Naslovna // Intervju // Tanja Petrovic, jedna od najmladjih doktora nauka iz Jagodine: Saradjuje sa istrazivacima iz celog sveta

Tanja Petrovic, jedna od najmladjih doktora nauka iz Jagodine: Saradjuje sa istrazivacima iz celog sveta

BIOGRAFIJA
Tanja Petrović je u Jagodini (Svetozarevu) 1974. godine. Završila je osnovnu školu ,,Radislav Nikčević“ u Majuru i Gimnaziju u Jagodini. Studirala je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirala. Stipendiju za doktorat u Ljubljani je dobila 2000. godine. Doktorirala je 2005. godine i od tada radi u Istraživačkom centru Slovenačke akademije nauka i umetnosti (ZRC SAZU).
Udata je i ima sina i ćerku.

– Kao lingvista i antropolog radim na projektima koji se bave kolektivnim pamćenjem na prostoru bivše Jugoslavije, društvenim i kulturnim procesima i transformacijama u post-jugoslovenskim društvima – kaže Tanja Petrović

Mlada u uspešna naučnica: Tanja Petrović na Islandu

Mlada u uspešna naučnica: Tanja Petrović na Islandu

Tanja Petrović (41) iz Jagodine je jedna od najmlađih doktora nauka u Jagodini, a bavi se lingvistikom i antropologijom. Nedavno je održala jedno izuzetno interesantno i posećeno predavanje u Kulturnom centru Beograda, u okviru ciklusa ,,O zaboravu i zaboravljenima“. U predavanju Tanja se bavila urbanim prostorom Jagodine i pitanjem kako radikalne izmene u njemu, do kojih je došlo u poslednjih desetak godina, utiču na građane Jagodine i njihova moralna i politička pozicioniranja.

Tanja radi u Istraživačkom centru Slovenačke akademije nauka i umetnosti (ZRC SAZU) u Ljubljani. U Sloveniji je 2005. godine doktorirala.

– Tema mog doktorata bila je mala srpska pravoslavna zajednica u južnom delu Slovenije koji se zove Bela Krajina. Srbi su se u Belu Krajinu doselili u 15. i 16. veku da bi branili područje Austro-ugarske monarhije od otomanskih upada. Danas ih ima oko 300 i žive u četiri sela uz granicu sa Hrvatskom. Dugo su se bavili stočarstvom, sklapali brakove sa Srbima iz Hrvatske, sa druge strane reke Kupe, te su zbog toga veoma dugo uspeli da očuvaju jezik, veru i poseban identitet. Posle drugog svetskog rata dolazi, međutim, do velikih promena u načinu života – zapošljavaju se u okolnim gradovima, a zajednica se otvara prema slovenačkim susedima, tako da su danas skoro svi brakovi mešoviti i dolazi do nagle zamene srpskog jezika slovenačkim. Najstarija generacija još uvek govori srpski, srednja oba jezika, ali sa dominantnim slovenačkim zbog školovanja i posla, dok najmlađi stanovnici ovih sela praktično ne govore srpski – objašnjava Tanja.

Saradnja sa naučnicima iz celog sveta: sa skupa u Japanu

Saradnja sa naučnicima iz celog sveta: sa skupa u Japanu

Ona kaže da se u doktoratu bavila posledicama ove nagle i dramatične promene do koje je došlo u okviru tri generacije posle više vekova čuvanja jezika.

U Sloveniji je Tanja posle doktorata ostala manje-više slučajno – zato što je dobila posao koji i danas radi.
– Kao lingvista i antropolog bavim se društvima bivše Jugoslavije, i za mene je bilo veoma važno da živim u blizini prostora koji me interesuje. Slovenija je deo tog prostora, a sa druge strane nudi veoma dobre uslove za istraživački rad, što je za mene predstavljalo odličnu kombinaciju. Posao istraživača ni u Sloveniji, naravno, nije lak – najveći problem je u tome što taj posao ne pruža nikakvu sigurnost, jer se finansiramo skoro isključivo preko projekata i sredstva za plate moramo da obezbedimo sami – kazala je Tanja.

