Planinarski klub Runolist iz Jagodine je 2. juna organizovao uspon na Troglav, planinu u blizini Kraljeva koja je iz nekog čudnog razloga zanemarena od strane planinara Srbije i koja nudi neverovatane vidike i staze koje bi poželeo svaki pravi ljubitelj prirode, u šta smo se i mi uverili pošto smo po prvi put posetili ovu prelepu planinu.
Krenuli smo iz Jagodine u 6:30 našim kombijem, a ekipa planinara se sastojala od osmoro planinara PK Runolist iz Jagodine i dvoje planinara iz PK Javorak koji su nam se pridružili iz Paraćina.
Pošto smo pre toga posetili manastir Žiču, do naše polazne tačke koja se nalazi u selu Gornja Lopatnica stigli smo skretanjem za Bogutovačku banju koje se nalazi na Ibarskoj magistrali na putu za Rašku. Selo Gornja Lopatnica je svojevrsni raj za seoski turizam i ovaj kraj je na nas ostavio poseban utisak jer se skoro svako domaćinstvo uređeno u cilju da privuče goste sa strane koji bi tu odseli i uživali u seoskoj idili.
Krenuli smo na stazu koristeći satelitsku navigaciju pošto u toj oblasti, sa južne strane planine Troglav nema obeleženih planinarskih staza, te smo, naoružani „ visokom tehnologijom“, krenuli put grebena planine koji je trebalo da nas dovede do prvog od tri vrha koje smo planirali da osvojimo. Dok smo se peli pred nama su se počeli otvarati vidici na obližnje i daleke planine Srbije i na obližnje gradove, Kraljevo i Čačak. Svakim korakom smo uživali u prirodi, a dok smo se kretali ka našem cilju, vrhovi Stolova, Kopaonika, Rudnika, Željina, Jelice, Kablara, Čemerna i Gledićkih planina nisu davali mira našim fotoaparatima.
Zaista prelep kraj kojeg preporučujemo svima koji žele da osete netaknutu prirodu koja se nalazi nedaleko od nas. Prvi vrh kojeg smo osvojili toga dana je bio Zapadni vrh Troglava, a posle njega posetili smo najviši vrh Troglava koji se zove Kom sa visinom od 1177 metara. Zadnji u nizu vrhova koje smo osvojili zove se Istočni vrh Troglava i ova tri vrha su dala inspiraciju ljudima da čitavu planinu nazovu Troglav. Posle kraćeg odmora krenuli smo put srednjevekovnog utrvđenja Maglič niz greben pa kroz šumu, ovoga puta koristeći planinarsku markaciju koja se po prvi put pojavila na vrhu Kom i koja obeležava stazu po kojom se treba kretati da bi se sišlo sa planine, usput se sladeći divljim jagodama.
I tako, negde oko 18 časova, posle više od 17 prepešačenih kilometara, sišli smo na Ibarsku magistralu kraj restorana koji se nalazi ispod utvrđenja Maglič. I naravno, kakvi bi mi planinari bili da nismo posetili i Maglič, čije su zidine samo još jedan biser i dokaz bogatog istorijskog nasleđa kojeg ima naša Srbija, i za to nam je bilo potrebno 20 minuta penjanja. Na kraju smo svi bili saglasni u jednom, a to je da ćemo uskoro ponovo posetiti Troglav jer nas je očarao svojim lepotama. Nadamo se da ćete nam se pridružiti na nekim od naših sledećih akcija jer na planinama ima uvek mesta za ljude koje vole i poštuju veličanstvenost prirode i njene lepote.
PK Runolist, Jagodina
