Naslovna // Intervju // Ljubitelj tradicije i darodavac osmeha!

Ljubitelj tradicije i darodavac osmeha!

 

 

Mladi Stefan Lazarević iz Svilajnca uspešno gradi umetničku karijeru

 

foto 1

Svestrani mladi umetnik: Stefan Lazarević

-Želim da stvaram poeziju kojoj vreme neće moći ništa. Samo tako mogu biti veliki kao moji uzori –govori ovaj mladi pesnik, glumac, recitator i budući domski vaspitač za “Novi Put“
Dvadesetdvogodišnji Stefan Lazarević se još od malih nogu interesovao za umetnost. Godinama se bavi glumom, a već dve godine piše poeziju, za koju je više puta nagrađivan. Budući vaspitač u domovima, želi da njegovi stihovi nemaju rok trajanja i da ljubav prema umetnosti probudi i u budućim generacijama. Njegove pesme su odlično prihvaćene, a njegova prva zbirka pesama bi trebalo da bude objavljena već sledeće godine. Do tad, razgovarali smo sa Stefanom o svemu po čemu je primećen.
ZALjUBLjENIK U SRPSKU KULTURU
Stefan je rođen 1. novembra 1993. godine u Svilajncu. Još od osnovne škole, čitao je pesme velikana srpske poezije: Antića, Dučića i Erića, ali i Bodlera, Nerudu i Kiplinga. Za razliku od ostalih koji su se interesovali za igre sa loptom, Stefan je krenuo ka malo kreativnijoj strani, tako da je njegov put ka umetnosti krenuo od neobavezne igre:
-Od kako znam za sebe imao sam drugačija interesovanja od mojih vršnjaka sa kojima sam tada odrastao. Kao mali, svi oko mene pretendovali su da postanu odlični sportisti, a ja sam sa druge strane voleo da izmišljam igre koje bi uključivale maštu i kreiranje novih likova i situacija. U tom procesu igranja rodio se i kreativni proces koji se kasnije pojavio prvo kroz recitovanje, zatim kroz glumu, a na kraju je došla i poezija kao deo odrastanja i ličnog razvoja. Počeci, oni prvi koraci u nečem novom, daruju mrvicu onog što kasnije dolazi napornim radom. I, koliko god da bude naporno, želja da se istraje i napreduje uvek bude jača od bola vežbi. Što se tiče umetnosti, sebe još uvek ne mogu nazvati umetnikom i mislim da to nikada neću moći. To ostavljam drugima. Ja sam samo kreativac koji nikada nije prestajao da se igra (smeh), govori Stefan na početku našeg razgovora.

Svoje prve stihove je posvetio svojim simpatijama. Ne zna koliko je pesama napisao i kvalitet mu je uvek bio ispred broja. Sve pesme su mu drage i nema favorita u svom opusu. Želja mu je da stvori poeziju kojoj vreme neće moći ništa, kaže on. Inspiraciju za pisanje, Stefan pronalazi u svemu, ali mu je najviše privlačna duhovna tematika, što se da i primetiti u njegovim pesmama:

-Veliki sam zaljubljenik u kulturu srpskog naroda, svetosavska istina često je pokretač za stvaranje i moja velika inspiracija. Ono što želim da prenesem na druge jeste osećaj pripadanja i važnost ličnog doživljaja stvarnosti. Trudim se da sledim osećaje koji prethode nastanku same pesme. Ja inspiraciju pronalazim u ljudima koji me okružuju, u onom skrivenom što se prožima kroz sve nas, a čega često nismo ni svesni. Za sve u životu potrebno je vreme pa i za dobru pesmu, a za nju je neophodno biti strpljiv. Tragam za onom Božijom iskrom, iskreno govori ovaj nadareni mladić.

USKORO I PRVA ZBIRKA PESAMA

Pisanjem se bavi dve godine. Stefan već duže vreme ima u planu da i zvanično objavi svoje pesme u jednoj zbirci čiji je radni naziv „Iz dubine“. Međutim, kako samo izdavanje iziskuje dosta novca, to je moralo da pričeka. Ipak, čini se da je, na Stefanovu veliku radost, tome došao kraj:

-Dugo sam bio u procesu traganja za sponzorima, sa nekima sam se čak i razišao jer nismo uspeli da pronađemo zajednički jezik i razumevanje, ali vera da će se ipak ostvariti moj davni dečački san me nikada nije napustila. Zahvalio bi se ovom prilikom mojim recenzentima, ilustratoru, tehničkom uredniku, fotografima, koji su i kada sam gubio nadu priskakali u pomoć da od srca poklone deo sebe i na tome ću im zauvek ostati neizmerno zahvalan. Poslednja novost koja me je obradovala u proteklih par dana jeste da su se neočekivano stvorili uslovi i za samu štampu. Naime, moji dobri prijatelji su rešili da pokriju sve troškove štampanja, tako da u februaru možete očekivati i promociju. Petre i Sandra, hvala vam od srca, uzbuđeno govori Stefan, koji je upravo ovu zbirku posvetio svojoj porodici i prijateljima, koji su ga najviše podržavali i bez kojih bi, kako kaže, davno odustao od svog sna.

