Roman promovisan na Sajmu knjiga u Beogradu
Prva promocija romana „Park kajmana“, čiji je izdavač „Merkur“ iz Beograda, autora Nenada Necića iz Svilajnca, održana je u sali „Borislav Pekić“ na beogradskom Sajmu knjiga. O ovom, drugom po redu Necićevom romanu, govorio je Radomir Roko Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije, koji je i recenzent knjige. Iako 25 godina radi u pravosuđu, autor senzibilnost ka umetnosti crpe iz slikarskog opusa svog pokojnog oca. U svom prvom romanu „Najezda pacova“, koji je objavio pre dve godine, Necić je na satiričan način opisao destruktivni palanački duh žitelja bezimene varoši, nalik pacovima iz „Mizorama“-„daleke azijske zemlje“, smeštajući radnju metaforične priče u period između dva svetska rata.
„Na izvestan način i u svom novom romanu metaforična datost je dominantna, a romaneskna scvenografija svedena je na prostor cele zemaljske kugle. Mladost glavnog junaka smeštena je u bezimeni prostor simbolično nazvan „kotlina“, a u vreme vladavine otomanske imperije na balkanskom tlu. Nekoliko mladića, odraslih u zavičajnoj čarovitosti kotline, upada u zamku brzog i lakog bogaćenja, gubeći urođenu dostojanstvenost u službi nečemu demonskom i zloćudnom. Zločinstvo postaje način za sticanje vlasti i bogatstva. Staru vlast zamenjuje nova bez nekih vidljivih i značajnih promena. Sve je podređeno pranju novca i hranjenju alavih kajmana. Ništa drugo u tom malom mestu, u čijem centru je osnovan park kajmana, nije prisutno kao što su podele i ubijanja“, ocenio je recenzent Andrić.
Prema njegovim rečima, stožerna ličnost ove proze po svim elementima, doživljajnim i filozofskim, pored starca Lavrentija, je mladić Maksim, koji neprestano traga za svojom mladalačkom romantikom i prvobitnim idealizmom, za odgonetanjem ljubavi i senkama prošlosti. On je zavičaj poistovećivao sa Elenom, svud prisutnom i nezaobilaznom u prizivanjima iluzornog života.
„Odlaskom u svet, putevima opsesivnim i neumitnim, po nekoj kobnoj zakonomernosti, uz težnju da se ostvari iznutra i sagleda neiscrpni izvor duhovnosti, ponet iz roditeljskog doma, on se prepušta opijumskom Hongkongu. A znao je da ne može da pobegne od prošlosti“, dodao je Andrić.
Njegovu tvrdnju najbolje potkrepljuju reči samog autora: „Što je više bežao, brže ga je sustizala. Tolike godine uzalud. Ni hiljade kilometara daljine, ni česta promena mesta, putovanja, razni ljudi i kulture, ništa nije pomoglo“.
Neosporno je da pvim romanom autor dograđuje ezoterije prisutne u njegovom prvom romanu „Najezda pacova“ ništeći razlike između realnog i neverovatnog. Roman „Park kajmana“ ispisan je nekonvencionalno uz pomoć raznovrsnih književnih sredstava, neophodnih da se poetska sugestivnost zahvalno pretvori u samosvojnu pripovest. U svakom slučaju, čitaoci ovog romana mogu pronači dosta razloga da poveruju u značajne domašaje ovog književnog dela.
Z.G.
