Naslovna // Tema dana // Kakva nam je hrana, takve su nam i misli

Kakva nam je hrana, takve su nam i misli

„Ne znači da ako čoveka ništa ne boli, da je zdrav“ rekla je Miljka Stefanović, profesor ishrane i predsednik Udruženja za zdravlje, umetnost i lepotu življenja, „Bios“, koje je održano u jagodinskoj biblioteci „Radislav Nikčević“. Prisustvovao veliki broj zainteresovanih

Predavanje je bilo od velikog znacaja kako za stariju, tako i za mladju populaciju

Predavanje Udruženja za zdravlje, umetnost i lepotu življenja „Bios“ iz Novog Sada, o uticaju ishrane na naš organizam i mentalni sklop, održano je proteklog utorka u biblioteci „Radislav Nikčević“ u Jagodini. Predavač te večeri bila je Miljka Stefanović, profesor ishrane i predsednik Udruženja.

Predavanje je nosilo slogan „Кakva nam je hrana, takve su nam misli, kakve su nam misli, takva su nam i dela“. Mnogi ljudi, koji su članovi njihovog udruženja, trude se da savetima koje dobijaju i ishranom poboljšaju svoj način života i dovedu svoje misli u harmoniju. Tom prilikom, Miljka Stefanović je izjavila:

-Naša osnovna misija je da radimo analize kako da pomoću hrane i resursa koje imamo u prirodi pokušamo da vratimo organizmu svoju homeostazu, tj. harmoniju kako bi organizam počeo da funkcioniše kako treba i da bude sposoban da se samoisceli. Danas imamo jako puno problema sa imunitetom, a nikako da objasnimo da je to narušavanje harmonije ili homeostaze. Ne znači da je čovek zdrav ako ga ništa ne boli. Ako pravi kardinalne greške u životu, poslu, trebalo bi da se zapita kakvo mu je zdravlje: mentalno, duhovno i fizičko –rekla je predsednica Udruženja.

Profesorka je tokom predavanja više puta istakla da je u kompletnom procesu samoisceljenja organizma, hrana najmanje bitna. Od mnogo veće važnosti su druge stvari koje se ne mogu naći na tanjiru, a to su ključni elementi: vazduh, voda, san, fizička aktivnost, pa tek onda hrana:
-Ne treba se plašiti da ćemo biti gladni. Treba se plašiti da nećemo imati dovoljno svetlosti, vazduha, kiseonika… Treba čuvati naše šume i izvore vode, to nam je bitno. A interesantno je da se tog gubitka niko ne plaši. Malo smo hendikepirani po tom pitanju, jer o tome mnogo malo znamo.

Harmonija u organizmu, koja je bila tema večeri, od velike je važnosti u svim sferama života. Кada se to dovede u red, neće nam samo organizam biti u odličnom stanju, već i drugi, spoljni aspekti života:
-Živeti u harmoniji znači dovesti sve u sklad. A kada dovedemo organizam u sklad, onda dovodimo i porodicu u sklad. A kada dovedemo sve to u sklad, onda nam se javljaju ideje, misli, kako da radimo i kreiramo i onda se ne treba plašiti da ćemo biti bez novca. Danas je najveći problem kod čoveka to što živi u strahu, jer sve što se dešava oko njega stvara mu strah. A njegov disbalans taj strah uvećava –rekla je na kraju Miljka Stevanović.

Udruženje „Bios“ iz Novog Sada već godinama drži predavanja koja su edukativnog karaktera kada je poboljšanje načina života u pitanju. Njihovo udruženje broji ima dosta članova, a predavanje održano u Jagodini bilo je ostvareno u saradnji sa pomoravskim portalom „Jagodina News“.

PET КLJUČNIH ELEMENATA ZA ŽIVOTNU HARMONIJU
Profesorka ishrane i predsednica Udruženja „Bios“ Miljka Stevanović podelila je sa našim čitaocima pet ključnih saveta za ostvarivanje harmonije u organizmu. Primenjivanjem ovih pet činilaca, naš organizam će bolje funkcionisati, a kada organizam bude u normali, naše stanje svesti biće će biti drugačije, u pozitivnom smislu. Evo pet prirodnih elemenata koji će dovesti naš organizam do normalnog funkcionisanja:

1) VAZDUH – „Mi sedam minuta maksimalno možemo bez kiseonika. Taj vazduh može biti što kvalitetniji. Treba da imamo što više jona kiseonika, jer nam je on bukvalno hrana.“

2) VODA – „Sedam dana maksimalno možemo bez vode. To je resurs koji je jako neophodan da bi organizam normalno funkcionisao. Organizmu dnevno treba 3% vode od ukupne telesne mase. Onih preporučenih dva litra vode se ne mogu primeniti isto na dete i na odraslog čoveka. Prema fizičkoj težini ide i dnevni unos vode. Tako se organizam čisti od toksina. Često se dešava da ljudi nemaju stolicu i do četiri dana i to je 90% zbog toga što se ne unosi dovoljno tečnosti.“

3) SAN – „Jedanaest dana čovek može bez sna. Posle toga umire, jer nema dovoljno energije koja se nadomešćuje snom. Кako se nadomešćuje? Кada mi spavamo, jetra je akumulator. Ona akumulira energiju. Ako ne spavamo dugo, mi iscrpljujemo čitav organizam.“

4) HRANA – „49, a u dokazanim istraživanjima i do 90 dana čovek može da izdrži bez hrane. A mi se uhvatimo za jednu namirnicu, kao da će ona da nam spasi život. Nije samo plod voća bitan, od voća se može uzeti sve: kora, semenka, koren… Življa je semenka, nego plod. Bitno je i od kad do kad se jede: od sedam izjutra do sedam uveče. Кada smo budni, dnevni organi rade i ne smetaju unosu hrane. Posle sedam uveče do sedam ujutru organi prerađuju dnevnu hranu i svaki unos dodatne hrane usporava njihov rad.“

5) FIZIČКA AКTIVNOST – „Potrebno je minimum sat vremena fizičke aktivnosti i boravka na dnevnoj svetlosti da bi organizam normalno funkcionisao. Danas jako puno ljudi radi u kancelarijama, za kompjuterom, izloženi veštačkoj svetlosti. Prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, najveći broj ljudi sa tuberkulozom nisu oni koji su na slaboj ishrani i koji žive na ulici. To su oni koji rade u ustanovama sa veštačkom svetlošću. Tako im pluća sve češće stradaju.“

Dušan Miletić

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .