– U državi u kojoj mediji nisu slobodni, smatra naš sagovornik, vrlo brzo bi došlo do uspostavljanja diktature, koja bi bila nepovoljna kako za diktatore, tako i za one koji su toj diktaturi izloženi. Zapravo, došlo bi do ukidanja jedne profesije – kaže Ratko Dmitrović, direktor i glavni i odgovorni urednik “Večernjih novosti”

Zakon o javnom informisanju koji bi uskoro trebalo da se nađe na dnevnom redu Skupštine Srbije izazvao je veliku zabrinutost zaposlenih u medijima. Naročito član po kome država ne sme više da bude vlasnik, niti opština osnivač lokalnih medija, što znači da svi moraju da budu privatizovani. Novinari se zbog toga opravdano ne samo plaše da će ostati bez posla, već strahuju da će ova profesija, praktično, biti ukinuta.

Ratko Dmitrović-Zakon o informisanju može da ukine novinarsku profesiju

– Situacija u medijima u Srbiji veoma je interesantna i složena. Nalazimo se u novom stanju koje je bilo potpuno nepoznato i za društvo i za novinare i za politiku. Reč je o stanju nastalom nakon transformacije, odnosno preobražaja jednog političkog sistema u drugi, gde su se novinari susreli sa potpuno novom situacijom. Uglavnom su došli u poziciju da nešto što se zove profesionalni profil žrtvuju zarad osnovne pozicije preživljavanja i zarad interesa onih koji su se iznenada, zahvaljujući situaciji promena, našli u situaciji da vladaju medijima i da ih kontrolišu – ocenjuje Dmitrović.

Prema njegovim rečima, došlo je do paradoksalne situacije u kojoj su vlasnici medija ljudi koji nikada u životu nisu čitali novine, ili nisu gledali televiziju, osim sporta ili nekih zabavnih emisija. Sada je nemoguće sa tim ljudima razgovarati o profesionalnom i zanatskom profilu medija. To je razočaravajuće i otežavajuće za ljude koji su odlučili da se bave novinarstvom.

– Nema čvrste pravne države bez dobrih medija. Jedino što građanina štiti od ohole, beskrupulozne i nekontrolisane vlasti upravo su mediji. Potpuno je razumljivo, ali nije opravdavajuće da oni koji su na vlasti pokušavaju na sve načine da neutrališu medije i da ih spuste na nivo ličnih servisa i promocije sopstvenih stranaka i firmi– smatra Dmitrović.

Što se tiče Zakona o informisanju, naš sagovornik kaže da prati raspravu, ali da ima nedoumice i određene primedbe. Njemu nije jasno šta znači povlačenje države iz medija, odnosno zbog čega država ne sme da bude njihov osnivač. To, smatra Dmitrović, ide na ruku onima koji su kapital stekli na način koji je, najblaže rečeno, sumnjiv.

– Pošto je privatizacija “Večernjih novossti” pred revizijom, postoji velika mogućnost da ona bude poništena i da ove novine opet budu vraćene državi. Kako država mora da “izađe” iz medija, znači “Novosti” će se ponovo naći na tržištu. Postoji realna mogućnost da ih kupe Hašim Tači ili Ramuš Haradinaj. Voleo bih da znam ko bi mogao prosečnog Srbina da ubedi da je dobro da Haradinaj kupi ove novine, ali da nije dobro da država bude njihov vlasnik. Ne postoji niko ko bi ikoga ubedio da je to opravdavajuće, racionalno i normalno. Ne znam kako će se to završiti, ali znam da ne postoji privatizacija medija u Srbiji koja je bila uspešna. Prostori su uzeti, rasprodati, iznajmljeni bankama, pretvoreni u restorane, osiguravajuća društva, a ljudi koji su radili ostali su bez posla– ocenjuje Dmitrović.

