Mlada profesorka srpskog jezika izuzetno uspešna kao pedagog, nedavno se predstavila izložbom umetničkih fotografija, objavila studiju o Isidori Sekulić, a dovršava prvi roman i zbirku pesama u prozi.
Kako je ,,Novi put” već pisao, sredinom prošlog meseca u galeriji Kulturnog centra u Jagodini Marija Vulić, akademska vajarka i urednica likovnog programa ove ugledne ustanove, proglasila je otvorenom prvu samostalnu izložbu umetničkih fotografija – ,,Širom otvorenih očiju” Jelene Gavrilović Milikić, mlade profesorke srpskog jezika koja predaje u Osnovnoj školi ,,Radislav Nikčević” u Majuru.
Ova uspela izložba skrenula je pažnju šire javnosti na mladu Kragujevčanku koja već desetak godina radi po jagodinskim školama, postiže izvanredne rezultate u prosvetnom radu i vannastavnim aktivnostima, ali jasno pokazuje da i te kako ima šta da kaže i u literaturi, kao i u umetničkoj fotografiji.
Jelena je diplomirala književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu i još pre deset godina, kao pripravnca, se zaposlila u Majuru, potom radila u Osnovnoj školi ,,Branko Radičević” u Bunaru i Osnovnoj školi ,,17. oktobar” u Jagodini, u međuvremenu kraće vreme u Kragujevcu, a poslednjih nekoliko godina ponovo radi u Osnovnoj školi ,,Radislav Nikčević” u Majuru, gde postiže izvanredne rezultate u radu sa učenicima.
– Od prvih dana maksimalno odgovorno sam shvatila svoj posao, koji je ujedno i misija, i uvek nastojala da dam sve od sebe. Nešto od toga se, naravno, i ostvarilo, pa sa ponosom mogu da pomenem da sam jedan od koautora obimne monografije o svim srpskim školama koje nose ime jednog od bardova romantizma Branka Radičevića. Do tog angažmana je došlo jer sam u to vreme radila u Školi u Bunaru koja, takođe, nosi ime velikog pesnika. Međutim, posebno sam ponosna na rezultate koje sam ostvarila u Školi u Majuru. Iako je reč o maloj školi (broji oko 300 đaka, a ja ih imam 89) ove godine se dogodilo da se moja učenica Teodora Lepojević plasira u finale Republičkog takmičenja (Književna olimpijada), a prošle godine moje učenice su osvajale prve nagrade na opštinskim i regionalnim takmičenjima iz srpskog jezika, kao i u umetničkom recitovanju. Sigurna sam da ogromne zasluge za ove, kao i druge uspehe, u sferi prosvete snosi Snežana Vukašinović, doskorašnja direktorka naše škole a sadašnja zamenica Gradonačelnika Jagodine Ratka Stevanovića. Ona izuzetno ceni rad i kreativnost i ima sposobnost da prepozna prave kvalitete koje maksimalno podržava i ja joj se ovom prilikom od srca zahvaljujem za sve što je učinila za Školu, đake i nas prosvetne radnike – naglašava ova uzorna prosvetna radnica koja je prošlog petka, na prigodnoj svečanosti, primila nagradu kao najbolji radnik Škole, što joj je, takođe, pošlo za rukom i pretprošle godine.
Ova svestrana mlada žena o svojoj prvoj samostalnoj izložbi umetničkih fotografija kaže :
– Fotografijom se aktivno bavim 6 – 7 godina, mada sam za fotografiju vezana još od detinjstva pošto se i moj otac amaterski dugi niz godina bavio umetničkom fotografijom. Na ovoj svojoj prvoj izložbi prikazala sam i pejzaže i urbanu sredinu, kao i socijalne teme. Osnovna poruka ove izložbe je, zapravo, nevesela činjenica što su ljudi postali gluvi na gotovo sve što se događa oko njih, bilo to lepo ili ružno. Fotografija je inače poseban medij jer njome uspevate da ukradete trenutke od vremena koje protiče.
Jelena Gavrilović Milikić piše i poeziju i prozu, i još 2001. godine Filozofski fakultet u Nišu u biblioteci seminarskih i diplomskih radova objavio joj je studiju pod naslovom ,,Saputnici Isidore Sekulić”. Ovoga leta joj je u knjizi pesnikinje Dušanke Dragosavac ,,Miris zavičaja” objavljena recenzija o pomenutim stihovima. Još na maturi u Drugoj kragujevačkoj gimnaziji napisala je najbolji maturski rad na temu „Moralne sposobnosti i njihov razvoj kod dece i mladih” jer joj je psihologija, takođe, velika ljubav. Inače, kao diplomirani filolog za srpski jezik i književnost ima i zvanje mastera.
– Trenutno dovršavam svoj prvi roman koji je, zapravo, introspektivna priča o čoveku koji se na kraju života suočava sa samim sobom jer ga proživljene životne priče stižu kao bumerang. Imam i dosta pesama u prozi koje su univerzalnog karaktera jer govore o prolaznosti, ljubavi i smrti. Planiram da počnem ozbiljnije da objavljujem i učestvujem u književnom životu. Ipak, nije lako sve to uskladiti. Ja radim veoma odgovoran posao gde želim da dam mnogo, radoznalog sam duha i sklona umetnosti. Kada govorimo o literaturi i fotografiji podjednako me privlače. Kada se umorim od jedne ljubavi, idem drugoj. Kada se reči umore vraćam se fotografiji jer aparat, za razliku od reči, uvek sluša – poručuje na kraju razgovora za ,,Novi put” talentovana jagodinska umetnica i uspešna profesorka srpskog jezika Jelena Gavrilović Milikić.
B. Džaković
Foto: A. Dobrosavljević
Jelena Gavrilović Milikić
…
Na ogledala
pokrove navlačim-
Istinu sahranjujem.
Ne moram da znam.
Odrazi zbunjuju-
samu me sebi kradu.
Sklapam oči
u sebi sebe da nađem.
