Za 45 godina Termoeletrana “Morava” u Svilajncu proizvela preko 20.000.000 megavatsati
Termoeletrana “Morava” u Svilajncu proizvela preko 20.000.000 megavatsati
Termoelektrana “Morava” iz Svilajnca, koja je obeležila 45 godina rada, do sada je proizvela preko 20.000.000 megavat sati i utrošila 24.000.000 tona uglja. Prošle godine “Morava” je od devet rudnika sa podzemnom eksploatacijom kupila više od polovine njihove celokupne proizvodnje uglja.
Najveća u Jugoslaviji
Februara 1964. godine doneta je odluka o osnivanju i izgradnji termoeletrane “Morava”. Radovi su počeli naredne godine, a završeni 1968. godine. Ona je bila najveća termoelektrana u bivšoj Jugoslaviji. U mašinsku halu ugrađen je za to vreme najveći generator od 125 megavata, težak 130 tona.
Od tog 31. januara 1969. godine u 16 časova i 29 minuta, kada je na elektroenergetski sistem zemlje sinhronizovana tada najveća termoelektrana u državi, najveću godišnju proizvodnju ostvarila je 1982. godine, kada je elektroenergetskom sistemu predato 722.000 megavat sati. Urađeno je šest kapitalnih remonta, a najznačajniji realizovan je 2004. godine kada je ugrađen automatski sistem za upravljanje i nadzot blokom i time postala prva elektrana u koju je ugrađena domaća oprema.
Ministarka obišla mašinsku halu
Kao što je Svilajnac nekada bio energetski centar bivše Jugoslavije, Srbija se danas priprema za energetski centar regiona, ocenila je profesorka doktorka Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i životne sredine i dodala da joj je posebno drago što je Marija Stevanović prva žena direktorka u Elektroprivredi Srbije.
– Ovo je značajan dan ne samo za termoelektranu “Morava”, već i za čitav region i elektroprivredu Srbije. Ovo preduzeće je pokazalo da je moguće biti efikasan, imati dobar rezultat, naročito zbog smanjenja planiranih gubitaka deset puta. Način upravljanja termoelektranom je pokazao i da se može voditi računa i o podzemnoj eksploataciji uglja. Što se tiče planova za budućnost, ove godine planiramo da uradimo studiju opravdanosti za toplifikaciju Svilajnca, Despotovca i Kragujevca. Kad je reč o novom bloku, potrebno je proveriti da li imamo dovoljno prirodnih resursa. Vlada Srbije će, nadam se, ovakvim firmama uvek biti vetar u leđa- rekla je ministarka Mihajlović.
Direktorka Stevanović rekla je da je veoma ponosna što je direktorka ove termoelektrane, jer zna šta ona predstavlja za zajednicu, ali i zbog toga šro je ova firma deo centra najvećeg proizvođača električne energije u jugoističnoj Evropi.
– Iako sam na čelu ove ustanove samo 11 meseci i više puta htela da odustanem, ostala sam isključivo zahvaljajući ministarki i njenom antikoruptivnom timu koji je podržao namere da radimo pošteno, profesionalno i po zakonu i da ovom preduzeću vratimo staru slavu. Kada govorimo o rezultatima, prošle godine smo uspeli da ostvarimo plan proizvodnje i da od planiranog gubitka od 6.000.000 evra firmu dovedemo do pozitivne nule- navela je direktorka.
Ministarki Mihajlović drago što je Marija prva žena direktorka u EPS-u
Sećanja
Jubileju svilajnačke termoelektrane prisustvovao je i jedan od prvih zaposlenih i ovek koji je imao čast da je poveže na sistem. Bio je to Miroslav Cvetković.
-Kada smo dobili saglasnost da možemo da se priključimo na mrežu, Steva Stanković je pozvao dispečerski centar, izvršio odvajanje mreže 110 i dao nalog da idemo na sinhronizaciju. Tada su potekli prvi kilovati električne energije-seća se Cvetković.
Prvi direktor termoelektrane bio je sada pokojni Aleksandar Čanak, koji je uživao poštovanje svih zaposlenih. Njegova ćerka Aleksandra ocenila je da joj je bila čast da odrasta pored tih ljudi i uz termoelektranu, zahvalila se direktorki što nije zaboravila njegovog oca, a potom dodala:
-Po svemu, a naročito po ekologiji bili smo prvi u ondašnjoj Jugoslaviji. Radnici su dobili stanove, imali besplatna zimovanja i letovanja. To je i onda bila retkost.
Termoelektrana “Morava”, koja danas radi u okviru privrednog društva Termoelktrane “Nikola Tesla”, godinama je bila među prvim termoelektranama Jugoslavije po enenergetskom iskorišćenju pogonu i rekorder po broju pogonskih sati rada. Na deponiji može da se uskladišti do 200.000 tona uglja, što predstavlja rezervu za 80 radnih dana. Naredne godine u planu je kapitalni šestomesečni remont. U rekonstrukciju eletrofiltera, zamenu turbine, rotora i generatora biće investirano preko 20.000.000 evra. Evropska unija će za za ugradnju elektrofiltera donirati 5.000.000 evra.
Tekst i foto: Z. Gligorijević
