Pavle Bošković, poznatiji kao Gazda Paja, nadimak je ,,zaradio” u klinačkim danima, gotivi britansku scenu i brazilsku underground muziku i samo za naš portal otkriva svoje stavove i planove i citira Bukovskog

Među najslušanije repere u našoj zemlji prošle godine, izdavši hit koji je odgledalo više miliona ljudi, uvrstio se i Gazda Paja. Ovaj simpatični Beograđanin, detinjastog lica i oštrog jezika potiče iz porodice muzičara, repuje od 2004. i ne planira da u budućnosti svoj stil podredi komercijalnim trendovima.

Trenutno priprema album koji će izaći početkom naredne godine, u međuvremenu gostuje u brojnim beogradskim klubovima, a nedavno je nastupio i u jednom jagodinskom lokalu u, kako kaže, nezapamćenoj atmosferi.

Nema devojku, mada je ovih dana promovisao pesmu koja govori o zelenookoj Marijani. U otvorenom razgovoru za ,,Novi Put“ , Pavle Bošković o svojim počecima, ostvarenjima, promašenom fakultetu, skromnosti i planovima za budućnost.

Kako su nastale “Čke beogradske”?

Prošlog leta došao sam na ludu ideju da uradim neki baile funk i dok sam blejao sa drugarima u svom improvizovanom studiju u Surčinu, zapravo, seo sam na TA peć, počeo da lupam neki ritam i bacam rime. Drugari su se oduševili i rekli mi ,,Moraš to da snimiš“ i rekoh: ,,O, da, snimiću“. (smeh) Inače, tih dana sam, kako rekoh, bio posebno inspirisan brazilskom underground muzikom, zato što zaista ni od čega možeš da napraviš ludilo.

U trenucima kada je hit koji će kasnije odgledati nekoliko miliona ljudi nastajao, da li si bio svestan da će toliko biti popularan?

Bio sam svestan da je dobra stvar za žurku, da će ljudi dobro reagovati, ali nisam mislio da će biti toliki fenomen. Da će o tome početi da pričaju psiholozi i ljudi bukvalno od 7 do 77 godina. Doduše, tom pesmom jeste srušen taj tabu u vezi sa ekserima, THC-om i rakijom. Jedna ozbiljna priča kroz humor ispričana i problem današnjice koji sam ja predstavio kroz neki svoj rezon i ljudi su ga prihvatili i više nego što sam očekivao.

Da li si kroz pesmu slučajno provukao spornu temu ili si pak imao skriveni motiv da “raskrinkaš” jedan od problema današnjice?

Najvažnije mi je bilo da ljudi reaguju. Da smo na žurci i da se isprati to što ja radim. Skontao sam na šta se ljudi “lože” i onda mi se sve uklopilo. Sama tema kao tema..pff…to nije novost, sve se to dešava po Beogradu i aktuelna je već trideset, četrdeset godina.

Ko je radio scenario za spot i otkud medved u celoj priči?

Trebalo je da spot izgleda mnogo minimalnije, ali sam ja rešio da uradim neki scenario i kako se snimanje odvijalo, ekipa i ja dobijali smo sve više ideja. I samofinansirajući je, kao i kod svih studenata. (smeh) A što se samog medveda tiče, on je proizvod njihove halucinacije. One se “uroljaju” i istripuju medveda. A na kraju spota, kao što ste mogli da primetite, on dolazi po nove devojke. Medved je, u stvari, najveća “čka”. (smeh)

Kada reperima najčešće nadolazi bujica inspiracije?

Kad su sa ženama, definitivno. Vi ste najveći lek i otrov.

Gde si bio do “Čki beogradskih” ?

Nikad ja nisam imao neke posebne ambicije da tu sad nešto uspem, postanem popolaran i šta ti ja znam, sve što sam radio bilo je iz ljubavi prema muzici i zato što sam se oduvek pronalazio u tome. Sa drugarima sam osnovao grupu “Zvezde grajma”. U međuvremenu napravili smo hit ,,Srbija djans lajk dis“, to je ,,puklo“ i dobili smo veliki rispekt sa hip hop scene i ovom prilikom pozdravljam kolege. Krajem 2012. smo i ekranizovali sve to i krenulo je kako treba.

Saradnja sa drugim muzičarima?

Nedavno smo ekipa i ja radili sa Viklerom. Posle godinu godinu dana konačno smo seli da nešto uradimo i sa THC-om. U planu je saradnja sa mnogima, jedino je problem što smo mi malo fokusirani na našu priču i onda smo se malo ulenjili po pitanju te saradnje. Do sada nisam imao nikakvih problema i generalno od svih imamo rispekt. Doduše, bilo je negodovanja oko Pinka i mog pojavljivanja u Vip room-u, ali, alo, ljudi, nisam ja tamo otpevao neku tihu, ljubavnu baladu, došao sam sa svojom stvari i to je to.

Kako se nosiš sa negativnim komentarima?

Znam ko sam, šta sam i odakle sam. Imam normalan život, prosečan sam čovek, običan tip koji ima talenat i koji želi da iskoristi sve blagodeti toga. I ako u to spada pojavljivanje na nekim tv stanicama u cilju promovisanja te moje muzike, ok, može. E,sad pojavljuju se tu i neke emisije koje su skroz retardiranog karaktera i to ne podržavam. Šta sad, treba da idem kod Lee Kiš i da jedem ,,Zlatiborac“? Mislim, nije to loše, ali, nisam ja iz te priče. Što se tiče promocije moje muzike ja sam uvek za, a da komentarišem ljude i da se bavim nekim temama i šta ti ja znam, nisam u tom fazonu. Voli svoju stvar, radi svoju stvar i to je. Masa ljudi do sada je prepoznala to i izašla mi je u susret: starije kolege producenti, vlasnici klubova i drugi.

