Kolekcionar Rajko Marković ima oko zbirku od oko 300 unikatnih eksponata

Rajkova kuća kao muzej

Samo najbliži prijatelji znali su da Rajko Marković iz Jagodine, domar Škole za decu oštećenog sluha i govora „11 maj“ u Jagodini, ima bogatu kolekciju predmeta iz Prvog svetskog rata. Pošto se kolekcionarstvom bavi punih 40 godina, Rajko je sakupio oko 300 odabranih predmeta, jer ga, kao tematika, zanima samo Prvi svetski rat. Zbog toga ima unikatne i veoma retke stvari. Pored toga, kad je reč o ovom periodu srpske istorije, niko u Pomoravlju nema više eksponata od njega. Na brojnim izložbama dobijao je medalje i pehare još osamdesetih godina prošlog veka.

– Najponosniji sam na dvopek sa Solunskog fronta, koji mi je najverovatnije i najdraži eksponat. Te daleke 1982. godine na izložbi u Ljubljani, na kojoj su izlagali i kolekcionari iz Nemačke i Mađarske, dvopek je osvojio prvo mesto kao najređi eksponat. On je tada prvi put i viđen, jer ne postoji čak ni u jednom muzeju-kaže Rajko.

Naš sagovornik dobio ga je od kolekcionara Živadina Miloševića iz Jagodine, kome ga je poklonio Jagodinac Milan Mijajlović, oficir, koji je dvopek doneo sa Solunskog fronta i koji je kasnije postao kolekcionar. Rajko kaže da su mu mnogi nudili pozamašne sume novca, ali da on nikada nije htei da proda ovaj eksponat. Ne bi ga dao ni za pet „mercedesa“.

-Izdvojio bih eksponate iz neolita i iz Drugog svetskog rata. Iz doba neolita posedujem amulet i kamenu sekiru. Tu je i lep bronzani ženski prsten, koji je nosila neka Rimljanka, razne novčiće i mnogo toga. Iz Drugog svetskog rata imam veoma lep novčanik Dinarske divizije iz 1941. godine, a imam i fotografije sa bojišta-nabraja Rajko.

Novčanik Dinarske divizije

Pored gotovo stogodišnjeg hleba, najstariji eksponati ovog zanesenog kolekcionara koji živi da bi nabavio nov eksponat, su jatagan iz 15 veka, kao i dva-tri rimska koplja iz drugog i trećeg veka. Veoma redak eksponat predstavlja komitska kokarda iz 1903. godine, koja je takođe unikatna, jer ne postoji na našoj teritoriji. Izdvojio je i aluminijumske čaše za vino i rakiju rađene na Kajmakčalanu u rovu. Što se tiče oružja, Rajko je najponosniji na pušku pibodi, sa prvim sistemom zatvarača koja je veoma retka, i koja je napravljena iz 1878. godine.

-Nju sam najviše platio. Koliko znam, jedna se nalazi na Kalemegdanu, a druga je kod mene. Imam i kolt gasen iz 1892. godine, koji su nosili austrijski oficiri. Dvogled koji je pripadao Todoru Sokoloviću. Imam i retku kokardu iz 1943. godine, rađenu u Despotovcu. Jednostavno, posle porodice, kolekcionarstvo je moja najveća ljubav. U stvari, to je posebna ljubav, čak mogu da kažem da je neizlečiva bolest. U stanju sam da se odreknem svega samo da bih kupio željeni predmet. I hleba bi se odrekao. Za novac koji sam uložio u eksponate mogao sam da kupim dvosoban stan i „mercedes“.

Rajko je predmete počeo da sakuplja 1972. godine. Bio j eprvi razred osnovne škole kada ga je deda Milan Mijajlović, učesnik Prvog svetskog rata, pozvao da mu nešto da. Kao što bi i svako dete, i Rajko je pomislio na bombone. A on mu je poklonio čuturicu iz Prvog svetskog rata. U komšiliku je živeo i kolekcionar Živadin Milošević. Tako je i Rajko našao zanimljiv hobi.

-Godine 1981. Formirali smo Društvo kolekcionara „Jagodina“, koje je bilo najjače u bivšoj Jugoslaviji, jer je imalo preko 300 članova. Ovde su dolazili kolekcionari iz cele bivše Jugoslavije da bi izlagali svoje eksponate. Prvo smo se sastajali u starom boks klubu, preko puta suda. Počele su takmičarske berze i izložbe, a klub se preselio u hotel Jagodinu. Moram da pomenem velike kolekcionare kao što su Milan Sazdanović, Toma Rupnik, Živadin Milošević, pokojni Dragan Nikolić, koji je sakupljao značke. Pošto je Društvo kolekcionara Jagodine prestalo da radi devedesetih godina prošlog veka, planiramo da ga obnovimo. Društvo će nositi ime velikog imperatora Konstantina-navodi Rajko.

Prema njegovim rečima, postoje kolekcionari i trgovci starinama. Manjinu čine kolekcionari, jer trgovaca ima mnogo više. on je pravi zaljubljenik. Kada dobije ili kupi neki eksponat koji je odavno želeo da ima, po nedelju dana ga razgleda, drži u rukama, čisti i onda ga stavlja na počasno mesto. On će testamentom eksponate ostaviti sinu Dušanu, ali pod uslovom da ne može da ih otuđi.

Deda se povampirio
Rajkov deda Joksim, konjički oficir sa činom poručnika, učestvovao je u Prvom svetskom ratu. Prošao je i Albaniju. Ali, 1918. godine porodici su javili da je preminuo. Njegova supruga Rajna ga je ožalila. Godinu dana kasnije deda se pojavio kod kuće, a baka je mislila da se povampirao. Niko nije znao da je on u stvari bio na oporavku u Egiptu. Njegov rođeni brat Radislav sahranjen je na „Zejtinliku“.

Tekst i foto Z. Gligorijević