Meštani Rekovca, koji u širom luku zaobilaze takozvano gumasto drvo, boje se da će se u Srbiji dogoditi nešto loše, jer se ovo čudnovato drvo polomilo

Krošnja gumastog ili zloćudnog drva, kako ga još zovu Levčani, prosto se raspolutila. Gotovo da nema meštanina rekovačke opštine koji ne strahuje da je to predskazanje neke nesreće, poput nevremena, loše berbe, a jedna sagovornica čak misli da raspolućena krošnja drveta predskazuje neki raskol u Srbiji. Reč je o divljoj, patuljastoj jabuci koja se nalazi s desne strane puta Belušić-Oparić, koju kao retko koje drvo poštuju, zaziru od nje, klone je se, mole je za oprost, strahuju od njene ćudi i nerado pričaju o njoj. Jabuka se nalazi baš na lakat krivini, koju ni firma koja je asfaltirala put nije smela da ispravi. Priča se da se bager firme, koji je krenuo da ga iskrči da bi put bio ispravljen iz čudnovatog razloga ugasio i da vozač nikako nije mogao da startuje. Firma je onda odlučila da ne ispravlja krivinu.

MITOVI
Goran Jovanović, poštar iz Bara kod Rekovca, kaže da o drvetu postoje brojne legende.
– Knez Miloš je, jašući konja, zastao da se odmori u hladu drveta. Tek što je nastavio put, konj se sapleo i polomio prednju desnu nogu. Kažu da je tada rekao: „Zloćudnog li drveta, ljudi. Nigde ni rupe, ni rova, a konj mi slomi nogu”. Prenosi se i legenda da je hajduk Stevan Jakovljević iz Belušića legao pod drvetom da se odmori. Kada se probudio, dugo nije mogao da otvori oči. Zbog spavanja pod zloćudnim drvetom ostao je razrok – navodi Jovanović.
Postoji i priča da je jedan Levčanin vraćajući se sa slave iz Oparića u pijanom stanju lomio grane drveta. Njegova deca bila su nakaze. Pre dvadesetak godina drugi Brajnovčanin orao je blizu drveta. Čim je pošao kući, traktor se prevrnuo, a on je poginuo. Levčani veruju i u priču da je neka devojka otkinula nekoliko listića sa grane zloćudnog drveta. Umrla je na dan svoje svadbe.

Rekovčani kažu da jabuka postoji od pamtiveka, smatraju je svetim drvetom i niko se nije usudio da proba njen rod. Drvo je visoko oko tri metra, koliko je bio i raspon krošnje. Svake druge godine daje sitan rod žute boje sličan jabuci. Kora drveta je, za razliku od prave jabuke, neravna, a lišće je zeleno čitave godine, kao da je reč o četinaru.
Mladen Matić, agronom iz Kalenićkog Prnjavora, svojevremeno nam je rekao da je to zbog velike količine alkohola, šećera i masti koji održavaju list zelenim tokom cele godine. On je jedan od retkih meštanina ovog kraja koji kaže i da drvo nije jedinstveno, jer je na brdu Čučarak kod Kalenićkog Prnjavora zapazio još tridesetak manjih žbunova sa istim listom i habitusom krune. On pretpostavlja da su seme najverovatnije prenele ptice.

– Apsolutno verujem u moći drveta, jer sam njegovu ćud osetio na vlastitoj koži. Imao sam 25 godina kada sam otkinuo dva listića s njega, jer sam hteo da budem hrabar pred drugarima. Sutradan sam se u lovu sam ranio. Kada sam rekao doktoru šta sam uradio, rekao mi je da odmah odnesem listiće u crkvu i zamolim boga da mi oprosti što sam dirao drvo. I ja sam ga poslušao – priča meštanin Oparića, koji je želeo da ostane anoniman i koji je od tada ostao invalid.

Ljubiša Stevanović, direktor Poljoprivredne škole u Rekovcu, rodom iz Oparića, kaže da veoma poštuje ovo drvo i da ga, iako često prolazi pored njega, zaobilazi u širokom luku.
– Još mi je pradeda Dragoljub, rođen 1899. godine, rekao da se klonim ovog drveta, što je i njemu rekao njegov deda Milun. Žao mi je što niko ne sme da pomogne drvetu, jer se svi plaše da mu dodiruju grane. To što se krošnja rascepila predskazuje mnogo. Možemo samo da naslućujemo da li će biti velikog nevremena, loše berbe, suše ili još većih nesreća – kaže Stevanović.

Slađana Vučićević iz Oparića, koja takođe veruje u magične moći drveta, kaže da ne bi smela da pomeri polomljene grane krošnje i da ga nikada nije dotakla.
– Slušao sam razne priče o tom drvetu. Neprestano prolazim kraj njega, ali se plašim da ga diram. Pazim da ne zakačim neku granu, jer sam čuo priču da je neki čovek hteo da ga oreže, ali su mu se brzo oduzele ruke. Inače, mislim da je ono zloćudno samo kada ga neko dira, a da nema veze sa sušom ili sličnim nedaćama – smatra Milutin Dačić iz Lepojevića.
Njegova snaha Slavica, pak, veoma se plaši događaja koji mogu da uslede.

– To je sveto drvo. Mislim da rascepljena krošnja simbolizuje razdvajanje. Strahujem da Srbija ne počne da se deli, da nastanu nemiri i počne nešto veoma loše da se dešava u našoj zemlji. Unutar Srbije da nastanu neki nemiri – kaže Slavica i dodaje da izbegava i da gleda u gumasto drvo.

Tekst i foto Z. Gligorijević