Piše: Aleksandar Racić, mladi jagodinski glumac i pesnik
Šta se dešava sa nama? Zašto smo ovakvi? Kojim to putem idemo? Šta nam se sprema? Ovo su pitanja na koja niko nema konkretan odgovor. Kada ustanem ujutru prosto se zapitam kuda plovi ovaj brod na kome smo mi. Šta smo toliko skrivili pa nam sve nekako ide nizbrdo. Gde su one prave vrednosti? Gde su se izgubili poštenje, ljubav, iskrenost, vera i kultura?
Ima ih još po negde, ali se polako gube i nestaju. Od toliko problema koliko ih imamo, a broj je veoma veliki ja bih se osvrnuo na problem kulture. Prosto se zapitam šta se dešava sa našom kulturom, a po nekad mi se prosto čini da je i nema. Ustanem tako ujutru odem do prve trafike da kupim dnevne novine, da ih prelistam i vidim šta ima novo.
Prelistavam tako strane i u devedeset posto novina ne mogu da nađem delove iz kulture, možda ponekad i naletim na neki tekstić koji jedva da ima i desetak rečenica. Međutim tu negde na sredini gde bi trebala da bude kultura nalaze se čitave strane sa fotografijama nekakvih nazovi poznatih ličnosti. Te nazovi poznate ličnosti su grandiozne starlete. Jednog dana jedna ima dečka, narednog dana druga ima dečka, trećeg dana se one navodno svađaju i jedna drugoj otimaju dečka, ali ja i dalje ne razumem zašto je to uopšte nekome bitno.
Zna li neko ko su te ili šta su te starlete? Da nisu možda one neke umetnice? Pitam se gde su tekstovi o promocijama knjiga, o pozorišnim premijerama i predstavama, o festivalima, o likovnim izložbama, o koncertima.
Jedino mesto gde uspem da nađem takvu vrstu tekstova, a da u njoj nema starleta jeste nedeljnik mog grada i mog okruga. U njemu se nalaze najave kulturnih dešavanja i izveštaji sa tih dešavanja. Jedino ovde mogu da pronađem taj kulturni kutak i da vidim šta se dešava i šta će se dešavati.
Međutim, to moje zadovoljstvo i zadovoljstvo onih ljudi koji misle na ovaj način kao i ja uskoro bi moglo da se uskrati. Čuo sam da se sprema zakon o privarizaciji lokalnih medija, a da one kuće koje se ne budu prodale moraju da se zatvore. Pitam se prosto šta se to sa nama dešava? Zar je moguće da sve ono što iole vredi mora da nestane i isčezne. Kao mladi umetnik, čovek koji se bavi glumom i pisanjem pesama morao sam da dignem svoj glas protiv ove nepravde.
Ovom prilikom pozivam i druge umetnike i intelektualce da se objave i dignu svoj glas, jer svojim ćutanjem samo podržavaju ovu ideju i misiju koju neko mora da izvrši i sprovede u delo. Kažu da moramo da idemo u pravcu Evropskih vrednosti. Pa zar su Evropske vrednosti gole starlete na televiziji i pune strane novina sa njihovim fotografijama i nebuloznim izjavama. Pitam se jesu li to te vrednosti za kojima toliko žudimo i čeznemo? Jel tako trebamo da obrazujemo našu decu ili po nečijem nalogu izgleda moramo da ih što više zatupljujemo? Izgleda da nam više ne trebaju neki novi Jakšić, Dis, Dučić ili Zmaj. Izgleda da nam više ne trebaju pastiri koji će da čuvaju svoje ovce, već nam trebaju oni koji će ih voditi na klanje umesto na pašu.
Ukidanjem lokalnih medija nećemo imati tu dozu objektivnosti svega onoga što se dešava u gradu jer pojedine medijske kuće to uopšte i ne zanima. Zato je ovo poziv i apel mojim kolegama i svim umetnicima i ne samo njima već svima onima kojima je stalo do kulture. Danas će to biti gašenje medija, a sutradan ko zna možda to budu pozorišta, centri za kulturu, ateljei, biblioteke ili književni klubovi. PROBUDITE SE SADA, JER POSLE MOŽE BITI KASNO!