Televizija ubrzano postaje preovlađujuća navika u svakodnevnoj rutini dece. Ne samo da deca provode sve više vremena ispred televizora, nego kreću sa tim u sve ranijem uzrastu.
U proseku, deca počinju da gledaju televiziju sa devet meseci, a četrdeset procenata već sa tri meseca starosti; sa dve godine devedeset procenata dece već uveliko gleda televiziju. Sve veća vezanost dece za televiziju i druge medije dovela je do rastuće znatiželje istraživača koji žele da otkriju kako televizija utiče na različite delove dečijeg života. Na primer, istraživanja su pokazala da gledanje televizije u ranom dobu od prve do treće godine može imati štetan uticaj na njihovu koncentraciju sa sedam godina.
U našem istraživanju želeli smo da proširimo ova saznanja i otkrijemo kako televizija utiče na vokabularne sposobnosti dece. Roditelji su nam pričali o navikama njihove dece u gledanju različitih programa (obrazovnih, crtanih, dokumentarnih…). Takođe smo u istraživanje uključili razne ključne faktore koji su povezani sa sticanjem vokabulara: kratkoročno pamćenje i navike u čitanju.
Evo glavnih otkrića:
1. Televizija ne utiče na sticanje vokabulara, ni pozitivno, a ni negativno.
Ovo važi i za obrazovne, a i za dečije programe. Postoji nekoliko teorija zašto gledanje televizije ne utiče na poboljšanje vokabulara, uprkos tvrdnjama mnogih ’obrazovnih’ programa.
• Teorija zamene – Gledanje televizije troši vreme koje bi inače bilo iskorišćeno na vrednije aktivnosti učenja, što dovodi do slabijih školskih rezultata.
• Slabija komunikacija dece sa odraslima – Iako deca uglavnom gledaju televiziju, odrasli ipak tada obraćaju manje pažnje na dete, a to se ogleda u manjku razgovora što utiče na građenje njihovih vokabularnih sposobnosti.
• Manji mentalni rad zbog uticija televizije– Televizija zahteva najmanji mogući umni napor od deteta, a to može dovesti do povećanja lenjosti i nezainteresovanosti za veće intelektualne probleme.
2. Više vremena provedenog u gledanju obrazovnih programa ispoljava se u smanjenju vremena koje se provodi u čitanju.
Ovaj odnos može se objasniti teorijom da obrazovni programi predstavljaju pouzdane izvore prenosivog sadržaja za učenje, a roditelji posmatraju takve programe kao zamenu za čitanje.
3. Međutim, čitanje obrazovnih knjiga i sposobnosti kratkoročnog pamćenja važni su u širenju vokabulara. Naša otkrića pokazuju da čitanje obrazovnih knjiga pospešuje znanje vokabulara. Dok u knjigama fantastike i ilustrovanim knjigama deca mogu uživati, one nemaju jak obrazovni sadržaj. Ovakve knjige imaju sličnu funkciju kao i crtani filmovi, služe za običnu zabavu, a ne šalju nikakvu poruku obrazovnog tipa.
Ukratko, ova otkrića mogu uticati na roditelje da smanje uticaj medija na njihovu decu, jer nema dokaza koji bi podržali tvrdnje koje se mogu naći na raznim DVD programima da mališani mogu da nauče da govore i čitaju ranije od ostale dece. Ovo takođe važi i za programe obrazovnog tipa – dvogodišnjaci i trogodišnjaci koji ih gledaju nemaju veće znanje u vokabularu.
Takođe, tvrdnje da je televizija ’loša’ nisu od pomoći jer otkrića sugerišu da gledanje televizije nije negativno uticalo na poznavanje vokabulara kod dece. Veza između gledanja televizije i učenja je složena, i zavisi od uzrasta deteta kao i od sadržaja televizijskog programa.
Možda bi bilo bolje koncentrisati se na ono što stvarno uticalo na krajnji rezultat u poznavanju vokabulara – čitanje obrazovnih knjiga i kratkoročno pamćenje. Čitanje i razvijanje memorije korisno utiču na širenje vokabulara kod male dece.
Dr Alovej TP, Vilijam S, Džouns B, Kokrejn F. (2013) „Istraživanje uticaja televizije na vokabular dece“.
Odlomak iz časopisa: „Early Childhood Education Journal“
http://www.psychologytoday.com/blog/keep-it-in-mind/201311/does-tv-watching-really-hurt-vocabulary-development
Preveli:
Aleksandar Jakovljević i Stefan Petrović,
učenici treće godine filološkog odeljenja
Gimnazije „Svetozar Marković” u Jagodini