Da li te je i koliko izmenila popularnost?
Nije me promenila uopšte. Isti sam tip, sve je isto, osim što sam se susreo sa nekim lošim pričama pa sad više ne gledam naivno na ljude i stvari i malo sam se opametio.

Razlika između Gazda Paje i Pavla Boškovića?
Iza svega što radim ili govorim stojim JA. Bilo da je reč o Paji ili Pavlu. Nema puno razlika, e jedino što sam malo egocentričniji na sceni, ovako sam malo povučeniji lik, nisam baš takva budala. (smeh)

Na čemu trenutno radiš?
Nedavno sam uradio stvar, zove se ,,Daj mi vina” iliti ,,Marijana”, gostovao sam u VIP room-u. Reč je o ljubavnoj pesmi, o jednoj devojci koju svi volimo. (smeh) Inače, pripremam album sa osam pesama koje su skroz lude i jednu hip hop stvar.

Nedavno ste Blaya dub Playa i ti nastupili pred jagodinskom publikom. Kako ocenjuješ to gostovanje?

Bilo je fenomenalno. Kao da smo bili na nekom heavy metal koncertu, bilo je šutki, bilo je skakanja, posipanja pićem… devojke ne mogu da se smire… vole ljudi tu stvar, razumeš. (smeh) Baš, baaaaš dobro. Veliki pozdrav za Jagodinu, nismo se duže vreme tako proveli.

Ekonomista si po struci. U kojoj oblasti vidiš sebe kroz nekoliko godina, muzici ili ekonomiji?

U ekonomiji ne vidim sebe sigurno. Uopšte me to ne zanima, to mi je životni promašaj, ali morao sam da završim to, da imam neku školu i da se domognem diplome. Daće Bog da uspem u onome čime se trenutno bavim i što me ispunjava, ako ne, radiću nešto treće. Skroman sam tip, ne treba mi puno stvari. Potrebni su mi dobri ljudi, dobra ekipa i muzika u kojoj sam se potpuno pronašao. Kako u bilo kojoj drugoj oblasti, tako i ako se baviš muzikom, moraš biti lud, uporan, da te to zanima i da, jednostavno, voliš to. Nađite nešto što Vas ispunjuje, kako kaže Bukovski: “Otkrijte šta volite i pustite da Vas to ubije”. (smeh)

Zaključili smo da ekonomista nećeš biti, a da se ne baviš muzikom, šta bi onda bilo tvoje zanimanje?

Pa, mislim da bih bio dobar sportista, fudbaler. Dobro igram fudbal, mada sada nisam u nekoj formi, ali mislim da bi uz rad i trud sve to odlično išlo. Kada igram, igram na poziciji napadača i loše šutiram, ali se žrtvujem za loptu i dobro se snalazim, imam taj sportski duh. (smeh) A pošto se ispostavilo da mi scenario ide dobro od ruke, pored spota za ,,Čke beogradske“, ekranizovana je i moja ideja za Zvezde Grajma ,,Slomi vrat“, možda bih bio i scenarista ili kamerman, ko zna. Imam mnogo lude ideje za vizuelne stvari.

Poznato je da su reperi oduvek bili kritičari društva. Shodno tome, imaš li već sada u glavi temu kojom ćeš prodrmati masu, kao što se to desilo u slučaju sa pesmom ,,Čke beogradske“ ?

Moraš samo da uhvatiš trenutak. Znaš, ja sad sedim s tobom, bacim freestyle i to je to, to je rep. Ako je to o čemu pričaš zaista tako, još ako uspeš da to predstaviš kroz humorističku formu, bingo. Kad ljudima malo proigraš maštu kroz humor i parodiju još više dopireš do njih. Možda bih u narednom periodu mogao da posvetim pažnju klincima kojima je danas dostupno dosta toga, pri tom mislim, na primer, na internet i youtube, mogu doći do svakakvih informacija, a ne znaju da iskoriste to. I mnogo njih je talentovano, samo nije usmereno na pravi način, ljudi danas nemaju kad da vaspitavaju klince i mislim da smo im mi, izvođači koje slušaju, veliki uzori. Stoga, biće to odlična stvar, nešto zdravo i nešto dobro. Malo usmeravanja omladine.

Čitavu Srbiju je nedavno protresla Marčelova ,,Pegla“. Kakav je tvoj stav o još jednoj nezaobilaznoj temi, aktuelnoj u našoj zemlji?

Mislim da je to – to, samo što smatram da, da je reč o nekom drugom interpretatoru, tek onda bi bio pun pogodak. Marčelo je sjajan, izvrstan tekstopisac, ali, lično meni je njegova pojava malo iritantna. Ali, definitivno je pogodio u srž. Možemo samo da se lažemo da to nije jedan od najvećih problema današnjice.

Šta slušaš privatno?
Apsolutno sve. Prvo ono što me zanima i u čemu uživam, pored toga ćale mi je harmonikaš, tako da mi je neizbežna i starogradska muzika. Volim i englesku scenu. Imaju najbolji zvuk i dobru produkciju.

Sa kime bi voleo da sarađuješ u budućnosti?
Volim da sarađujem sa ljudima koje znam. Koje volim, koje znam i koji su mi stalna ekipa i sa nekim baš, baš ostvarenim muzičarima.

Marija Milićević