Škola za muzičke talente u Ćupriji

Zahvaljujući svakodnevnom višečasovnom vežbanju na gudačkim instrumentima gotovo sto posto đaka Škole za muzičke talente iz Ćuprije postaju profesionalci

Školu za muzičke talente u Ćupriji, osnovanu 1973. godine po uzoru na Jehudi Menjuhin školu u Londonu i Centralnu muzičku školu u Moskvi, završilo je 200 đaka. Trenutno je pohađa 72 đaka, a u internatu, otvorenog tipa, smešteno je 96 učenika uzrasta od 7 do 18 godina. Škola je gudačkog smera, violina, viola, violončelo i kontrabas. Ima opšteobrazovnu nastavu i muzičku nastavu, koja se izvodi u 31 kabinetu za individualnu nastavu i 3 kabineta za grupnu nastavu. Ova vaspitno-obrazovna ustanova radi po jedinstvenom nastavnom planu i programu, koji će uskoro biti promenjen, a koji podrazumeva duplo veći broj časova nego u drugim školama. Za 10 godina učenici stiču osnovno obrazovanje, opšte, i srednje muzičko i stručno obrazovanje. Ako je dete upiše sa 6-7 godina, već sa 16-17 odlazi na fakultet. Nekad je škola trajala samo 8 godina, pa su je deca završavala i sa 14 godina. Godišnje školu završi od 5 do 8 đaka.

-Nastava je organizovana u toku šestodnevne radne nedelje, a subota je veoma radni dan. Profesori vode računa o dnevnoj i nedeljnoj opterećenosti dece. Stariji uzrasti imaju najmanje osam sati aktivnog rada, a mlađi od jednog do šest sati. Ne računajući ostale predmete. To su, u neku ruku, spartanski uslovi, ali ukoliko se iskoriste na adekvatan način, zaista je moguće da gotovo sto posto učenika postanu profesionalci, kao što se i dešava. Svi upisuju fakultete, kasnije postaju članovi uglednih simfonijskih ili kamernih orkestara, ili rade u školama i fakultetima. Mnogo bivših đaka je i u inostranstvu. Kada se čovek odluči za tako nešto, mora da se preda u potpunosti i na pravi način-kaže Danijela Jović, direktorka škole koja je kao profesor violine deset godina imala svoju klasu, a potom je u Holandiji svirala u orkestru od 1992. do 2005. godine.

Vratila se zbog sina Davida Horvata, kod koga je prepoznala dar, i koji je sa 10 godina uspeo da upiše Menjuhinovu školu za koju je prijemni položila i njena kćerka Jelena Horvat. Osamnaestogodišnjeg Davida je prošle godine fondacija „Art Link“ izabrala za najperspektivnijeg mladog srpskog umetnika, a dvanaestogodišnja Jelena je osvojila drugu nagradu na međunarodnom takmičenju „Jaroslav Kocijan“ u Češkoj, na veoma visoko kotiranom takmičenju „Andrea Postaćini“ u Italiji, na kome je njen brat svojevremeno odneo prvu nagradu.

-Gotovo polovina naših učenika učestvuje na svakom takmičenju. Na nedavnom republičkom takmičenju Zajednice muzičkih i baletskih škola Srbije kamerni sastavi i orkestar, veliki i mali orkestar, klasa profesora Željka Ivovića, osvojili su prvu nagradu, veliki orkestar, klasa profesora Vladimira Nikolića, osvojila je prvu prvu nagradu, kamerni ansambl, klasa profesora Dragana Mirčića i Milice Mihailović, s takmičenja se vratila sa četiri prve nagrade, a gudački kvartet s drugom nagradom. Na republičkom takmičenju Udruženja muzičkih pedagoga Srbije škola je osvojila dve prve nagrade, a gudački kvartet i trio drugu nagradu. Sa međunarodnog takmičenja gudača solista u Nišu vratili smo se sa 18 prvih, 16 drugih i 8 trećih nagrada. Učestvovali smo i na republičkom takmičenju iz solfeđa s kog smo se vratili s brojnim nagradama. Veoma smo zahvalni Ministarstvu kulture koje nam pomaže kako bi deca mogla da putuju na takmičenja u inostranstvu-kaže direktorka.

