Ako bi termometar bio „osunčan“ on bi praktično merio sopstvenu temperaturu

Često ste verovatno i sami sebi postavili pitanje zašto se temperatura meri u hladu, a ne na osunčanom mestu. Ovo pitanje dobija na svojoj aktuelnosti naročito leti, u danima tropskih vrućina pod čijim smo „terorom“ i ove sezone, i kad su u gradovima temperature znatno više od zvanično izmerenih i saopštenih putem medija. Nije neobično da u takvim slučajevima razlika bude čak i preko 10 stepeni po Celzijusovoj skali! Tada nisu retki neverujući komentari građana, jer na TV-u kažu da je 36, a istovremeno javni termometri u gradu pokazuju 44 stepena!?

Razlog merenja temperature u hladu je prilično jednostavan. Meteorolozi žele da imaju realnu temperaturu vazduha sa što manje spoljnih uticaja. Ako bi termometar bio instaliran na suncu on bi praktično merio ne temperaturu vazduha, već sopstvenu, odnosno temperaturu materijala od kojeg je napravljen. Primera radi, ako je termometar od stakla, temperatura izmerena na suncu bi pokazivala koliko bi se to staklo ugrejalo pod direktnim sunčevim zracima.

Pošto temperatura vazduha najvećim delom zavisi od podloge, osim zahteva da termometar bude u hladu, dodatni uslov za tačno merenje temperature vazduha je da bude van domašaja uticaja podloge i okolnih objekata. Logično je očekivati da će termometar pokazivati znatno višu temperaturu ako se postavi neposredno iznad gradskog asfalta, jer će se on zbog svoje boje i toplotnog kapaciteta znatno više ugrejati nego trava.

Zbog svega toga na svim meteorološkim stanicama se termometar postavlja na 2 metra visine u tzv „ meteorološki zaklon“. To je ustvari drvena kućica, ofarbana u belo, jer ova boja odbija sunčeve zrake, a ima i proreze sa strane kako bi se omogućio normalan protok vazduha unutar mernog kućišta, a tih 2 metra onemogućavaju mikro uticaj podloge.

Kako god, mi iz urbanih sredina ipak nismo svi dvometraši, sa glavama u belim kućicama i ne krećemo se samo po hladovini trave već po užarenom gradskom asfaltu na kome ipak nije, primera radi +36 stepeni, nego 44(!), a to je već nezvanični i subjektivni osećaj – ali i stvaran.

Relja Milanović