Naslovna // Intervju // Tina Petković, slikarka: Umetnica širokog spektra

Tina Petković, slikarka: Umetnica širokog spektra

„Radim sve, nisam usmerena samo na jednu temu. Volim da radim sa veselim bojama, a inspiraciju crpim u optimizmu“ rekla nam je ona tokom razgovora za „Novi put“

Tina slobodno vreme često provodi u svom malom ateljeu

Tina Petković (29) iz Jagodine oduvek je znala da će umetnost zauzimati veliki i bitan deo u njenom životu. Afinitete ka slikarstvu pokazivala je još od najranijeg detinjstva. Dok su druga deca svoju zabavu tražila napolju, Tina je sve svoje slobodno vreme provodila crtajući i to gde stigne: nekad na papiru, a nekad čak i na zidu. Roditelji su uočili njen talenat, ali nisu vršili pritisak, već su je lagano usmeravali:

-Prvo su primetili oni, kupovali su mi bojice, a zatim i rodbina, pa onda i drugari u vrtiću. Uvek sam gledala kako ću i šta da nacrtam na papiru ili na pozadini starih kalendara. Bila sam nemirna po tom pitanju. Vrlo rano, u trećoj godini sam počela da šaram po zidovima koliko sam mogla da dohvatim, što se pokazalo sudbinski, jer sam na kraju studirala zidno slikarstvo –rekla nam je kroz osmeh Tina na početku razgovora.

ŠKOLOVANJE U NAJLEPŠEM SEĆANJU

Nije uvek imala peticu iz likovnog, ali po darovitosti su je prepoznavali u školi i van nje:

-Svoje prve ocene dobijala sam od svog dede. Znali smo da se takmičimo u crtanju životinja. Uvek sam bila kreativna, a i danas je tako. Nisam kupovala poklone za rođendane, već sam poklanjala ono što sam crtala. Svi su znali da će za rođendan dobiti crtež neke životinje, što sam u tom periodu najviše crtala, pa im je to bilo zanimljivo –rekla nam je Tina.

Zidno slikarstvo je, očigledno, sudbina

Nije bilo dileme u kom će pravcu krenuti posle završene osnovne škole. Godine 2006., krenula je na privatne časove kod Živojina Đokića koji je uočio da ima talenta koji može da se razvije. Od njega je, kaže, mnogo naučila, te ju je on i spremao za upis u srednju školu u Beogradu. Život u velegradu, petnaestogodišnjakinji iz unutrašnjosti je bio težak, ali i zanimljiv: stekla je brojne drugare i dosta je naučila u jednoj, kako kaže, umetničkoj i veoma inspirativnoj sredini. Srednjoškolsko obrazovanje joj je ostalo u lepom sećanju, baš kao i studiranje na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, gde je studirala zidno slikarstvo:

-Iako sam već bila spremna da upišem grafički dizajn, u poslednjem trenutku sam se odlučila za zidno slikarstvo. Nisam želela da provodim vreme za kompjuterom, već da držim četkicu u rukama. Danas kad pogledam, možda sam i pogrešila, jer je ovo prvo u ovom vremenu mnogo isplativije –iskrena je bila ona.

IDEJA NA PRETEK

Tokom školovanja, srednjeg i fakultetskog, naučila je sve tehnike: od slikanja na platnu, preko ikonopisanja i kaligrafije, do vajanja, ali i izrade mozaika i portreta. Zato se može reći da je spektar njenog stvaranja širok i da u svakoj sferi može da dobro da se pokaže. Inspiraciju za stvaralaštvo vidi svuda i u svemu:

-Ona mi zavisi od raspoloženja. Crpim je u nekom optimizmu. Period sa korona virusom je pozitivno uticao na moj rad. Nekada mi se desi da legnem uveče i da tada dobijem ideju za slikanje. Onda jedva čekam da ustanem ujutru i da to prenesem na platno. Ne mogu da izdržim. Kada imam neku porudžbinu, javi mi se i neka ideja za sebe, pa uporedo radim dve slike jer ne mogu da odolim. Tokom policijskog časa sam uradila dve slike velikog formata, tako da mi taj period nije teško pao –rekla je ona i dodala da gotovo nema teme koju nije obradila na platnu ili drugom materijalu:

Apstraktni radovi su joj najveće zadovoljstvo

-U detinjstvu sam najviše crtala životinje. Kasnije mi se inspiracija razvijala. Uvek sam volela vesele slike, sa pozitivnim bojama. U poslednje vreme volim da koristim zlatnu boju, pa mi sve treperi na slikama. Prošla sam kroz razne faze. Volim da slikam i cveće, ali i apstraktne slike. Kada su porudžbine u pitanju, najčešće radim dečije portrete, koje poklanjaju za rođendane. Takođe, dosta radim i ikone, koje ljudi poklanjaju za slave. Teško mi pada kada me u ograniče u porudžbini. Čak i tada, unesem malo sebe, dodam neki svoj pečat i napravim neki balans. Na kraju svi budu zadovoljni –rekla je Tina.