-Muzikom sam počeo da se bavim sa 7 godina, u Ćupriju sam prešao kada sam 12 godina u klasi profesorke Nevene Busarac. Pošto smo odgovarali jedno drugom, uspeh je nemonovan. Osvojio sam prvo mesto, specijalnu nagradu, 100 poena, na Međunarodnom takmičenju u Nišu. Dobijaju je oni koji su u svojoj kategoriji osvojili maksimalan broj poena. Dedeljuje se samo jedna u kategoriji. Prošle godine sam na republičkom takmičenju u Beogradu bio laureat u svojoj kategoriji. Dnevno se trudim da ispunim normu od 4 do 5 sati vežbanja. Jeste naporno. Ali nije mi žao, jer to volim i imam svoj cilj. Svestan sam da je odricanje neophodno. Cilj mi je da postanem solista, da nastupam s orkestrom, da predstavljam svoju zemlju-kaže Ognjen Milosavljević iz Čačka čija majka Olivera svira buzuki, a otac gitaru.

Da ćuprijska škola nije samo mesto na kome đaci uče da sviraju gudačke instrumente, već stiču doživotne prijatelje, jer zajedno odrstaju, najbolje govori primer kvarteta u kome su violinista Vojin Aleksić, Milica Janković, koja svira violončelo, Magdalena Milovanović, viola, i violinista Feđa Marković. Oni su osnovali kvartet „Džejl brejk“, koga su imenovali zbog toga što su dva puta svirali u zatvoru. Pošto je prvo troje đaka u završnom razredu i naredne godine upisuju Fakultet muzičke umetnosti, u Beogradu će nastaviti da sviraju kao trio dok im se Feđa ne pridruži godinu dana kasnije.

-Odrastanje ovde na prvi pogled deluje rizično. To je veoma smela odluka, ali ako nas neko uvede u stvar i život ovde, sve prerasta u vrlo prijatnu atmosferu, i okruženje nas čini vrlo stabilnim. Posle dve-tri godine čak nam je i lepše nego kod kuće. Inače, na početku sam i ja verovao u stereotip da je klasična muzika smor. Ali, slušajući i svirajući, shvatio sam da ona nije dosadna. To je ekspresivna umetnost, gde možemo da otkrijemo i prikažemo sebe-ocenjuje Vojin iz Kruševca, koji violinu svira u klasi profesorke Milice Mladenović.

-Imam utisak da smo mi u kamernom sastavu kao mala porodica. Nadopunjujemo jedno drugo, lepo sarađujemo, i to daje dobar rezultat. Trenutno sviramo samo klasiku. Koliko god delovalo da je ona sva po pravilima, ona uvek dozvoljava i slobodu. Upoređujem to sa čitanjem knjige, oplemenjuje duh, ja se življe osećam zbog nje. To nije mrtva umetnost. Profesor kamerne Dragan Mirčić trudi se da nam daje program koji ima uticaje i engleskog folklora, džeza… preko leta planiramo da sviramo neke druge žanrove, poput tanga-kaže Magdalena.

Profesor Mirčić za ovaj kvartet ima samo reči hvale. To potvrđuju i nagrade. Na republičkom takmičenju Udruženja muzičkih pedagoga Srbije uzeli su dve prve nagrade, i na republičkom takmičenju Zajednice muzičkih i baletskih škola Srbije prvu i drugu nagradu.

-Deca su nam divna, pametna, disciplinovana, vredna.. naša škola uopšte ne liči na druge škole. Deca su u porodici. Odavde odu na fakultete, pa u inostranstvo. Ali najlepše od svega je što se celog života drže zajedno. Na FMU postoji ćuprijski nukleus, jer se naša deca i tamo drže zajedno. Puni su dobrih ideja i na fakultetu-kaže profesor Mirčić.
Tekst i foto Z. Gligorijević