Prema njegovom mišljenju, i projektno finansiranje, koje postoji kao mogućnost u novom Zakonu o informisanju, potpuno je nepromišljeno. Dmitrović smatra da je apsolutno neophodan nov pristup u sagledavanju lokalnih medija i informisanja u Srbiji i u načinima njihovog iskorišćavanja zarad opštih i nacionalnih interesa. Srbija ne može sebi da dozvoli da strateške medije, koji su u Beogradu, ali i lokalne, prepusti ljudima koji ne da ne znaju značaj medija, već koji tu vide isključivo ostvarivanje profita. To bi bilo uništavanje javne reči, ljudi i segmenta društva bez kojeg nema prosperiteta. U državi u kojoj mediji nisu slobodni, smatra naš sagovornik, vrlo brzo bi došlo do uspostavljanja diktature, koja bi bila nepovoljna kako za diktatore, tako i za one koji su toj diktaturi izloženi. Zapravo, došlo bi do ukidanja jedne profesije.

– Mislim da građani koji misle da je to pitanje novinara treba da reaguju i da kažu da nešto nije u redu, jer su oni konzumenti informacija. Javnost bi zajedno sa nekom nezavisnom građanskom inteligencijom, koja zna problem, ali koja je uspavana, morala nešto da uradi. Plašim se da su mogućnosti male da novinari reaguju, jer je čovek kvarljiva roba i što bi oni te ljude koji bi mogli da povuku, mogli da kupe za male pare. Čak ne moraju ništa da pričaju. Dovoljno je samo da ćute i gledaju šta se događa. U slučaju kuća “Politika” i “Novosti” oni koji je trebalo da reaguju nisu, jer su imali solidne plate i ćutali su. Oni koji su bili na vodećim funkcijama znali su šta se događa, ali nisu preduzimali ništa zbog privilegija. Nisam optimista kada su u pitanju moje kolege, ali imam nade da bi ljudi koji su na vlasti morali da shvate da njima dugoročno gledano ne odgovara situacija u kojoj su svi mediji ili pod njihovom ili pod kontrolom takozvanih biznismena. To se uvek završava veoma nepovoljno.

– Mislim da će Skupština Srbije usvojiti ovaj zakon, ali da on nikada neće zaživeti. Da li je to dobro ili nije, videće se. Naravno, sa pozicije pravne države nikada nije dobro da postoji zakon koji se ne primenjuje, ali je dobro da postoji loš zakon koji se ne primenjuje. Ovo što ja sada vidim je nedorađen i loš zakon. Ostajem na poziciji da država, pa čak ni lokalna samouprava, ne sme u potpunosti da prepusti medije ljudima kojima to izgleda kao kockarnica. Da sam ja neki funkcioner, ja bih potencirao da postoje mediji koji bi umesto onih poltrona oko mene, koji ne govore već samo hvale, mogli da kažu šta nije dobro u mom radu, koji je potez loš za naš kraj i da navedu razloge – oštar je Dmitrović.

Ukoliko dođe do gašenja lokalnih medija, građani neće znati šta se dešava u njihovom kraju. Kako je došlo do tehnoloških inovacija, Dmitrović veruje da će izveštavanje biti izmešteno na alternativno, tako da će ljudi sve više sedeti pred kompjuterima i gledati šta pišu o zbivanjima u njihovom kraju novinari koji su pribegli toj vrsti informisanja. Održavanje sajtova i portala nije veliki trošak, ali se opet postavlja pitanje kome verovati. Onaj ko ima novac uvek može da plasira informacije koje njemu odgovaraju. Dakle, Srbija se nikada nije nalazila u složenijoj situaciji.

Biografija

Ratko Dmitrović novinarstvo je započeo u regionalnom listu u centralnoj Hrvatskoj sa sedištem u Sisku, da bi ubrzo postao dopisnik “Politike” sa tog područja. U drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka otišao je u Zagreb da bi iz tog grada izveštavao za “Politiku”. Paralelno sa radom u “Politici” bio je novinar NIN-a. U Hrvatskoj je ostao do avgusta 1991. godine, a onda je došao u Beograd. Do decembra 1993. godine radio je na RTS-u, koga je potom napustio i pokrenuo nedeljnik “Argument”.

Objavljivao ga je do 1999. godine, ali ga je ugasio, jer se osećao potpuno poraženo. Pet godina kasnije izabran je za specijalnog savetnika potpredsednika vlade Nebojše Čovića, a dve godine kasnije postao je glavni i odgovorni urednik “Vesti”. U ovim novinama radio je do januara, a od pre mesec dana izabran je za direktora i glavnog i odgovornog urednika “Večernjih novosti”.

Z. Gligorijević
Foto: A. Dobrosavljević