Generacija jagodinskih gimnazijalaca koja je 1953. godine završila veliku maturu nedavno je proslavila šest decenija od završetka te škole. Iako je bila prva posleratna generacija, koja nije imala ni dovoljno stolica, već su đaci morali sami da ih donose, ona je bila jedna od boljih generacija u istoriji Gimnazije.

Jedna od najboljih generacija jagodinske Gimnazije

– Osnovnu školu smo završili za vreme okupacije. U prvom razredu Gimnazije bilo je 270 učenika, pa je u odeljenju bilo i po 45 učenika. Od tog broja Gimnaziju je završilo 87. Zanimljivo je da je samo šestoro završilo neku višu školu, dok smo svi ostali završili fakultete. Najviše je profesora raznih predmeta koji se izučavaju u srednjim školama, potom lekara raznih specijalnosti, magistara, a imamo i doktora elektrotehnike, Vladu Teodosića, koji je bio dekan, kao i profesorku na Farmaciji Zoricu Čupić. U generaciji imamo i pisce, prevodioce, a jedino nemamo političare – kaže Milan Petronijević, profesor srpskog jezika u penziji.

Naš sagovornik se dobro seća svih teškoća koje su pratile njihovo odrastanje, kao što su tačkice za hranu. Njihova generacija je bila i svedok rata, političkog protesta i Golog otoka. Sve te nedaće samo su ih ojačale, pa su kroz život išli uzdignute glave.
– Na radne akcije smo išli sa 16 godina. Godine 1950. gradili smo Novi Beograd, a dve godine kasnije jagodinsku Fabriku „Kablova“. U to vreme morali smo da pazimo i na ponašanje, a disciplina je bila veoma bitna. Sećam se izveštaja za školsku 1946/47. godinu, u kome se navodilo da se učenici upozoravaju da za vreme letnjeg raspusta vode računa o disciplini i da će, ukoliko je budu prekršili, biti kažnjeni na početku naredne školske godine -dodaje Petronijević.

Iz školskih dana on se još seća raznih anegdota, a jednu je podelio sa nama.
– Vlada Teodosić je bio odličan đak, ali nikada ništa nije zapisivao na času. Sve je pamtio. Tako je jednom na času istorije dok smo mi svi hvatali beleške on neprestano ometao čas. Kada ga je profesorka pitala zašto se ne smiri, iako ga ona neprestano gleda, rekao joj je da je pogrešno razumeo njene poglede- ispričao nam je Petronijević kroz osmeh.

Tekst i foto Z. Gligorijević