Nedavno je u izdanju Zavičajnog muzeja grada Jagodine javnosti postala dostupna publikacija „Naš zavičaj“. Knjiga se bavi kulturno-istorijskim nasleđem Jagodine od početka 19. veka, a celokupan projekat finansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Zašto je Knez Miloš sagradio svoju zadužbinu u Jagodini? Koja je bila prva fabrika u ovom gradu i šta se sve služilo u tadašnjim hotelima i kafanima ovog grada – ovo su samo neka pitanja na koje jedinstvena publikacija „Naš zavičaj“ daje odgovore. Zahvaljujući predanom, višegodišnjem radu autorke, muzejskog savetnika Jasmine Trajkov, njenih saradnika i finansijskoj podršci Ministarstva kulture i informisanja, ova knjiga nedavno je ugledala svetlost dana. Glavni cilj bio je da se predstavi kulturno-istorijsko nasleđe Jagodine od početka 19. veka.
-U tom periodu od počev od 19. veka, kada se oslobađa Srbija od Turaka počinje i razvoj Jagodine. Ona postaje nahijski, administrativni centar. Formira se srpski deo varoši dalje sve do početka 20. veka kada Jagodina postaje moderna varoš u kojoj se formira sloj bogatih trgovaca i zanatlija i oni postaju nosioci kulturnog, privrednog i društvenog života grada. Ova publikacija jeste namenjena široj publici, ali na nekom višem nivou ona govori o potrebi uočavanja kulturne baštine i njihove zaštite, kao i o potrebi negovanja kulture, sećanja i tradicije –rekla je autorka.
U knjizi od 180 strana predstavljeno je i 213 fotografija koje do sada nisu bile dostupne javnosti, a koje su čuvane u arhivi Zavičajnog muzeja i drugih srodnih insitucija. Uz knjigu je štampan i reprint časopisa „Naš zavičaj“ iz 1936. godine, a koji je pokrenuo nekadašnji upravitelj Muške učiteljske škole u Jagodini Dragoljub Petrović.
-Dragoljub Petrović je želeo da pokrene glasilo koje će predstavljati istraživanja o prošlosti ovog kraja, kako bi sačuvao od zaborava. Zbog njegove iznenadne smrti, štampan je samo prvi broj ovog časopisa koji se danas čuva u našoj zbirci, a koji mi sada predstavljamo uz ovu publikaciju. Praktično nastavljamo ideju Dragoljuba Petrovića –rekla je ona.
Reakcije čitalaca i ljubitelja istorije Jagodine za sada su veoma pozitivne. Iz Zavičajnog muzeja ovog grada izrazili su želju da se istraživanje o istoriji Jagodine ne završi ovde – već da u periodu pred njima bude objavljeno i drugo izdanje ove publikacije, koje bi govorilo o znamenitim i zaboravljenim ličnostima ovog grada.
D.M.