Obišla ceo svet: sa putovanja po Indiji

Obišla ceo svet: sa putovanja po Indiji

Ona je zaposlena na Istraživačkom centru Slovenačke akademije nauka i umetnosti, koji je jedna od najvećih istraživačkih institucija u Sloveniji.

– Radim kao viša naučna saradnica na Institutu za kulturalne studije i studije sećanja, i trenutno sam vođa tog instituta. Sa koleginicama i kolegama radim na projektima koji se bave kolektivnim pamćenjem na prostoru bivše Jugoslavije, društvenim i kulturnim procesima i transformacijama u post-jugoslovenskim društvima. Posebno nas zanimaju nove politike rada i rekonfiguracije javnih prostora u njima – ističe Tanja Petrović.
Zahvaljujući poslu kojim se bavi Tanja Petrović je u poslednjih pet godina živela godinu dana u Nemačkoj (Berlin) i pola godine u Holandiji (Wassenaar).

Indija ima intenzivan intelektualan život: Nju Delhi

Indija ima intenzivan intelektualan život: Nju Delhi

– Oba puta imala sam stipendiju na vrlo prestižnim institutima koji nude neverovatno dobre uslove za rad. To su bila veoma dragocena iskustva, i profesionalno jer sam imala prilike da radim sa istraživačima iz celog sveta, što donosi ,,kapital“ od kojeg i danas imam mnogo koristi, i lično, kako za mene tako i za moju porodicu. Posao kojim se bavim zahteva da si deo međunarodne akademske zajednice, da objavljuješ na stranim jezicima i da svojim istraživanjima doprinosiš nekim širim debatama. Za moje kolege u Srbiji, to, na žalost, često nije moguće, pre svega zbog finansijskih problema sa kojima se nauka suočava – kaže Tanja.

Na pitanje gde su uslovi za rad najbolji, naša sagovornica kaže da joj je teško da kaže gde su uslovi najbolji, jer treba uzeti u obzir različite parametre.

– Za mene je najvažnije da imam uslove da svoj posao radim onako kako mislim da treba, i za sada sam, što se toga tiče, u Sloveniji sasvim zadovoljna – ističe Tanja.

Posao kojim se bavi vodio je našu sagovornicu po celom svetu. Bila je na svim kontinentima, osim u Australiji.

– Putujem često na konferencije, predavanja i sastanke u okviru različitih projekata i to je sastavni deo mog posla. Bila sam na svim kontinentima osim u Australiji. Za mene je naročito važna saradnja koju imam sa kolegama u Kejp Taunu u Južnoafričkoj Republici i Nju Delhiju u Indiji, jer su to sredine u kojima je intelektualni život izuzetno intenzivan i gde se rade veoma važne stvari, što u svetu u kome dominira ono što dolazi sa Zapada nije dovoljno poznato. Od intelektualaca u ovim zemljama možemo da naučimo mnogo o problemima sa kojima se danas suočavaju društva kao što je srpsko, pa i slovenačko – rastuća nejednakost, privatizacija svega i razvlašćivanje građana, borba za javne prostore… Tamo su ovi problemi prisutni mnogo radikalnije i imaju veoma dugu istoriju – napominje Tanja.

Istraživanja post jugoslovenskih društava: Tanja Petrović na predavanju u Holandiji

Istraživanja post jugoslovenskih društava: Tanja Petrović na predavanju u Holandiji

Kada je u pitanju rad ove srpske naučnice treba još istaći da je do sada napisala četiri knjige, a da će peta, pod naslovom ,,Srbija i njen jug: ‘Južnjački dijalekti’ između jezika, kulture i politike“ biti objavljena u Beogradu na leto 2015. godine.

PETNICA
– Tokom srednje škole i studija često sam odlazila u Istraživačku stanicu Petnica koja predstavlja jednu od najvažnijih stvari koje su mi se dogodile u životu. Tamo sam imala priliku da se sretnem sa istraživačkim radom i to je u velikoj meri odredilo moja kasnija interesovanja. Isto tako, u Petnici sam stekla mnoge prijatelje sa kojima se i dan danas družim, a većina njih živi na različitim mestima u Evropi i celom svetu – kazala je Tanja.

J. Z.

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .