Žika je četiri decenije vezao goblene, a pre pet godina je prestao, jer nema ko da mu donese Vilerove goblene iz Nemačke
Poslednji goblen Žika Stanojlović iz Dublja izvezao je pre pet godina. Pošto je uglavnom radio „Vilerove” goblene koje su mu donosili iz Nemačke, on je prestao da veze, jer nema ko da mu ih donese. Za četiri decenije, koliko se bavio ovim zanimljivim hobijem, deda Žika je izvezao mnogo goblena. On kaže da ne zna tačan broj, jer broji samo velike „Vilerove”. Njih je uradio dvadeset. Štampanim goblenima, koje je radio, ali nikada nije smatrao da imaju vrednost, napunio bi automobil i sve bi ih prodao na raznim manifestacijama.
– Oduvek sam voleo te sitne radove, a i oni su mi išli od ruke. Veženju goblena naučila me je Dušica Stefanović, sekretarica firme „8. oktobar”, u kojoj sam radio kao trgovac. Radio sam ih s toliko strasti da bih vezao iza zavese na poslu. Kada bi naišao kupac, brzo bih istrčao da ga uslužim – kaže deda Žika.
ČITAV VEK U TRGOVINI
Pošto su šored Žike, u firmi „8. oktobar” u Svilajncu radili i njegova supruga Vera i Tast Mihajlo Perić, njih troje imaju radni staž od 105 godina u ovoj trgovini. Zanimljivo je i da Mihajlo, iako je u poodmaklim godinama, svakog dana do Svilajnca biciklom.
Prvi goblen koji je uradio bio je „Baba i unuče” po Vilerovoj šemi. Najdraži mu je „Kićenje neveste”, čija je šema rađena po umetničkom delu Paje Jovanovića. Zanimljivo je da je na desetogodišnjici rada svilajnačke Termoelektrane on proglašen za najbolji i poslat je na regionalno takmičenje u Kragujevcu, organizovano povodom 8. marta, Dana žena.
– Svi gobleni na takmičenju bili su šifrovani. I moj je opet dobio prvu nagradu. Pošto me je bilo sramota da izađem na binu, moja supruga Vera je primila nagradu iako nikada nijedan bod nije napravila, jer je oduvek slabije videla. Zato se i udala za mene. Šalim se, Vera je odlično heklala i ima gomilu stoljnjaka, ali to danas više nije moderno – šali se deda Žika i dodaje da je tek nedavno, iako ima 70 godina, počeo da nosi naočare.
Najviše vremena trebalo mu je za „Tajnu večeru”. Čitave dve godine. Bila je to šema s trinaest likova i sitnim bodom. Jedan znak na papiru, jedan bod, dok za ostale važi odnos jedan prema četiri. Zato je, kaže deda Žika, najteže uraditi likove, jer mora mnogo da se broji.
– Gobleni su me privlačili najviše zbog toga što pred vama stoji čisto platno i šema. To vas neprestano tera da radite da biste videli kakva će slika da nastane – dodaje deda Žika.
DVORIŠTE
Žika ima još jedan hobi, koji, doduše, nije tako atraktivan, ni isplativ. On voli da uređuje baštu, pravi police za cveće i osmišljava gde će koja saksija da stoji. Njegovo dvorište prepuno je cveća i ukrasnog bilja, kao što ukrasni kupus.
Ovaj šaljivdžija kaže da nijednu ženu nije naučio da veze, ali da je uvek bio glavna atrakcija zbog svog hobija. Kada je jednom bio sa Verom u banji, on bi sedeo ispod drveta u dvorištu kuće u kojoj bi odsedali, a supruga bi išla na terapiju. Kada bi se vratila, videla bi da su Žiku okružile žene koje su posmatrale kako on veze.
Tekst i foto Z. Gligorijević
