Jagoda je sve interesantnija poljoprivrednicima jer uzgajanje nije teško, a profit je zagarantovan, uz ne tako velika ulaganja
Pomoravlje je idealan kraj za gajenje jagode, a ovo voće ima niz prednosti koje proizvođačima može doneti profit uz ne tako velika ulaganja, rekao je profesor voćarstva i vinogradarstva na Poljiprivrednom fakultetu u Beogradu Mihajlo Nikolić.
On je, u okviru projeta ,,Agro lib” u Narodnoj biblioteci u Jagodini zainteresovanim poljoprivrednicima održao predavanje o uzgoju jagoda, a u Bunaru predavanje o višnjama, na zahtev tamošnjih uzgajivača.
– Sve je više interesovanja proizvođača za uzgoj jagoda. Jagoda ima niz prednosti za uzgajanje. Prvo, nema je dovoljno, lako se prodaje i plasira, a proizvodnja nije komplikovana. Ulaganja nisu ekstremno velika, a brzo se vraćaju uložena sredstva. Već za godinu dana daje puni rod, a to je voće koje vam daje prve pare u toku godine – rekao je Nikolić.
Standarna tehnologija za Evropu je gajenje jagoda na polietilenskoj foliji. Daje dobre prinose u proseku od 20 do 30 tona po hektaru.
– Proizvođač ne mora da proizvodi na hektare, može makar na deset ari. Ako u jednom mestu imate više proizvođača koji imaju po desetak, dvadeset ari, eto ozbiljne proizvodnje i kupaca. Mala proizvodnja nije interesantna. Treba da se udružuju ili da imaju proizvodnju u jednom mestu od nekoliko hektara kako bi mogli da ponude 100, 200 tona kao što rade u nekim mestima u okolini Plane, Aleksinca, Dragačeva – kazao je profesor.
Nikolić kaže da ulaganja po hekatru, sa polietilenskom folijom i sistemom za navodnjavanje koji je ovde obavezan, jesu od 15.000 do 16.000 evra, što je za deset ari oko 1.500 evra.
– Obezbeđeni čist dohodak je više od hiljadu evra za godinu dana. Mislim da je to profitabilna proizvodnja. Naravno usavršavanjem proizvodnje biće sve profitabilnije. Prva klasa jagode za izvoz se godinama prodaje po ceni od 120 do 150 dinara po kilogramu – rekao je profesor.
Proizvodnja jagoda u Srbiji je mala, a uvoz je veliki.
– Mi smo decenijama pisali da imamo oko 5.000 hektara jagoda u Srbiji. Po popisu iz 2012. godine cifra je 1.801 hektar. U te podatke treba da verujemo. Mi jagode nemamo dovoljno i to je razlog da se podstakne proizvodnja. S druge strane mi uvozimo ogromnu količinu, na hiljade tona jagoda uvozimo svake godine. Osim u martu i aprilu, da li baš moramo uvoziti jagode za preradu. O tome treba razmišljati i mislim da proizvođač ima interes – rekao je Nikolić.
On smatra da država čini što može ali nema dovoljno sredstava.
– Uredba je izašla, ona je više nego skromna kada je u pitanju voćarstvo. Oko 200 miliona dinara je opredeljeno direktno za voćarstvo, i druge vrste subvencija za navodnjavanje 6.000 po hektaru. Sve je to za voćarstvo jako malo. Mi treba godišnje da zasadimo 10.000 hektara u Srbiji da bi imali prostu reprodukciju. Mi sa ovim tempom ulaganja stalno zaostajemo – rekao je Nikolić.
Nikolić smatra da se ne može očekivati velika pomoć države, i da zamerke treba uputiti komercijalnim bankama koje ne daju povoljne kredite u smislu manjih kamata.
Direktorka biblioteke Vesna Crnković je rekla da se Narodna biblioteka u Jagodini od 2010. godine okrenula i novim korisnicima bibliotečkih usluga, a to su poljoprivrednici.
– Osim što u seoskim i gradskoj biblioteci postoje knjige i časopisi za poljoprivrednike, osim što smo uradili sajt preko koga ih obaveštavamo o najnovijim odlukama države, tokom zimskih meseci, kada poljoprivrednici nemaju mnogo posla, organizuju se obuke za poljoprivrednike za korišćenje kompjuterskih veština, ali i edukacije gde dolaze profesori sa fakulteta, ljudi koji su primeri dobre prakse u gajenju nekih poljoprivrednih proizvoda. Na taj način želimo da ohrabrimo poljoprivrednike da krenu u neki novi biznis ili da poboljšavaju svoju proizvodnju – objasnila je Vesna Crnković.
J. Zdravković
Foto 1: A. Dobrosavljević
