´╗┐ Novi Put » U registru Istorijskog arhiva u Jagodini 1.500 lica kojima je oduzeta imovina

Naslovna // Društvo // U registru Istorijskog arhiva u Jagodini 1.500 lica kojima je oduzeta imovina

U registru Istorijskog arhiva u Jagodini 1.500 lica kojima je oduzeta imovina

Istorijskom arhivu u Jagodini prošle godine je podneto oko hiljadu zahteva po pitanju restitucije, ne samo kada je u pitanju nacionalizacija nego i konfiskacija, agrarna reforma, eksproprijacija i svi prinudi oblici oduzimanja imovine

Imenski registar sa 1.500 lica kojimaje oduzeta imovina: Istorijski arhiv u Jagodini

Imenski registar sa 1.500 lica kojimaje oduzeta imovina: Istorijski arhiv u Jagodini

Rok za podno┼íenje zahteva za restituciju nacionalizovane imovine je do po─Źetka marta 2014. godine. Zato je Istorijski arhiv u Jagodini na svom internet sajtu postavio imenski registar za oko 1.500 lica kojima je oduzeta imovna po osnovu nacionalizacije.

Istorijskom arhivu u Jagodini prošle godine je podneto oko hiljadu zahteva po pitanju restituciju, ne samo kada je u pitanju nacionalizacija nego i konfiskacija, agrarna reforma, eksproprijacija i svi prinudi oblici oduzimanja imovine.

Registar nacionalizovane imovine je ura─Ĺen pre tri, ─Źetiri godine, a sada je kona─Źno dovr┼íen zato ┼íto su obavljena istra┼żivanje u Arhivu Srbije gde su se njihovi podaci uporedili sa podacima jagodinskog arhiva. Po tome je Istorisjki arhiv u Jagodini jedinstven jer drugi arhivi to nisu uradili, ka┼że koordinator ovog projekta istori─Źar Milorad Jovanovi─ç.

Nacionalizacija-udar dr┼żave na gra─Ĺansko dru┼ítvo: Milorad Jovanovi─ç

Nacionalizacija-udar dr┼żave na gra─Ĺansko dru┼ítvo: Milorad Jovanovi─ç

ÔÇô Istra┼żivanje je zahtevalo da se pregleda vi┼íe fondova i velika koli─Źina arhivske gra─Ĺe. Istra┼żivanje su obavili Goran Aleksi─ç i Nada Stojanovi─ç prethodnih godina, a ja sam urednik projekta. Pro┼íle godine je Ministarstvo kulture podr┼żalo na┼í projekat i u prvom kvartalu ove godine bi─çe objavljena i knjiga sa tim registrom. Knjigu prati i moja studija o prisilnom obliku oduzimanja imovine. Re─Ź je o istorijskom kontekstu procesa nacionalizacije, o na─Źinu nove dr┼żave posle 1945. godine da stvori ekonomsku platformu koja se zasnivala na dru┼ítvenoj i dr┼żavnoj svojini zbog ─Źega je donet Zakon o nacionalizaciji i konfiskaciji ÔÇô ka┼że Jovanovi─ç.

Prvi Zakon o nacionalizaciji je donet 1946. godine. On je prdvi─Ĺao oduzimanje privrednih preduze─ça u 42 privredne grane, kao ┼íto su energetika, rudarstvo, metalurgija, ─Źak i ┼ítamparstvo i grafika. Taj zakon je dopunjen 1948. godine na taj na─Źin ┼íto su dodate jo┼í neke privredne grane i jo┼í neka preduze─ça su oduzeta jer su progla┼íena za preduze─ça od dr┼żavnog zna─Źaja. U zakon je dodata nacionalizacija bankarskih zavoda, hotela, banja i le─Źili┼íta, bioskopa, mlinova, oblast saobra─çaja.

