-Ovo je samo način kako mi, kao muzičari, pokušavamo da definišemo odnos prema svetu-izjavio je posle koncerta u Jagodini maestro Bruno Kampo

Koncert u Jagodini

Deo projekta „El sistema“ muzičkog obrazovanja, koji se već četiri decenije realizuje u preko 60 zemalja, prošle jeseni postale su Škola za talente iz Ćuprije, Osnovna muzička škola „Vladimir Đorđević“ iz Jagodine i Osnovna muzička škola „Mileko Živković“ iz Paraćina. Prema rečima maestra Bruna Kampa iz Gvatemale, pod čijom dirigentskom palicom su đaci ovih škola održali koncerte u Paraćinu i Ćupriji, „El sistema“ rođena je u Venecueli kao san da društvo i svet nisu najbolji i da ih treba ulepšati. Orkestar, koji je osnovao Abreu, imao je za cilj da razvije sve veštine učenja dece ljudskim vrednostima. Polaznici su postali neverovatni, što je rezultiralo da ovaj program postane globalan. Formiran je u raznim delovima Evrope i sveta.

-Jedna od najvažnijih stvari je da muzika predstavlja prijateljstvo i zajedništvo. Orkestar je način da se razvije zajednica, ali i najbolji prijatelji. Zato to i radimo baš ovako. Iako sam studije nastavio u Evropi, ova misija je deo mog života. Znao sam da je veoma važno da je nastavim uz pomoć lepe muzike. Obožavam ovu decu. „El sistema“ je više od metodologije, više od načina da se deca nauče, ona je filozofija o tome da se učini nešto dobro za svet, da se postane bolji čovek. Ova deca su neverovatna, već sanjam da uradim mnogo toga s njima. Imamo sjajne planove za leto-rekao je maestro Kampo.

On dodaje da je „Sistema Evropa“, razvila orkestar pre dve godine. Prošle godine je 180 đaka i 54 nastavnika putovalo u Istanbul, a sledeći put odlaze u Milano. Kampo traži način da u Milano povode i srpsku decu kako bi poslao dobru poruku. On veruje da ujedinjuju Evropu i uče jedni od drugih.

-Jedinstvo je ono za čime težimo. Gvatemala je bila moja vežba da nešto započnem, sad nastavljam u Evropi sa misijom širenja poruke. Iako je svaka zemlja različita, u svakom društvu ima dosta sličnosti. Muzika je refleksija onoga što činimo u društvu. Verujem da muzika, politika, arhitektura, uopšte svaka oblast, treba iznova da se razvije. Uvek ističem primer renesanse, kada je ideja bila da se vratimo ljudskost. Ovo je samo način kako mi, kao muzičari, pokušavamo da definišemo odnos prema svetu-dodao je maestro.

Maestro Bruno Kampo

Danijela Jović, direktorka Škole za muzičke talente u Ćupriji, jedina u Srbiji i jedna od tri u svetu, koja postoji 40 godina, kaže da ova vaspitno-obrazovna ustanova ima jedinstven nastavni plan i program. Pošto se trude da nivo bude veoma visok, procenat prolaska na fakultete je 100 posto.

-Moje sagledavanje u vremenu je pokazalo da nam nije uvek puna sala. U Ćupriji smo počeli da se podrazumevamo. U Beogradu je kulturna publika, koja nam puni sale. Ali ja sam želela da se to raširi na centralnu Srbiju, jer to je republička ustanova. Teško je bilo pronaći decu koja bi se odlučila da dođu u našu školu, jer je roditeljima teško da se od njih odvoje. Međutim, što su nam đaci mlađi, ostvaruju bolje rezultate. Otvorili smo vrata za druge muzičke ustanove, jer to donosi dobro i njima i nama. To je zajedničko muziciranje, a opet, određena deca će možda prepoznati nešto kod nas, pa postati učenici naše škole. Drugo, Kampo je toliki entuzijast i znalac da je svaki njegov savet koristan. Zbog toga ćemo ući u svaki projekat, kako bismo došli i do drugih dobrih dirigenata-izjavila je direktorka Jović.

Ona je još rekla da će se đaci ćuprijske škole u budućnosti najviše baviti kamernom muzikom, orkestarskim muziciranjem. Kao što žive i uče zajedno, tako i muziciraju zajedno, a Kampo je „trešnja na vrhu“.

-Deca su obučena dovoljno dobro da mogu da sviraju i bez dirigenta, što je beleg naše škole. Ali, iskustvo s dirigentom je dragoceno. Mi smo deo ovog projekta zato što podržavamo širenje umetnosti, muzike među mladima, znamo da nam je društvo u krizi, pa je nužno da budemo promoteri kulture i umetnosti. „El sistema“ potiče iz Venecuele i ona je bila njihov način da otrgnu decu sa ulica i negativnih uticaja. Iz mase su se izrodili sjajni umetnici. To je mozaik. Neka mi budemo stub toga koji uvodi druge koji su nižeg kvaliteta, ali s potencijalom, jer će nam se oni približiti, a mi ćemo se raširiti-ocenila je direktorka.

Prema njenim rečima, muzika je interaktivna. Ukoliko u orkestru ne postoji dirigent da sklopi i oboji muziku kako bi deca reagovala u trenutku, nije isto.

-Maestro Kampo je napravio zajedničko disanje. Što je najvažnije za „El sistemu“, a opterećuje nas kao one koji grade profesionalce, to je da su nam programi preozbiljni, prezahtevni. Govorim iz vizure nekoga ko je tako odrastao. Kampo je muziciranju uneo radost i učinio da deca sviraju opušteno-zaključila je dorektorka Jović.

Zorica Gligorijević