži sa svojim vršnjacima i mlađima i starijima a i da bude aktivan u sportu. Zahvaljujući praćenju sportske literature, Marko je položio ispit za učitelje fudbala i desetak godina je uspešno radio sa mladim fudbalerima Mladog borca iz Sedlara. I danas se Marko ne odvaja od sportskih terena i fudbala. Srećan je što može da pomogne onima kojima je kao njemu ranije bila neophodna krv da stasa i nastavlja druženje. Drago mi je kada dođe na akciju dobrovljnog davanja krvi jer u je to nešto najdraže.

R. Ugrnić