Nedeljnog jutra 9.juna, desetoro planinara PK “Runolist” uputilo se put Kopaonika u cilju da poseti tradicionalnu akciju Planinarskog kluba “Kopaonik” iz Beograda, u kojoj se obilazi planina Kopaonik i koja traje puna tri dana.
Članovi “Runolist” odlučili su da posete treći dan ove akcije. Do Kopaonika su stigli preko Kruševca, Brusa i Brzeća i parkirali kombi pokraj planinarskog doma koji je u vlasništvu PD Kopaonik.
– Dom je baš po meri planinara, ima sve što vam treba, a da se ne opustite i kažete da ste došli u neki hotel ili slično. Sretosmo tamo i neke Slovence kojima izleda nisu dovoljni Alpi nego su došli da uživaju i u lepotama Stolice nebeske, kako još nazivaju Kopaonik. I zaista, ono što smo videli toga dana ispunilo je naša očekivanja. Kopaonik leti jeste razočarenje za skijaše jer sve one sajle, žičare i sve ono što je inače prekriveno snegom tokom zimske sezone sada izgleda pomalo sablasno, ali za nas planinare mirisne livade i četinarske šume zajedno sa prelepim vidicima su sasvim dovoljni- kažu u “Runolistu”.
Posetili su i Pančićev vrh na kome je zabranjen pristup zbog prisustva vojske pa su morali da se zadovolje sa nekoliko metara nižim obližnjim vrhom. Na vrhu ih je, nažalost, dočekala magla, ali i to je planinarenje. Kako kažu jagodinski planinari – nikada ne znate kada će vam planina dopustiti ili zabraniti da vaše oči uživaju u njoj. Vrh Kopaonika je nazvan po čuvenom botaničaru Josifu Pančiću, koji je toliko bio zaljubljen u Kopaonik da je insistirao da ga posle njegove smrti sahrane na ovoj planini.
– Potom smo se uputili put Gobelje, još jednog Kopaoničkog vrha na kojem nam je planina vratila sve ono što nam je uzela gore na Pančiću. Tamo smo bukvalno svi legli na meku travu i odremali više od jednog sata jer su se pred nama kao na tacni ređali vrhovi Mokre planine, Hajle, Komova, Bjelasice, Golije, Čemerna, Stolova, Željina. Sve u svemu, oko 15 prepešačenih kilometara, prelepa priroda, bez žurbe i uz druženje sa drugim planinarima, šta drugo da poželimo kad Kopaonik nije samo asocijacija za skijanje i ispijanje čaja u nekom kafiću, nego je Kopaonik nešto mnogo više.
Za neku drugu posetu Kopaoniku ostavili su Metođe, koji je možda i najneistraženiji deo Kopaonika. Tamo se nalazi Kopaonički gejzir, a planovi su da posete i Jelovarnik, za koga kažu da je najviši vodopad u Srbiji sa svojim padom od 70 metara. U povratku, na oko 20 km od Kruševca, posetili su još jednu zaboravljenu lepotu Srbije, jezero Ćelije koje pruža mnogo mesta za odmor i pravi je raj za ribolovce i ljubitelje prirode. “Sledeći put kada idete na Kopaonik, nemojte ga propustiti” – poručuju članovi PK “Runolist”.
