Naslovna // Intervju // Sa Kariba došao u Jagodinu: Edi Cepeda, Dominikanac koji voli Andrića i sarme

Sa Kariba došao u Jagodinu: Edi Cepeda, Dominikanac koji voli Andrića i sarme

Dvadesetogodišnji Eduard Iverioneks Cepeda Rodrigez doselio se sa porodicom iz Dominikanske Republike u Jagodinu pre sedam godina. U intervjuu za Novi put Eduard priča koliko se razlikuju Srbi i Dominikanci, kako se živi na ostrvu u Karipskom moru, a kako u Jagodini, i šta je to što kod našeg naroda voli, a šta mu od njegove domovine ponajviše nedostaje

Uvek nasmejan: Eduard Cepeda

Uvek nasmejan: Eduard Cepeda

Porodica Cepeda 2008. godine napustila je svoj dom u Santo Domingu u Dominikanskoj republici. Bračni par Eduard i Demetrija rešili su da u Jagodinu dodju sa svoje četvoro dece, Eduardom (20), Israelom (15), Prisilom (12) i Susanom (10), kako bi pružili podršku ovdašnjem katoličkom svešteniku i katolicima u ovom regionu, kojih ima oko stotinak u Jagodini, Ćupriji i Paraćinu.

– Stigli smo jedne subote oko četiri sata po podne i već je počeo da pada mrak. Ja sam se zapitao gde sam stigao jer je to za mene bilo nezamislivo. Bilo mi je i mnogo hladno. Morao sam da se naviknem na drugačiju klimu, ali i na drugačiju kulturu i mentalitet. Ovde su ljudi skroz drugačiji, zatvoreniji su, a oni stariji su i mnogo hladniji po prirodi – priča mladi Eduard, koga prijatelji i poznanici u Jagodini poznaju pod nadimkom Edi.

Po dolasku u Srbiju, život mu se potpuno promenio, ali Edi kaže da mu je to i prijalo. Istina je da više nije bilo prilike da ispod kokosove palme čeka da plod padne, da ga poseče i onda popije kokosovo mleko, ali nema veze – probao je sarme, koje obožava. Zapazio je srpski inat, ali se i na njega navikao. Jeste postao stranac u tudjoj državi, ali je to bivalo “egzotično” drugim ljudima, pa je ovde stekao puno prijatelja. Edi kaže za sebe da ume da živi u sadašnjem trenutku i da ne voli da žali za nečim što je deo prošlosti ili da zamišlja nešto u budućnosti. On je siguran da će mu biti dobro gde god da je i da će se bilo gde snaći.

– U početku mi je bilo teško da naučim srpski, ali sam ubrzo uspeo da se sporazumem sa ljudima i već posle 6 meseci

Porodica Cepeda se u Jagodinu doselila 2008. godine

Porodica Cepeda se u Jagodinu doselila 2008. godine

pohadjao sam 8. razred osnovne škole kao i svi drugi dečaci odavde. Nakon osnovne, upisao sam Elektrotehničku školu, koju sam prošle godine i završio. Nikada nisam imao problema, svi su me dobro prihvatili, profesori i vršnjaci. Stekao sam puno prijatelja, i posebno moram da spomenem Pavla Krstića, sa kojim provodim puno vremena, mnogo ga volim, on mi je kao brat. Bilo mi je lepo u Dominikani, ali mi je lepo i ovde. Ja sam čovek koji živi u trenutku, kad se nešto desi to mi je okej, posle toga više ne razmišljam o tome, čekam drugu stvar da mi se desi. Mogu da zamislim ostatak života i ovde, i tamo, ali i na nekom trećem mestu– šaljivo dodaje Edi.

Kada su u pitanju razlike izmedju Srbije i Dominikane, Edi kaže da da je tamo mnogo manja nezaposlenost. Prosečna plata je otprilike ista, ali su cene niže. Ljudi su glasniji, na ulici se uvek čuju muzika i komšije koje čavrljaju, dok je ovde “nekako tiho”.

– I u Dominikani ima težnje da ljudi napuste domovinu, kao i ovde u Srbiji. Uglavnom se ide za Ameriku, u Njujorku ima više od milion Dominikanaca. I ja imam rodbinu u Americi, zbog mogućnosti koje pruža za muziku i sport možda i odem tamo, ali ne žalim se ni da sam u Dominikani, ili u Srbiji – kaže mladi Edi.

Mladi Dominikanac obožava da peva i svira

Mladi Dominikanac obožava da peva i svira

U domovini se bavio muzikom i sportom, a svoje talente nastavio je da razvija i ovde. On trenutno igra košarku u jagodinskom klubu, a frulu, koju je svirao u Dominikani, zamenio je gitarom. Sem sviranja, Edi i peva i piše pesme, a svoje izvedbe postavlja i na svom nalogu na Jutjubu. Medjutim, za njega su to samo hobiji. Nakon završene srednje škole, hteo je da upiše Filološki fakultet u Beogradu.

– Želeo sam da studiram italijanski i engleski jezik. Volim književnost, volim da čitam, od srpskih pisaca ponajviše Andrića. Medjutim, nisam mogao da upišem fakultet jer je trebalo da platim školarinu 2.500 evra pošto sam strani državljanin, pa sam odustao do te namere – priča Eduard.

On je od skoro počeo da pohadja časove salse u jednoj plesnoj školi u Jagodini. Ples je njegovom narodu u krvi pa mu mnogo prija što je našao grupu ljudi u ovom gradu sa kojom može da uživa u svom tradicionalnom plesu, ali kaže da se ne libi da zaigra kolo ili uz turbo folk.

– Ja jednostavno moram da igram, koja god muzika da je u pitanju. Na maturi su svirali su vašu muziku, volim da plešem i ja nisam stao, non stop sam igrao– objašnjava mladi Dominikanac.

On je posetio sem Srbije i okolne zemlje, i kaže da voli i Beograd, i Zagreb i Ljubljanu. Putovao je i dalje od toga, po čitavoj Evropi, pa ćemo ovu priču o njemu završiti u veselom i laskavom tonu, Edijevom izjavom da je “pola Evrope proputovao, ali bi opet srpsku devojku odabrao”.

M. Biorac

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .