Ove nedelje u četvrtak, 14. februara, Srbi pravoslavne veroispovesti obeležavaju praznik posvećen Svetom Trifunu, a oni koji slede evrounijatsku i ekumensku mantru proslavljaju Dan zaljubljenih. Uprkos činjenici da je ovih prvih kod nas mnogo više, agitacija u korist onih drugih je neuporedivo jača.
Dok se na stranicama prestoničkih dnevnih listova i televizija sa nacionalnom frekvencijom jedva da nađe obaveštenje o ovom prvom prazniku, dotle nas ti isti naširoko i nadugačko nedeljama pripremaju za proslavljanje onog drugog. Sa TV ekrana nam se nude povoljni turistički aranžmani da ga provedemo po evropskim metropolama, trgovinski lanci nam odobravaju popuste na kupovinu poklona voljenim osobama, a organizatori estradne scene pozivaju da ga proslavimo zajedno sa Sergejom Ćetkovićem u „Kombank Areni“, Josipom Lisac u „Sava centru“ ili sa Zoranom Predinom u „Kolarčevoj zadužbini“. Mnogobrojni restorani i splavovi u našem glavnom gradu su odavno unapred rezervisani za ovaj „ivent“. U tom pogledu ni Jagodina ne zaostaje.
Iako je episkop Valentin rođen u Rimu u 3. veku gde je i pogubljen, za sveca je proglašen mnogo kasnije, a crkveni praznik njemu u čast uveden je tek u 15. veku. Obeležava se kao Dan zaljubljenih, jer je navodno pred smrt poslao ljubavno pismo svojoj voljenoj.
Najpre je slavljen u katoličkoj Zapadnoj Evropi, a kasnije se sa osvajanjima novih teritorija i pokrštavanjem domorodaca preselio i na druge kontinente – Severnu i Južnu Ameriku, Afriku i Australiju.
Danas je poprimio globalne razmere i odlično se uklopio u strategiju potrošačkog društva, jer se zbog njega i oko njega obrće veliki novac. Na neki način je to uvod u drugi internacionalni praznik Dan žena kada se širom sveta prinose žrtve savremenom bogu – tržištu.
Interesantno je da se i Trifun takođe rodio i živeo u 3. veku. Bio je isterivač zlih duhova i iscelitelj. Doveden je u Rim da izleči imperatorovu ćerku u čemu je uspeo i zbog toga bio bogato nagrađen. Pogubljen je kada je otkriveno da propoveda hrišćanstvo.
Sveti Trifun se kod Srba pravoslavnih hrišćana smatra zaštitnikom vinove loze, vinogradara i vina pa ga otuda slave odgajivači vinove loze, proizvođači vina i ugostitelji. Na taj dan se ulazi u vinograde i orezuju čokoti loze i zalivaju vinom u uverenju da će se tako probuditi iz zimskog sna i oporaviti na proleće da bi na jesen doneli dobar rod. Ako na Trifundan padnu kiša ili sneg, godina će biti rodna, a ukoliko bude vedro vreme biće sušna i slabog roda.
Zahvaljujem redakciji „Novog puta“ što mi je omogućila da na ovaj način čestitam Trifundan svim uzgajivačima vinove loze i proizvođačima vina u našem kraju, a posebno porodici Cilić kao i svim uživaocima u dobrom vinu, u koje se skromno i sam ubrajam. Zahvaljujem i „Gong radiju“, koji svake godine na ovaj praznik emituje govorno-muzički kolaž njemu posvećen.
„Ko ima dobro vino, ima dobrog prijatelja“ glasi divna portugalska izreka. Da je to tačno potvrdili su odavno Latini: In vino veritas! Živeli! Srećno!
Radomir Košanin
foto: Aleksandar Dobrosavljević
