Ima isto toliko diskova, video i audio kaseta. Na zidovima se nalaze urameljene slike domaćih i inostranih rokera, a posetio je i veliki broj koncerata. Pisao za brojne časopise, a Društvo rokenrolera u gradu na Moravi dodelilo mu je i posebno priznanje za afirmaciju rokenrola u gradu na Moravi

Mali rok muzej – tako bi se najkraće mogao opisati kutak u kom Miodrag Blagojević, u Ćupriji daleko poznatiji kao Mile Brada, najradije boravi. Na njegovim zidovima nalaze se uramljene slike velikana domaćeg i inostranog rokenrola, na krevetu jastuci koji dokazuju njegovu ljubav prema ovoj vrsti muzike, a u policima veliki broj različitih nosača zvukova.

-Do pre tri godine sam bio u podrumu i to je bio jedini prostor gde sam čuvao ploče, gde sam ordinirao. Siđem dole u podrum, slušam muziku i nije bilo loše, ali podrum je podrum. Tu ima vlage, mora da se sačuvaju ploče i posteri. Kada mi je umrla majka, ja sam prešao ovde i dve godine sam radio na uređivanju ove sobe. Više od 80 posto ljudi se oduševljava ovim prostorom. Mnogi kažu da je ideja odlična, da je super što sam se setio ovoga, ali ima i onih kojima se ne sviđa –rekao je Blagojević.

Sudeći po onome što smo imali priliku da vidimo, stekli smo utisak da se radi o pravom zaljubljeniku u muziku, što nam je on i potvrdio.

-Muzika mi predstavlja neku sigurnost, duševni mir. Kada sam nervozan, kada čovek kaže “Ne mogu dalje”, ja onda pustim muziku i kažem “Mogu dalje”. To je nešto najlepše što se doživljava. Muzika me, pored moje Vere, održava u životu –iskren je on.

U svojoj bogatoj kolekciji najviše ima ploča: oko 2000 longplejki i 1000 singlova mnogobrojnih izvođača, a u istoj količini ima i cd-ove, video i audio kasete. Nabavljao ih iz inostranstva, razmenjivanjem, a bilo je i drugih načina.

-Otac i majka mi daju za doručak, a ja uletim u robnu kuću i kupim ploču grupe “Deep purple” ili Džimija Hendriksa. Onda budem gladan tog dana, ali bar sam ispunio svoju dušu. Prva ploča koju sam kupio bila je od grupe “Prokol harum”. Zatim je to bio Džimi Hendriks, pa “Doctor Who and The Medicine Show” i tako sam počeo. Ploče su mi drage zbog onog šuma i krckanja. Na video zapisima je prefinjeniji zvuk, ali ploča je ploča –kaže on.

Mile je prisustvovao i mnogobrojnim koncertima, što dokazuje i veliki broj karata koje i dan danas čuva. Najjači utisak na njega ostavio je koncert Erika Kleptona 2010. u Beogradu, čiji je veliki poštovalac.

-Stajao sam četiri sata, ali nisam osetio noge. Oduševljen sam bio. On je tada nastupio sa Stivom Vinvudom. Kako su oni to odradili, ja sam se naježio. To mi je najbolji koncert na kom sam bio. Prvi koncert na kom sam bio je u Knjaževcu 1972. godine. To je bilo nešto poput Gitarijade u Zaječaru. Gledao sam tada puno bendova. Od domaćih izvođača, kada su koncerti u pitanju, najjači utisak ostavila je grupa “Smak” –rekao je Mile.

Mile je o rok muzici pisao i za mnoge časopise, koji se nalaze uramljeni na zidovima, a ujedno je rekao i da piše knjigu koja će se baviti sličnom temom. Član je Društva rokenrolera iz Ćuprije koji su mu čak dodelili i priznanje za doprinos razvoju rokenrola u gradu na Moravi i podršku koju pruža umetnicima u ovoj sferi.

Kada je kolekcionarstvo u pitanju, Mile ne planira da stane. Ploče sakuplja i dalje i svakoj novoj raduje se poput malog deteta, a koncert Roda Stjuarta koji je zakazan za narednu godinu u Beogradu već sada željno iščekuje.

D.M.