Naslovna // Tu oko nas // Poslednji Mohikanci sela Vojska

Poslednji Mohikanci sela Vojska

 

Živadin Stević  i Dragan Petronijević pre dvadeset godina osnovali su, sa nekolicinom meštana sela Vojska, Udruženje miradžija „Crni gavran“. Nekada je ono brojalo oko pedeset članova, da bi danas njih dvojica sami održavali uspomenu na šaljivu priču o prizećenim mladoženjama ovog sela, slaveći slavu Velike Gospojine, kada je Udruženje osnovano.

Freska zaštitnica miradžija sela Vojska

 

          U selu Vojska u svilajnačkoj opštini krajem prošlog veka beše pedesetak miradžija, momaka koji su se oženili meštankama i odlučili da žive u tazbini. Neki su se prizetili zbog jedinica u roditelja koje nisu želele da se kuća i ognjište ugase a neki iz  čisto finansijskih razloga. Ti zetovi, družeći se, odlučiše da osnuju Udruženje miradžija, napraviše svoj šaljivi Statut, dadoše mu ime „Crni gavran“, a za slavu uzeše 28.avgust, Veliku Gospojinu. Okupljale su se miradžije tako godinama, ali kako to obično biva u svakoj lepoj priči, nesloga učini svoje. Danas tradiciju ovog Udruženja održavaju samo Živadin i Dragan, inače jedni od inicijatora formiranja „Crnog gavrana“, pa je i slavski sto, nekada pun gostiju, spao na dva slova, kako oni kažu.

Živadin Stević, najstariji miradžija sela Vojska

          –Sa suprugom Vericom sam u braku 48 godina, imamo dvoje dece. Oženio sam se veoma mlad, sa devetnaest godina, dok je moja Verica imala 14. To je bila ljubav na prvi pogled, kaže u šali Živadin Stević. Živimo u skladnom braku skoro pola veka, nikada mi ništa nije branila, kao veliki obožavalac fudbala i Crvene zvezde proputovao sam Evropu, prateći svaku utakmicu, družio se, radio u trgovini i obrađivao zemlju. Moj život u tazbini je takođe bio lep. Tast i tašta su me mnogo poštovali, nikada se nisu mešali u naše odluke, podržavali su me uvek. Pošto je u selu Vojska bilo puno miradžija u to vreme kada sam se ja oženio, družeći se, nas petorica, od čega smo samo ja i Dragan živi, došli smo na ideju da 28.avgusta 1999. osnujemo Uduženje miradžija. Pošto je tog datuma Velika Gospojina, odlučili smo da to i bude slava miradžija i da se tog dana svi okupimo uvek kod drugog ili u nekom lokalu i proslavimo je. Tradicija je dugo održavana, ali neki od mojih drugova, osnivača, su preminuli, a mlađe miradžije nisu zainteresovane za nastavak ove priče, pa je, eto, danas knjiga pala na dva slova, kaže Živadin.

 

          Dragan Petronijević, je takođe jedan od osnivača „Crnog gavrana“ Udruženja miradžija. Rođen je selu Vojska, gde se i oženio pre tridesetak godina.

          –Niz je okolnosti što smo se razbili kao Udruženje. Mnogi nisu živi, a mlađi zetovi možda ne žele sa nama jer pripadamo starijoj generaciji, možda se i stide toga što su se prizetili. Uglavnom, Živadin i ja smo ostali dosledni ovoj ideji. Obeležavamo i dalje slavu, sastajemo se na Veliku Gospojinu jednan kod drugog. Mi nikoga ne odbijamo, ako žele ostale miradžije mogu da nam se pridruže.Uradili smo u crkvi jednu od najvećih freski Uspenja Presvete Bogorodice. Sakupili smo novac od ostralih miradžija, koji su rado učestvovali u toj akciji i dali 1200 evra freskopiscu. Naša crkva u Vojsci je tako skoro kompletno ikonopisana, i mi se ponosimo time. Moja želja je da Udruženje ponovo oživi. Lepo je da se bar jednom godišnje sastanemo, malo ispričamo i nasmejemo. To je sada njihova volja. Dok smo Živadin i ja živi, Udruženje miradžija će postojati, ako ništa drugo, ono bar zbog one predivne freske u crkvi koja je naša zaštitnica, kaže Dragan Petronijević.

Dragan Petronijević kaže: održavaćemo tradiciju dok god smo živi

          I tako ova priča dođe do kraja, koji će možda biti i novi početak. Dvojica  miradžija iz sela Vojska se još uvek nadaju da će Udruženje miradžija ponovo biti masovno, kako je to bilo do pre nekoliko godina. Do tada, poručuju ostalim zetovima sela Vojska da ih čekaju narednog avgusta na Veliku Gospojinu u dvorištu najstarijeg miradžije Živadina Stevića, uz slavski kolač, žito, sveću i puno šaljivih priča vezanih za ovo neobično Udruženje. Poželimo im sreću.

T.Mitrović

 

 

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .