Zbog toga što će morati da vode poslovne knjige, mnogi poljoprivrednici više neće da registruju poljoprivredna domaćinstva ili će svoje njive davati u zakup
Fizička lica koja ostvaruju prihod od poljoprivrede i šumarstva od 1. januara moraće da vode poslovne knjige po zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana, navodi se u Službenom glasniku. Prema objašnjenju Ministarstva poljoprivrede, takvo fizičko lice stiče status preduzetnika po sili zakona ukoliko je obveznik poreza na dodatu vrednost i po sopstvenom opredeljenju ukoliko je reč o nosiocu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanom u registar poljoprivrednih gazdinstava.
Radiša Radisavljević jedan od retkih poljoprivrednika koji je vodio evidenciju o prinosima
– Uvođenje knjigovodstva je realno, ali naš seljak još nije spreman na to. Ranije smo pravdali račune, a sada ni penziono nije obavezno. Ja vodim evidenciju o prinosima i vremenskim uslovima već pet godina. Ali, 85 posto seljaka to neće moći. S druge strane, dobro je što više neće biti hobi poljoprivrednika. Ili će se ozbiljno baviti poljoprivredom ili neće uopšte. Pošto je sve više staračkih domaćinstava, moraće da daju njive u zakup ili da ih prodaju onima koji hoće da ih obrađuju. Evropska unija nije „mačiji kašalj”. Sledi nam vruće proleće i leto – ocenjuje Radiša i dodaje da je on jedan od 80 učesnika edukacije za vođenje knjiga iz Pomoravskog okruga koju je organizovala Poljoprivredna stručna savetodavna služba.
Jedan od hobi poljoprivrednika, kako sam za sebe kaže, je Momčilo Dačić iz Dublja, koji poseduje 4 hektara. Svoje njive sada je dao u zakup.
Momčilo Dačić neće više da bude hobi poljoprivrednik, pa je njive dao u zakup
– Pošto radim u Parizu i odavno sam video kako je tamo, znao sam da će vremenom i u Srbiji da dođe vreme da tri domaćinstva obrađuju sva imanja u jednom selu. Neće više moći niko da obrađuje po 30 i 50 ari, čak ni hektar, kao ranije. Samo onaj ko bude obrađivao 20 do 30 hektara moći će nešto da zaradi. Moraće da se vode knjige, a stara i nepismena lica neće moći da rade. U našem selu već njih petorica rade po 20-30 hektara. Mislim da je to dobro, jer neće biti neobrađivanih njiva. Kod nas je pola zemlje bilo pod korovom. Sada vidim da se čiste i obrađuju – kaže Momčilo.
Zoran Manojlović iz istog sela na 15 hektara sadi žito, kukuruz, detelinu, ječam i ovas. Ali, zarada je minimalna.
Zoran Manojlović bi da za knjigovođu uzme mladu devojku
– Knjigovođu bih mogao da plaćam ako honorarno radim kao zidar. Mada bih mogao da primim i jednu devojku od 22 godine da mi vodi knjige. Ona bolje zna da radi na kompjuteru, jer smo mi poljoprivrednici nepismeni. Šalu na stranu, knjigovodstvo je namet na seljake da bi se uzele pare. Prošle godine smo, na primer, žito davali po 22 dinara po kilogramu, a ove po 16 do 17 dinara. Znači, uzeli su nam zaradu. Neka oni uzmu sve i neka žive, a mi neka pomremo. Ali, videću ko će posle da zaradi, jer više nema budala kao što smo mi – ogorčen je Zoran.
Bogoljub Stefanović, takođe iz Dublja, koji obrađuje 7 hektara, smatra da poljoprivrednici neće da prijavljuju gazdinstva, već će njive davati u zakup.
Bogoljub Stefanović: „Ni meni sa 7 hektara se ne isplati da plaćam knjigovođu”
– Kako ona staračka domaćinstva koja imaju malo njiva da plaćaju knjigovođu? Ni meni se ne isplati da plaćam knjigovođu. Ni sam nemam zaradu na ovako mali posed. Imam i tovljenike, ali kada treba da prodam prasad, oni budu jeftini. Takođe, mleko i sir su džabe. Moja supruga Zlatana ima višu ekonomsku, pa će možda ona moći da vodi poslovne knjige – izjavio je Bogoljub.
Milica Sibinović iz Plane, koja ima 72 godine i koja nema ni 2 hektara obradive površine i živi od penzije od 14.000 dinara, neće moći da plaća knjigovođu.
– Ovde je zemlja veoma slaba. Davali smo je pod zakup. Mislim da taj zakon nije dobar. Omladina ne radi, a njihovi stari ih izdržavaju. Mnogo ima staračkih domaćinstava. Niko nije došao da nas pita kako živimo, da vidi kakvo je zemljište i šta može da rodi na našim njivama. Država mora da misli na omladinu, a ne da je uništava – smatra Milica, koja je predsednica Udruženja starih i invalida.
Tekst i foto Z. Gligorijević
