Piše: Dušan Ilić, psiholog
Poznato je da se deca i omladina razlikuju po svojim sposobnostima prilagođavanja zahtevima porodičnog i društvenog života. U tom prilagođavanju mladi ispoljavaju razne oblike devijantnog ponašanja različitog intenziteta. Ono varira od manjih poremećaja u porodičnoj sredini do prestupničkih dela.
Maloletnička delinkvencija se javlja kod mladih od 14 do 18 godina starosti i označava sukob s društvom i njegovim normama, koji dovodi do neprilagođenog, asocijalnog, pa i patološkog ponašanja. Fizički se ova deca ne razlikuju mnogo od ostale dece, ali imaju više psihosomatskih problema nego druga deca. Kad se radi o inteligenciji, većina maloletnih prestupnika imaju prosečnu inteligenciju, a sama inteligencija nije presudan činilac u nastajanju maloletničke delinkvencije.
Što se tiče emocionalnosti, može se reći da su maloletni prestupnici emocionalno nezrele osobe, koje se odlikuju nemogućnošću kontrole emocija u odnosu na socijalne zahteve. Nisu u stanju da kontrolišu svoje impulse na društveno prihvatljive načine, pa tako kod njih nastaje sukob između potreba i načina zadovoljenja. Uz to, oni bi hteli da odmah ostvare ono što žele i nisu u stanju da ostvarenje želja odlože. Prema tome, ovu decu karakteriše emocionalna nezrelost i nestabilnost, koje se manifestuju u raznim oblicima neadekvatnog emocionalnog reagovanja i ponašanja kao što su agresivnost, stalno protivljenje, česta razdražljivost, neposlušnost, napadi besa i slično.
Maloletni delinkventi su i socijalno nezreli. Mnogi od njih ispoljavaju izrazito impulsivno, agresivno ili destruktivno ponašanje. U svojim antisocijalnim stavovima najčešće su protiv vlasti i autoriteta, tvrdoglavi su i sumnjičavi, često nezadovoljni i neraspoloženi, sa svim i svačim i protiv svega i svačega; skloni da mrze sve, i da prkose svakome. Osobine ličnosti maloletnih delinkvenata se razlikuju od osobine ostale dece i omladine. Prema istraživanjima više naučnika (Glika, Majer i dr.) osobine ličnosti maloletnih prestupnika su: asocijalnost, sadizam, ekstrovertnost i dr. Naučnici smatraju da su ove crte ličnosti maloletnih prestupnika više stvorene nepovoljnim sredinskim i kulturološkim uslovima nego što imaju korene u samoj telesnoj konstituciji. Psiholozi veruju da je maloletnička delinkvencija prvenstveno simptom nepravilnog razvoja ličnosti, nastalog iz nesrećnog odnosa između deteta i značajnih osobina u njegovom životu, a ne zbog bioloških faktora.
Maloletni prestupnici ne vole ljude i bez griže savesti su kada povrede nekoga ili uzmu nešto od drugoga. Takva ličnost obično je iz porodice gde postoji slaba naklonost i bliskost među nekim članovima i gde je veoma slaba kontrola. To je najčešće neželjeno dete, odbačeno, nevoljeno. Njegovi odgovori na društvene zahteve su, baš zbog toga, puni mržnje, nekontrolisanosti i otvoreno agresivni…
Na prevenciji maloletničke delikvencije treba još više da učini društvo, njegove za ovaj problem relevantne institucije, a naročito porodica. Šta i ako činiti u porodici? Treba samo slediti roditeljski instinkt i to će često biti dovoljno da se zaštiti ono što je najmilije. Najvažnije je provoditi dosta vreme sa svojom decom. Pitati ih s kim se druže, gde idu, šta rade. Maloletnici, za razliku od odraslih, veliki broj krivičnih dela vrše u saučesništvu, u grupi, tako su sigurniji. Treba razgovarati što više o svemu što ih ispunjava, probiti se do njihovih skrivenih, nesvesnih pobuda, i na taj način naslutiti zlo, preduprediti najgore. I, možda njih, sebe i nas spasiti jednog strašnog usuda delinkvencije mladih.