Realistične slike na kojima se nalaze kuće i mrtva priroda joj idu lakše, dok su portreti, kako kaže, dosta zahtevni. Ipak, sve je do umetnika:

Rad na ikonama je, kaže ona, smiruje

-Moraš da znaš da skineš karakter osobe koju slikaš, ali i pogled, jer se u očima dosta vidi. To oduzima dosta vremena, a teško je i zbog senki. Ikone mi takođe brzo idu od ruke, a njihova izrada me i smiruje. Rad na apstraktnim slikama me uveseljava, jer tu nema pravila, tada uvek promenim nešto. Radim sve, nisam usmerena samo na jednu temu. To je i dobro za održavanje umetničke kondicije –kazala nam je mlada umetnica i dodala da se bavila šaranjem lica dece po igraonicama, ali i ručnim oslikavanjem različitih materijala: od tkanine do gipsa.

Kažu da umetnika ne treba požurivati, sa čim se i ona slaže. Ipak, i u njenom poslu znaju da postoje rokovi, pa to zna da bude ponekad stresno:

-Ako ima više porudžbina, trudim se da rasporedim. Dosta ranije radim, to mi daje neku sigurnost. Ne dešava mi se da kasnim, a nije ni profesionalno. Nikada nisam pristala da uradim nešto, a da ne završim. U svakom slučaju, nije jednostavno –rekla nam je ona.

SAMOSTALNA IZLOŽBA VELIKA ŽELJA

Nije imala prilike da učestvuje na likovnim kolonijama. Radove je izlagala na grupnim izložbama tokom školovanja, ali za prvu veliku samostalnu izložbu, još mnogo kockica treba da se poklopi:

-Trebalo bi da uradim seriju slika. Ne mogu tek tako da sastavim ikonu i apstrakciju. Potrebno je i vremena i inspiracije. Žao mi je što me druge stvari sprečavaju u tome, iako bih volela da se to desi. Sada i profil na “Instagramu” može da bude neka vrsta prezentacije onoga što radim, iako su umetnici prepoznatljivi po izložbama –kaže nam Tina.

Mnogi su oduševljeni njenim radovima

Od slikarstva se može živeti, ali kako kaže, periodično:

Nikada ne znam koliko ću slika prodati i kakav će mesec da mi bude. Kada bih tokom godine rasporedila sav ovaj posao koji imam trenutno, onda bi moglo –kaže nam ona.

Trenutno se bavi administrativnim poslovima u jednoj jagodinskoj firmi, a po povratku kući oblači mantil umazan različitim bojama i ulazi u jedan sasvim drugačiji svet. Kako nam je rekla u šali, zbog konstantne umazanosti, njena ženstvenost, ali i garderoba, dosta su istrpeli.

Slobodno vreme provodi u šetnji i druženju sa sestrom i prijateljima neretko i u teretani, a svakodnevno društvo joj pravi pas Gaša. Ostala je i u kontaktu sa fakultetskim kolegama, sa kojima često razmenjuje mišljenja i ideje. Tuđi uspeh je motiviše i inspiriše da dodatno sebe usavrši. Iako joj to nije primaran izvor prihoda, ona od slikarstva ne planira da odustane, jer ipak je to je njena ljubav:

-Oduvek su me podržavali u tome. Volim kad slika privuče pažnju, a pohvale me samo motivišu. Ljudima se uglavnom dopada ono što radim, mada sigurno ima i onih kojima se ne dopada, što je normalno. Znam da budem i malo nesigurna, pa često zapitkujem druge za mišljenje. Retko kad sam nezadovoljna, ali ipak volim da čujem tuđu reakciju. Slikarstvo je za mene jedan vid iskazivanja ličnih osećanja i razmišljanja. Ono što volim i što bih volela, izražavam na slikama. To me jednostavno ispunjava –rekla nam je Tina na kraju našeg razgovora.

D.M.

tagovi: , ,

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .