Ovaj muzičar komponovao je više od 40 himni za brojne sportske klubove i manifestacije. U znak zahvalnosti, primljen je u afričku Kuću slavnih sporta i muzike, a fudbalski turnir u Gani nazvan je po njemu i ocu Blagoju

Aleksandar Miljković iz Beograda istakao se kao izuzetni kontrabasista. Od šestog razreda osnovne škole svira ovaj instrument, koji je kasnije i diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Svoja znanja iz oblasti muzike usavršavao je u Švedskoj i Španiji, kao i u Mičigenu – i svuda je imao pune stipendije. Znanja stečena sa svih strana sveta pomogla su Aleksandru da se istakne u ovoj sferi umetnosti: kako u zemlji, tako i kod nas, zbog čega je jako cenjen, a objavio je i veliki broj cd-ova sa muzikom koju je komponovao.

Međutim, pored ljubavi prema klasičnoj muzici, ovaj umetnik od malih nogu gaji ljubav prema sportu. Za to su zaslužni njegovi roditelji, pokojni otac Blagoje,dugogodišnji novinar Radio Beograda i majka Olivera,koja je dugo radila u KBC-u “Bežanijska kosa”. Iako mu je košarkaška lopta jedno vreme bila u rukama, ona fudbalska uvek mu je bila bliža srcu, a od svoje sedme godine posećuje utakmice. Aleksandar, inače strastveni navijač „Crvene zvezde“, došao je na ideju da spoji te dve svoje ljubavi. Tako se dodatno istakao u nečemu nesvakidašnjem – komponovanju muzike za sportske klubove i manifestacije.

-Komponovao sam više od 40 zvaničnih himni za mnoge klubove i saveze, kuće slavnih kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Sve himne sam poklonio. To radim, jer volim sport i mislim da ovako nešto u ovolikoj meri niko na svetu nije napravio. Sve što sam uradio po tom pitanju, uradio sam iz ljubavi, nešto me veže za to –rekao nam je Aleksandar.

Reakcije na njegovo stvaralaštvo namenjeno sportskim klubovima veoma su pozitivne, što ga jako raduje.

-Retko je da neko sve ovo uradi iz ljubavi i entuzijazma, pogotovo u današnje vreme kada svi misle samo na novac. Želja mi je bila da ostavim nešto trajno. Kada god bih komponovao nešto, potpisivao bih sebe i majku ili oca –rekao je on.

Zahvaljujući svom angažovanju na ovom polju, Aleksandar je postao počasni član mnogih klubova, što mu kao velikom zaljubljeniku u fudbal mnogo znači. Ipak, tu je par neuobičajenih priznanja, na koje je vrlo ponosan.

-Zbog uspešnog spajanja muzike i sporta, mama i ja smo ove godine primljeni u afričku Kuću slavnih sporta i muzike. Takođe, zbog poklonjenog cd-a i himne Fudbalskom klubu „Real Emirates“ u Akri Gani, u novembru se održao drugi po redu turnir „Trofej Aleksandar i otac Blagoje Miljković“. Prvi je održan prošlog februara. To su za mene najveće nagrade i velika mi je satisfakcija kada to neko baš prihvati –istakao je on.

Aleksandar je svoj talenat uspešno predstavio na koncertima u više od 30 gradova naše zemlje. Nastupao je i pred publikom u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, ali i pred onom koja živi u državama gde se školovao.

-Posebno bih izdvojio solistički koncert u Beču, koji je realizovan uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije. Tu je i koncert mojih učenika na stadionu Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“, ali i onaj povodom manifestacije „Noć muzeja“. Reakcije su uvek bile super. Osim klasične muzike, uvek sam se trudio da izvedem još nešto –rekao je on.

Ovaj ugledni kontrabasista skoro 20 godina bavi se i pedagoškim radom. Svakodnevno se trudi da svoja znanja prenese i mlađim generacijama budućih kontrabasista, svojim naslednicima.

-Od 2002. godine predajem u Muzičkoj školi „Stanković“ u Beogradu, a od 2013. i na Braču u muzičkoj i letnjoj školi. Predavao sam i na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, dok je postojala. Objavio sam i dve knjige za kontrabas, od kojih je druga zvaničan udžbenik za ovaj instrument u Republici Srpskoj. Ušao je u nastavni plan i program u još pet zemalja, a knjige se nalaze u još 24 zemlje. Oduvek sam želeo da predajem, ali volim i da komponujem. Sve se to nadopunjuje. Učenici su mi pobeđivali na mnogim međunarodnim takmičenjima, a imam i bivše učenike i studente koji rade u više zemalja –istakao je on sa ponosom.

Aleksandrovi koreni vuku upravo iz Pomoravlja. Majka Olivera rodom je iz sela Jovac u blizini Ćuprije, a u Jagodini je provela svoje detinjstvo. Njegova baka Leposava bila je veliki navijač predratnog BSK-a, što znači da ljubav prema sportu njegovoj porodici u krvi.

-Iako taj klub više ne postoji, prema njemu takođe imam dosta emocija. Mnogo volim Jagodinu i naravno – uradio sam zvaničnu muziku za Fudbalski klub „Jagodina“. Što se planova za budućnost tiče, uvek me progoni da uradim nešto i ko zna šta će me sledeće inspirisati –rekao je Aleksandar na kraju našeg razgovora.

D.M.