Manastir Ivković je po predanju podigao knez Lazar, a obnovio Ivko Kovandžija, pčelar, a evo i kako. Manastir su Turci do temelja srušili, a onda je on molio turske vlasti da mu dozvole da na ruševinama podigne današnju crkvicu. Za ovo odobrenje je, po predanju, pešice išao u Carigrad. I to beše nekada, a manastir odnosno crkvica živi i danas. Doduše, zahvaljujući entuzijastima i donatorima koji ne žale sebe kako bi ova svetinja bila sačuvana.

Rekosmo da je nekada Ivko putovao u Carigrad po blagoslov za obnovu ovog zdanja, a već nekoliko godina unazad nešto slično se dešava, samo što ovoga puta Miroslav Sentić iz Dragoševca putuje umesto na istok na zapad, u Nemačku, grad Franfurkt, gde se sastaje sa svojim višegodišnjim prijateljem Volfangom Benzinom, komercijalistom u penziji i s njim u dogovoru i uz njegovu veliku novčanu pomoć odlučuje kako i gde treba uložiti, šta sagraditi, kako bi Ivković i njegovo okruženje ostali sačuvani. Pa tako je uz pomoć Volfanga Benzina pre tri godine sagrađena zvonara, a ove manastirski letnjikovac. Početkom ovog meseca dobrodržeći Nemac koji uspešno prkosi svojoj osamdesetoj godini je posetio Ivkovački Prnjavor gde je prisustvovao svečanom otvaranju pomenutog letnjikovca. U njegovu čast priređena je i proslava, a sve do sada rečeno je i nas navelo da porazgovaramo sa dotičnim gospodinom.

– Moji kontakti i veze sa Srbijom i ovim manastirom pre svega postoje zbog Miroslava Sentića iz Dragoševca sa kojim se poznajem skoro 30-tak godina. Poznanstvo datira iz Franfurkta, a utemeljeno je kroz naše bavljenje streljaštvom. Miroslav je fantastičan čovek i ja se osećam kao deo njegove porodice. Njegova molba, odnosno vapaj da se najpre podigne zvonara, a potom i ovaj letnjikovac su naišli na moje veliko razumevanje i ja sam odlučio da pomognem. Dolazeći, upoznao sam i brojne meštane okolnih sela i video da je to pošten narod koji voli da radi, a to je već drugi razlog bio zbog čega sam rešio da stanem iza Miroslava i da se okruženje manastira mora obnoviti. Ujedno sam i znao da samo čovek poput Sentića može takav poduhvat da uspešno privede kraju – kaže za naš portal vremešni gost iz Nemačke.

Svečanom otvaranju letnjikovca prisustvovao je veliki broj meštana Dragoševca, Ivkovačkog Prnjavora, Beočića, Sentićevi prijatelji iz okolnih gradova. Svojim dolaskom oni su pokazali poštovanje prema Volfangu Benzinu i Miroslavu Sentiću. Iskazali su neizmernu zahvalnost i što su rešili da pomognu i novčano i organizaciono. Inače, Miroslav Sentić je o razlozima svog učešća u projektima izgradnje zvonare i letnjikovca manastira Ivković rekao sledeće:

– Boraveći u Nemačkoj, nikada nisam zaboravio svoj rodni kraj i narod koji tu živi. Nakon penzionisanja aktivno sam se uključio u rad crkvenog odbora, a znajući za moja poznanstva, konkretno sa gospodinom Benzinom, bio sam ubeđen da će mnogi problemi vezani za manastir i njegovo okruženje biti rešeni. Naravno trebalo je najpre ubediti njega da novac koji daje ne ide uzalud, da će od svega toga biti za okolna sela koristi. I kada je sve to tako dogovoreno, on je insistirao da ja vodim, odnosno kontrolišem radove. Bilo je samo na izgradnji letnjikovca skoro 90 radnih dana. Te ljude koji su tu radili trebalo je organizovati, prehraniti. Veliko mi je zadovoljstvo da smo dobili jedan prelep letnjikovac. [to se tiče toga kako je došlo do njegove izgradnje, moram reći da je na istoj lokaciji postojao već letnjikovac koji se pre nekoliko godina pod teretom snega srušio. Ja sam sa tom činjenicom upoznao mog prijatelja Benzina, on je sve to pogledao i rekao da moramo izgraditi savremeni objekat koji će i mnogo mlađe od nas nadživeti. I tako je bilo, ističe Sentić.

Inače, Volfangu Benzinu je ispred Saveta Mesne zajednice sela Ivkovački Prnjavor uručena i Povelja počasnog građanina tog sela, a Crkveni odbor Manastira Ivković se zahvalnicom odužio nemačkom donatoru.

Saša Filipović

Volfrang Benzin sa Poveljom počasnog građanina