ÔÇô U Pomoravlju su oduzeti privredni objekti jo┼í 1946. godine kao ┼íto su Klefi┼íova Fabrika salama, Kosovljaninova Pivara, ┼átofara bra─çe Teokarevi─ç, mlin Jovana Tasi─ça, livnica Jevrema Popovi─ça, rudnik Resavica bra─çe Minh. Oduzeta je imovina i stranih dr┼żavljana. Paralelno sa nacionalizacijom je tekao proces konfiskacije ukoliko je neko od biv┼íih vlasnika osu─Ĺen kao narodni neprijatelj. Mi evidentiramo i konfikovanu imovinu na teritoriji dana┼ínjeg okruga ┼íto je posledica sudskog postupka protiv tzv. ,,narodnih neprijateljaÔÇŁ koji su osu─Ĺeni za saradnju sa neprijateljem, privrednu sabota┼żu i sli─Źno. Od Okru┼żnog suda smo preuzeli fond koji je ustvari fond Vojnog suda kragujeva─Źke vojne oblasti. Imamo preko 2.000 sudskih predmeta, ali po┼íto je to bio prvostepeni sud neki predmeti su do┼żiveli reviziju, tako da jedan deo lica nije osu─Ĺen. Bez obzira da li je bilo pomilovanja ili smanjenja kazne, konfiskacija imovine je trajno ostala. I tu nije bilo amnestiranja. Cilj tada┼ínje komunisti─Źke vlasti bio je da se kroz sudske postupke na jedna surov na─Źin oduzme imovina ,,narodnih neprijateljaÔÇŁ. Danas ih sudovi uglavnom rehabilituju ÔÇô obja┼ínjava Jovanovi─ç.

Istorijski arhiv u Jagodni godi┼ínje ima od 500 do hiljadu zahteva koji se odnose na rehabilitaciju. Uglavnom se odnose na saradnju sa neprijateljima i u─Źe┼í─çe u pokretu Dra┼że Mihajlovi─ça, odnosno pokretu Jugoslovenske vojske u otad┼żbini.

ÔÇô Podaci o ovome se nalaze kod nas ali dobar deo, po┼íto je u to vreme dr┼żava bila centralizovana, se nalazi u posebnom fondu koji se zvao Dr┼żavna uprava narodnih dobara i tu imovinu je dr┼żava raspore─Ĺivala ili davala u zakup. Sva konfiskovana nepokretna imovina je bila u tom fondu.

ÔÇô Kroz proces nacionalizacije 1946. i 1948. godine dr┼żava je stekla velika industrijska preduze─ça, a novi zakon iz 1958. godine je obuhvatao stambene jedinice gra─Ĺana i gra─Ĺevinsko zemlji┼íte. Tada je zakon obuhvatio ┼íiri krug ljudi i na taj na─Źin je zaokru┼żen udar dr┼żave na gra─Ĺanski sloj dru┼ítva koji je iznikao izme─Ĺu dva svetska rata. Srbija je gra─Ĺansko dru┼ítvo po─Źela da dobija od 40-ih godina 19. veka. Zakon je predvi─Ĺao da svima koji imaju vi┼íe od dve ve─çe stambene jedinice ili tri manje, se oduzima vi┼íak stambenog prostora ÔÇô rekao je Jovanovi─ç.

Tada┼ínji Sreski odbor je donosio odluku o progla┼íavanju gradskog gra─Ĺevinskog reona i za gradove su progla┼íene sve dana┼ínje op┼ítine i gradovi, odnosno Jagodina, ─ćuprija, Despotovac, Svilajnac, Rekovac i Para─çin. Privatnim licima je oduzimana imovina tako ┼íto je proglase gra─Ĺevinskim reonom.

ÔÇô I pravnim licima koja su posedovala objekte za vr┼íenje odre─Ĺene delatnosti vi┼íak prostora su nacionalizovali, ─Źak i udru┼żenjima i kulturnim ustanovama uz neke izuzetke. Zakon je predvi─Ĺao nov─Źanu nadoknadu, ali je to samo bilo deklarativno, a su┼ítinski naknade gotovo da nije ni bilo ÔÇô kazao je Jovanovi─ç.
Registar prvenstveno obuhvata lica kojima je oduzeta imovina po poslednjem zakonu o nacionalizaciji iz 1958. godine do 1962. godine. Registar ima oko 1.500 lica kojima je po osnovu zakona iz 1958. godine oduzeti stambeni objekti i zemlji┼íte koje obuhvata gra─Ĺevinski reon.

ÔÇô Ina─Źe, ne postoji posebna kartoteka ili spisak svih registrovanih ljudi nego kako je koja komisija radila tako se odlagala dokumentacija. Mi smo podatke za nacionalizaciju tra┼żili u vi┼íe fondova. Koliko znam Arhiv Valjeva je uradio registar konfiskovane imovine i imovine koja je oduzeta agrarnom reformom ÔÇô rekao je Jovanovi─ç.

Projekat ,,Nacionalizacija i konfiskacija imovine u srezu Svetozarevo 1946. do 1962. godineÔÇť finansiralo je Ministarstvo kulture, a podr┼żao je Institut za noviju istoriju i doktor Mom─Źilo Mitrovi─ç koji je dao sugestije i pozitivno mi┼íljenje o samom projektu.

J. Zdravkovi─ç
Foto: A. Dobrosavljevi─ç

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .