Dobitnik jubilarne 60. NIN-ove književne nagrade za 2013. godinu je Goran Gocić za knjigu “Tai” koju je objavila “Geopoetika”, odlučio je petočlani žiri.
Odluku je doneo žiri u sastavu Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujičić i Vasa Pavković (predsednik), a od ogromne prošlogodišnje produkcije – pristigla su ukupno 182 naslova objavljena u 2013. godini – izabran je “Tai”.
Čak petoro pisaca čiji su se romani takmičili i prošle godine bili su i ove godine u konkurenciji, a dvojica pisaca (Bojan Babić i Živojin Ivković) imali su po dva objavljena romana, koji su ispunjavali uslove takmičenja. U najužem izboru za prestižnu književnu nagradu bili su i romani “Mi, izbrisani” Slobodana Vladušića (Laguna), “Zlatno doba” Silvane Hadži-Đokić (Interpres i Tema), “Arkadija” Milete Prodanovića (Arhipelag) i “Vazdušni ljudi” novinarke Tanjuga Sonje Atanasijević (Prosveta).
Svečano uručenje nagrade Goranu Gociću zakazano je za 17. januar u 17h u Skupštini grada. Pokrovitelj NIN-ove nagrade je Pošta Srbije.
O romanu “Tai” Vladislav Bajac je napisao: “Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifikacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad.
Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišćanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuće poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da će njemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika.
Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest lepu umetnost.
Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošću Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda.”
Goran Gocić je krajem prošle godine dobio nagradu “Miloš Crnjanski” za svoj prvi roman “Tai”. Rođen je u Užicu 1962. godine, diplomirao je anglistiku na Filološkom fakultetu Beograd i magistrirao medije i komunikacije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
Slobodni je novinar i filmski kritičar. Pisao je za Start, NIN, Filmsku kulturu, Sineast, Ekran, Borbu, Intervju, RTS i za još oko 20 medija: Dnevni telegraf, Politika, Bi-Bi-Si, Čenel 4, Indipendent, Sajt & Saund… Jedan je od autora zbornika o masovnoj kulturi “Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza” (2000) i “Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine”, koji su objavljeni na više jezika.
Pre nekoliko godina uključio se u projekat Balkanski dnevnici, veb-sajt sa tekstovima i video klipovima o Bugarskoj, Grčkoj, Srbiji, Rumuniji, Albaniji i Makedoniji i njihovim pravoslavnim crkvama. Sajt je bio kratkog daha, ali Gocić je završio svoj dokumentarni film o crkvi u Bugarskoj.
Dobitnik je više nagrada za eseje. Objavio je studije: “Endi Vorhol i strategije popa” (1997/2012) i “Emir Kusturica: Kult margine” (2001/2006).
Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova “Bloody Foreigners” (2000) i “Balkanski dnevnik: Bugarska” (2010). Radovi su mu prevedeni na deset jezika.
Izvor: B92/Tanjug
