Naslovna // Tu oko nas // Peca u svom cvetnom raju

Peca u svom cvetnom raju

 


Obično se kaže da čovek posle smrti ide u raj ili pakao, a Dragiša Milosavljević – Peca iz Sedlara još za života živi u svom cvetnom raju. Dragiša je rođen 1949. godine u Sedlaru, od oca Borivoja i majke Ljubinke iz Grabovca. Кada je imao samo 6 meseci ostao je bez oca koji je rano preminuo, a majka se vratila u Grabovac. Ostao je kod dede Milutina i babe Minke, rodom iz Кupinovca, koji su ga odnegovali u maloj kući čatmari sa dva odeljenja. Nadimak Peca dobio je po pradedi Petku koji je pobegao iz Bugarske. Osnovnu školu završio je u Sedlaru. Igrao je fudbal za „Mladi Borac“ iz Sedlara, gde su još igrali Pera „Cmokalo“, Miša „Perin“, „Bile“, „Sidžim“ i drugi.
– Neki igrači, da bi ih gledale devojke, igrali su često na domaćem terenu u Sedlaru, a mene stavljali da igram utakmice samo na gostujućem, vrućem terenu i ja sam se naljutio i nisam hteo više da igram – kaže sa osmehom Peca.

Jednom prilikom bio je vašar u Svilajncu. Trener Gradimir – Grada Branković nije imao dovoljno igrača i dođe kod Pece. Pola sata ga je molio da pođe na utakmicu protiv „Cementa“ u Popovcu. Nekako je ubedio Molosavljevića, motorom su svratili u Jagodinu gde su lepo ručali, a Peca je na mesto halfa odigrao jednu od najboljih utakmica. Pera „Cmokalo“ je primio gol sa centra u prvom minutu, ali je „Mladi Borac“ ipak pobedio sa 4:1. Nažalost, fudbalski klub u Sedlaru danas se više nigde ne takmiči.
Dragiša Milosavljević je 1968. godine otišao u Francusku i radio kao električar u zgradi Ministarstva Francuske, gde nije mogao svako da radi, a viđao je mnoge ministre i visoke funkcionere. Oženio se Vinkom iz Popovića kod Rače i venčali se u našoj Ambasadi u Francuskoj. Imaju ćerku Valentinu i petoro unučića: Dalibor, Slađan, Aleksa, Lena i Etan, koji žive u okolini Strazburga u Francuskoj. Valentina je svoju humanost pokazala 2014. godine kada je sa prijateljima iz Francuske sakupila pun kamion stvari i poslala Crvenom krstu Svilajnac za ugroženu srpsku decu posle katastrofalne poplave.

Posle 40 godina radnog staža Dragiša je dobio francusku penziju i vratio se u svoje rodno selo. Uz lepo sređenu kuću, Peca je veoma ponosan na svoje uređeno dvorište, podrum sa vinskim blokovima za flaše, kamin za roštilj, letnjikovac i fontanu. Hobi mu je cveće, a i mnoge dame bi mu pozavidele na preko 70 žardinjera i 35 velikih saksija raznog cveća, posebno ruža, muškatli, sulfinija, georgina i drugo. Pažnju prolaznika privlače raznobojni cvetovi na terasi, ogradi i dvorištu u kome se vijori zastava Srbije. Supruga ga je napustila 2010. godine i vratila se u Francusku, pa se Peca sam brine o svom domaćinstvu. Ima uređen voćnjak i kazan u kome peče tradicionalno najbolju rakiju od šljive, jabuke, kruške, breskve i stavlja u podrum u kome su smeštena raznovrsna pića. Dragiša je dosta vezan za kuću, tako da boravak u Francusku, na more ili najbližu banju Ždrelo svodi na najmanju meru jer nema poverenja da svakome ostavi svoje cveće, a ne može da pronađe iskrenu i odgovornu osobu koja bi se brinula o njegovom dvorištu, iako plaća koliko traže. Кod cveća je potrebno zalivanje, prihranjivanje i skidanje procvetalih cvetova i sve to on radi sa velikom pažnjom.
Peca je pravi gospodin i veoma poštovan u selu. – Volim Srbiju i svoje rodno selo, ali u monografiji „Sedlare“ koja je veoma loše urađena, moje ime nigde se ne pominje, kao ni moj deda Milutin koji je bio u zarobljeništvu od 1941. do 1945. godine u Nemačkoj, što mi je iskreno žao – kaže sa setom Peca.
Na kraju da dodamo da je smisao njegovog života ljubav, poštovanje, tradicija, upoznavanje naše lepe prirode, druženje sa prijateljima i prijateljicama ali mu najviše smeta kada ga odmah pitaju kolika mu je penzija.
Tekst i foto: Brana Živković

 

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .