Istorijskom arhivu u Jagodini prošle godine je podneto oko hiljadu zahteva po pitanju restitucije, ne samo kada je u pitanju nacionalizacija nego i konfiskacija, agrarna reforma, eksproprijacija i svi prinudi oblici oduzimanja imovine
Imenski registar sa 1.500 lica kojimaje oduzeta imovina: Istorijski arhiv u Jagodini
Rok za podnošenje zahteva za restituciju nacionalizovane imovine je do početka marta 2014. godine. Zato je Istorijski arhiv u Jagodini na svom internet sajtu postavio imenski registar za oko 1.500 lica kojima je oduzeta imovna po osnovu nacionalizacije.
Istorijskom arhivu u Jagodini prošle godine je podneto oko hiljadu zahteva po pitanju restituciju, ne samo kada je u pitanju nacionalizacija nego i konfiskacija, agrarna reforma, eksproprijacija i svi prinudi oblici oduzimanja imovine.
Registar nacionalizovane imovine je urađen pre tri, četiri godine, a sada je konačno dovršen zato što su obavljena istraživanje u Arhivu Srbije gde su se njihovi podaci uporedili sa podacima jagodinskog arhiva. Po tome je Istorisjki arhiv u Jagodini jedinstven jer drugi arhivi to nisu uradili, kaže koordinator ovog projekta istoričar Milorad Jovanović.
Nacionalizacija-udar države na građansko društvo: Milorad Jovanović
– Istraživanje je zahtevalo da se pregleda više fondova i velika količina arhivske građe. Istraživanje su obavili Goran Aleksić i Nada Stojanović prethodnih godina, a ja sam urednik projekta. Prošle godine je Ministarstvo kulture podržalo naš projekat i u prvom kvartalu ove godine biće objavljena i knjiga sa tim registrom. Knjigu prati i moja studija o prisilnom obliku oduzimanja imovine. Reč je o istorijskom kontekstu procesa nacionalizacije, o načinu nove države posle 1945. godine da stvori ekonomsku platformu koja se zasnivala na društvenoj i državnoj svojini zbog čega je donet Zakon o nacionalizaciji i konfiskaciji – kaže Jovanović.
Prvi Zakon o nacionalizaciji je donet 1946. godine. On je prdviđao oduzimanje privrednih preduzeća u 42 privredne grane, kao što su energetika, rudarstvo, metalurgija, čak i štamparstvo i grafika. Taj zakon je dopunjen 1948. godine na taj način što su dodate još neke privredne grane i još neka preduzeća su oduzeta jer su proglašena za preduzeća od državnog značaja. U zakon je dodata nacionalizacija bankarskih zavoda, hotela, banja i lečilišta, bioskopa, mlinova, oblast saobraćaja.
– U Pomoravlju su oduzeti privredni objekti još 1946. godine kao što su Klefišova Fabrika salama, Kosovljaninova Pivara, Štofara braće Teokarević, mlin Jovana Tasića, livnica Jevrema Popovića, rudnik Resavica braće Minh. Oduzeta je imovina i stranih državljana. Paralelno sa nacionalizacijom je tekao proces konfiskacije ukoliko je neko od bivših vlasnika osuđen kao narodni neprijatelj. Mi evidentiramo i konfikovanu imovinu na teritoriji današnjeg okruga što je posledica sudskog postupka protiv tzv. ,,narodnih neprijatelja” koji su osuđeni za saradnju sa neprijateljem, privrednu sabotažu i slično. Od Okružnog suda smo preuzeli fond koji je ustvari fond Vojnog suda kragujevačke vojne oblasti. Imamo preko 2.000 sudskih predmeta, ali pošto je to bio prvostepeni sud neki predmeti su doživeli reviziju, tako da jedan deo lica nije osuđen. Bez obzira da li je bilo pomilovanja ili smanjenja kazne, konfiskacija imovine je trajno ostala. I tu nije bilo amnestiranja. Cilj tadašnje komunističke vlasti bio je da se kroz sudske postupke na jedna surov način oduzme imovina ,,narodnih neprijatelja”. Danas ih sudovi uglavnom rehabilituju – objašnjava Jovanović.
Istorijski arhiv u Jagodni godišnje ima od 500 do hiljadu zahteva koji se odnose na rehabilitaciju. Uglavnom se odnose na saradnju sa neprijateljima i učešće u pokretu Draže Mihajlovića, odnosno pokretu Jugoslovenske vojske u otadžbini.
– Podaci o ovome se nalaze kod nas ali dobar deo, pošto je u to vreme država bila centralizovana, se nalazi u posebnom fondu koji se zvao Državna uprava narodnih dobara i tu imovinu je država raspoređivala ili davala u zakup. Sva konfiskovana nepokretna imovina je bila u tom fondu.
– Kroz proces nacionalizacije 1946. i 1948. godine država je stekla velika industrijska preduzeća, a novi zakon iz 1958. godine je obuhvatao stambene jedinice građana i građevinsko zemljište. Tada je zakon obuhvatio širi krug ljudi i na taj način je zaokružen udar države na građanski sloj društva koji je iznikao između dva svetska rata. Srbija je građansko društvo počela da dobija od 40-ih godina 19. veka. Zakon je predviđao da svima koji imaju više od dve veće stambene jedinice ili tri manje, se oduzima višak stambenog prostora – rekao je Jovanović.
Tadašnji Sreski odbor je donosio odluku o proglašavanju gradskog građevinskog reona i za gradove su proglašene sve današnje opštine i gradovi, odnosno Jagodina, Ćuprija, Despotovac, Svilajnac, Rekovac i Paraćin. Privatnim licima je oduzimana imovina tako što je proglase građevinskim reonom.
– I pravnim licima koja su posedovala objekte za vršenje određene delatnosti višak prostora su nacionalizovali, čak i udruženjima i kulturnim ustanovama uz neke izuzetke. Zakon je predviđao novčanu nadoknadu, ali je to samo bilo deklarativno, a suštinski naknade gotovo da nije ni bilo – kazao je Jovanović.
Registar prvenstveno obuhvata lica kojima je oduzeta imovina po poslednjem zakonu o nacionalizaciji iz 1958. godine do 1962. godine. Registar ima oko 1.500 lica kojima je po osnovu zakona iz 1958. godine oduzeti stambeni objekti i zemljište koje obuhvata građevinski reon.
– Inače, ne postoji posebna kartoteka ili spisak svih registrovanih ljudi nego kako je koja komisija radila tako se odlagala dokumentacija. Mi smo podatke za nacionalizaciju tražili u više fondova. Koliko znam Arhiv Valjeva je uradio registar konfiskovane imovine i imovine koja je oduzeta agrarnom reformom – rekao je Jovanović.
Projekat ,,Nacionalizacija i konfiskacija imovine u srezu Svetozarevo 1946. do 1962. godine“ finansiralo je Ministarstvo kulture, a podržao je Institut za noviju istoriju i doktor Momčilo Mitrović koji je dao sugestije i pozitivno mišljenje o samom projektu.
J. Zdravković
Foto: A. Dobrosavljević