Ni daleko iskusnije kolege nisu ostale ravnodušne na Stefanov talenat, te je njegov rad ovenčan mnogim priznanjima:

-Na književnom konkursu „Moravske tajne“ književnog kluba „Dušan Matić“ 2014. godine osvojio sam treće mesto za pesmu „Igra života“. Takođe, osvojio sam prvo mesto po oceni publike za pesmu meseca jula 2014. godine. U pitanju je pesma „Ja sam Srbin“ i drugo mesto po oceni publike za pesmu meseca decembra 2014. godine za pesmu „Moj deda“. U organizaciji kulturno-umetničke asocijacije „Scena svih kreativnih“ iz Novog Sada nagrađivan sam na njihovim međunarodnim festivalima. Tamo sam osvojio treće mesto na 6. međunarodnom festivalu „Stanislav Preprek“ i treće mesto na 5. međunarodnom festivalu „Vojislav Despotov“. Osvojio sam i nagradu za najosećajniju ljubavnu pesmu na 14. festivalu „Pesme nad pesmama“ u organizaciji „Kluba umjetničkih duša“ Mrkonjić grad u kategoriji „Afirmisani pesnici ljubavnog pesništva“, 2014. godine. Poslednja stvar koja je pristigla jeste priznanje konkursa „Ćirilica slovo srpskog lica“ 2015. Petrovca na Mlavi, a za doprinos srpskoj kulturi i očuvanju ćiriličnog pisma.

POZORIŠTE KAO DRUGA KUĆA

Pored pisanja pesama, Stefan se aktivno bavi glumom još od osnovne škole i ona zauzima posebno mesto u njegovom srcu i svako iskustvo na sceni ga duhovno obogaćuje:

-Sve do danas gluma ne prestaje da me oduševljava iskustvima dobijenim kroz likove na kojima sam radio. Taj pokušaj da se oživi neka ličnost, da se prožive njegove radosti, patnje, upitanosti, uvek ostavi trag na moje viđenje sveta, postanem bogatiji za novo iskustvo a to naprosto nema cenu.

Domaća publika mogla ga je videti u predstavama „San letnje noći“, „Kad su blejale ovce“, „Božićna priča“, „Bluz osmeh“, „Sveti Sava“, „Plavi san“, „Avantura nedođija“, „Malo dobre volje, sutra svima bolje“ i „Snežana i sedam patuljaka“, „Sednica nastavničkog veća“, „Novogodišnja čarolija“ i u brojnim skečevima i monolozima:

-Sarađujem sa nekoliko pozorišnih, amaterskih i omladinskih družina, u kojima dok radimo, po atmosferi i druženju, osećam kao da sam kod druge kuće (smeh). To su pozorište „Stanislavski“ koje je pri Fakultetu pedagoških nauka, zatim „Veliki teatar“ i omladinsko pozorište „MMaska“ iz Svilajnca. Zahvaljujući pozorištu imao sam tu čast da proputujem Srbijom i da glumim na veličanstvenim pozornicama, ističe Stefan.

Sve navedene aktivnosti, Stefana nisu sprečile da zapostavi svoje obrazovanje. Školuje se za domskog vaspitača na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini. Iako su mnogi ovo zvanje iz neznanja osporavali, njega to nije demoralisalo. On je odlučio da istraje u svojoj nameri da se školuje za svoj budući poziv:

-Vaspitač je taj koji vaspitanike upoznaje sa njima samima, strpljivo, odano i pažljivo. Zahvaljujući požrtvovanju mojih vaspitača kada sam ja bio u domu i njihovim jasno osmišljenim i planiranim vođenjem, ja sam u slobodno vreme napredovao kao glumac i pesnik, a što je najbitnije, pomogli su mi da uzrastam u sjajnog čoveka.

Pred ovim mladim čovekom je svakako lepa budućnost i on ima nameru da je iskoristi na najhumaniji način – pomažući drugima da pronađu sebe i iskažu sopstvene skrivene talente:

-U svojoj profesionalnoj, vaspitačkoj karijeri planiram da pomognem mladim ljudima da pronađu sebe. U budućnosti sebe vidim kao dosta zrelijeg, iskusnijeg, pre svega svesnijeg i sigurnijeg u svoje namere. U godinama koje slede očekujem da ću spoznati svrhu svog življenja i biti u većoj mogućnosti da pomažem onima kojima je mala pomoć potrebna da čine velika dela. Sebe vidim kao uspešnijeg u svom životnom zanimanju darodavca osmeha. A da bih to postigao, predano ću raditi na tome da u budućnosti ne razočaram ovog sebe, koji je u prošlosti imao velike snove, zaključio je Stefan na kraju našeg razgovora.

Dušan Miletić

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .