Naslovna // Intervju // Porodica Simić iz Jagodine godinama unazad se bavi grnčarstvom

Porodica Simić iz Jagodine godinama unazad se bavi grnčarstvom

 

PORODIČNO BLAGO

 

slika 1 (2)

Od ukrasa do različitih potrepština: Proizvodi porodice Simić

„Srce i tradicija nas vuku ka tom poslu. Ta ljubav je urođena“ priča porodica Simić
Da stari zanati ne izumiru u potpunosti i da još uvek postoje oni koji cene i koriste proizvode različitih zanatskih delatnosti, dokazuje porodica Simić iz Jagodine. Oni se grnčarstvom bave godinama unazad, a zanat se prenosio s kolena na koleno, tako da se izradom korisnih i interesantnih predmeta danas bave i praunuci Svetolika Krstića, koji je započeo grnčarsku tradiciju u svojoj familiji. Taj zanat se i dan-danas uspešno održao zahvaljujući vrednim rukama porodice Simić koju čine supružnici Dejan i Ivana, sa svojom decom Tamarom i Milošem.
S KOLENA NA KOLENO

Nije lako: Ivana za točkom

Nije lako: Ivana za točkom

Ivana Simić je ljubav prema grnčariji nasledila od svog dede koji je u ovom poslu bio od 1948. godine. Glinu je prvi put uzela u ruke sa 10 godina:
-Posao je u našoj porodici više od 70 godina. 1948. godine, moj deda Svetolik Krstić, došao je iz sela Krupac kod Pirota u Jagodinu sa svojom porodicom i tu je započeo grnčarski zanat. Grnčarijom se bavio do 1974. godine. Šest godina kasnije, moj otac Titoslav Krstić nastavio je tradiciju svog oca i radio je do svoje smrti, 2006. godine. Moja porodica i ja, zajedno sa mojom majkom, nastavili smo tu tradiciju –kaže na početku razgovora Ivana.
Izrada grnčarskih proizvoda nije nimalo laka, tvrde iz porodice Simić. Za nju treba fizičke snage, strpljenja, ali i ljubavi, kako bi proizvod ispao kako treba.
– Proces nije nimalo lak. Glina se nabavlja iz „Keramike Mladenovac“. Smešta se u bazen za glinu. Odatle se glina uzima i melje se kroz mašinu za grubo mlevenje gline. Odatle se glina prebacuje u mašinu za fino mlevenje gline. Zatim se prave grudve shodno veličini predmeta i njom se kasnije izrađuju predmeti na grnčarskom točku. Nekada se on okretao nogom, a danas je uz pomoć motora to mnogo lakše –kaže Ivana.
Nekada se izradi i do 100 komada dnevno, u zavisnosti od njihove veličine. Izrađuju sve: od ukrasne do upotrebne grnčarije, gleđosane i negleđosane:
-Izrada jednog proizvoda traje oko 20 minuta, zavisi od veličine predmeta koji se izrađuje. Da bi jedan predmet bio gotov i pušten u prodaju, potrebno je i do 20 dana. Izrađujemo različite predmete: ukrasne figurice, svećnake, saksije, ali i različite posude, amfore… Izrađujemo po želji mušterija i uvek se trudimo da im izađemo u susret –kaže naslednica Tamara, koja studira tekstilno inženjerstvo.
DEKINA RADIONICA

Ljubav s generacije na generaciju: pokojni Titoslav sa unukom Milošem

Ljubav s generacije na generaciju: pokojni Titoslav sa unukom Milošem

Grnčarija je Tamarina velika ljubav i ona je najviše zadužena oko dekoracije proizvoda:
-Neke proizvode oslikavamo dekupažom, neke ručno, a nekim proizvodima upotrebljavamo šablone, koji su samolepljivi. Najviše se prodaje upotrebna grnčarija: lonci, testije, vardaci… Ljudi znaju da je iz njih zdravo jesti –rekla je Tamara.
Svoj talenat i dela koja su proizveli, porodica je prikazala mnogo puta na različitim smotrama poput sajmova i vašara. Sa mnogo njih nose lepa iskustva, ali i pohvalnice:
-U subotu smo bili na etno sajmu u Paraćinu i tamo smo izlagali svoje proizvode. Bili smo i na Resavskom saboru u Plažanu, Etno festivalu u Beloj Crkvi, na 13. saboru „Vrela Homolj“ u opštini Žagubica i na brojnim dešavanjima.
Radnja sa njihovim proizvodima se nalazi u ulici Kneza Lazara 105 i nosi naziv „Dekina radionica“. Ime su odabrali upravo unuci pokojnog Titoslava, kao omaž dedi koji im je ostavio zanat i koga su mnogo voleli:
-U maju ove godine smo počeli da radimo. U poslu smo najviše moja ćerka i ja, zajedno sa suprugom i sinom, na čelu sa mojom majkom Draganom. Srce i tradicija me vuku kao ovom poslu. Ta ljubav je urođena. Najviše mi se dopada to što možete da pustite mašti na volju i da iskažete kreativnost. Logo naše radnje su ruke moga oca koje su nas, radeći na grnčarskom točku, othranile. Mnogo smo mu zahvalni –kaže Ivana sa setom, na kraju našeg razgovora.
Dušan Miletić

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .