U okviru proslave 1700 godina „Milanskog edikta“, koji je započeo u Nišu, 17. januara velikom multimedijalnom prezentacijom i svečanim koncertom hora Sretenjskog manastira iz Moskve, izrada kompletnog štampanog materijala poverena je od strane Ministarstva kulture i medija Vlade Republike Srbije poznatom jagodinskom slikaru i grafičaru, redovnom profesoru grafičkog dizajna na Univerzitetu u Kragujevcu Slobodanu Štetiću. Program koji će se odvijati na mnogo lokacija u Republici, ali i u inostranstvu, veliko su priznanje ovom jagodinskom umetniku, inače dizajneru koji se posebno istakao u oblasti pozorišnog plakata
Zamolili smo profesora Slobodana Štetića da nam kaže šta će se sve dešavati u okviru ove proslave, koja je, moramo reći, izazvala burna reagovanja u Srbiji.
– Najpre, posle velelepnog otvaranja manifestacije prošlog meseca u niškom Narodnom pozorištu, upravo je završena prva premijera predstave „Konstantin” koja je rađena u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Niša i Narodnog pozorišta iz Beograda, po tekstu Dejana Stojiljkovića, u režiji Juga Radivojevića. Domaćin večeri je bio ministar kulture i informisanja Republike Srbije, gospodin Bratislav Petković. Naravno, kako sam angažovan da postavka mog grafičkog indentiteta prati sve manifestacije tokom cele ove godine, uradio i propagandni materijal za ovu predstavu, kao i čitav niz pratećih štampanih materijal, počev od programa, reklamnih kesa, blokova za pisanje, pozivnica, plakata i drugih publikacija. Druga premijera je održana juče u beogradskom Narodnom pozorištu, a u predstavi igraju najpoznatiji srpski glumci iz mnogih naših pozorišta. Domaćin sinoćne premijere bio je gospodin Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije, a premijeri su prisustvovali i gospodin premijer Ivica Dačić, njegova Svetost patrijah srpski gospodin Irinej i diplomatski kor. Već u maju otvara se izložba „Konstantin i njegovo doba”, koju organizuje Narodni muzej Republike Srbije, na kojoj će biti prikazano 128 artefakata nulte kulturne vrednosti od I do IV veka naše ere. U istom mesecu, 18. maja Verdijevu operu „Aida” izvešće ansambl Beogradske opere, a očekuje se i učešće dve svetske operske zvezde. Premijera će se održati u Rimskoj areni u Viminacijumu. Jun mesec biće posvećen muzičkim događanjima, tako da se pored koncerta neoklasične muzike pod nazivom „Konstantinus Magnus” u Niškoj tvrđavi, planira i multimedijalni spektakl Aleksandra Sanje Ilića uz učešće orkestra i hora Beogradske opere, Beogradskog baleta i etno pevača. Domaćin večeri biće ministar kulture i turizma Republike Turske. Polovinom juna u Niškoj tvrđavi biće izvedena 9. Betovenova simfonija. Koncert u izvođenju Beogradske filharmonije, biće pod vođstvom dirigenta Muhe Tanga (Muhai Tang). Na istom mestu posle manje od dve nedelje je Opera „Trubadur” Đuzepa Verdija. Pored ansambla Beogradske opere, koja će izvesti „Trubadur”, očekuje se učešće dve svetski poznate operske zvezde. Domaćin opere biće ambasador republike Italije u republici Srbiji.Planiran je i koncert „Muzika Konstantinovog grada”. Liturgija poglavara pravoslavnih crkava uz prisustvo velikodostojnika drugih hrišćanskih crkava i gostiju iz javnog života planirana je za oktobar, kada će se održati i Program koji priprema Srpska pravoslavna crkva, a koji će sadržati ekumenske skupove i verska predavanja. Ovom prilikom svakako treba pomenuti i praizvedbu opere „In hoc signo” po libretu Dejana Mladinovića, muziku komponuje Marko Frizina. Naravno, biće tu još dosta drugih programa izložbi, predavanja i sl.
Slobodan Štetić
Za koje manifestacije Vi dizajnirate propagandni materijal?
– Naravno za sve, jer je prihvaćen moj koncept. Bilo je tu i drugih predloga, dizajnera iz inostranstva i Srbije, ali ovaj odgovoran i veliki posao radim ja uz pomoć mojih sinova, koji su takođe grafički dizajneri. Doduše, mlađi Mihajlo je još student, ali mi je dragocena pomoć. Stariji sin Bogdan koji je diplomirao Grafički dizajn, a sada je asistent na, slobodno mogu reći, prestižnom Pedagoškom fakultetu u Jagodini i doktorant u Beogradu više mi pomaže u delu marketinške promocije, izrade planova rada i svih onih aktivnosti koje poznaje bolje od mene i meni je to dragoceno kada provodim dvanaest časova dnevno, odnosno preko noći za računarom.
Da li su u pitanju materijalna sredstva kada ste toliko angažovani, sada kako čujemo gotovo porodično, ili nešto drugo?
– Pretpostavljam na šta ciljate ovim pitanjem. Naravno da ne jer se ovim poslom bavim više od 35 godina pa se nisam obogatio. Neki koji su se šetkali u ranijem periodu po jagodinskim fabrikama dobijali su na poklon od države stanove koji su bili po ceni na nivou Gonkurove nagrade – 1 francuski franak. To što se desi da umetnici ponekad malo više zarade je sasvim normalno jer ja iza sebe imam na stotine izložbi u zemlji i inostranstvu, desetine nagrada, a moji studenti za Katedre za Grafički dizajn u najvećem broju odmah posle diplomiranja nalaze poslove u najelitnijim marketinškim angencijama, neki su asistenti na fakultetima, a uskoro ću imati lepu priliku da nekolicina mojih studenata, koji su mi bili i asistenti, postaju docenti i nastavljaju nešto što su započeli studirajući kod mene i mojih kolega. Nema nagrade i izložbe koju oni nisu osvojili bilo u Srbiji bilo u inostranstvu.
O ostalim umetnicima koji su angažovani na projektu „Milanski edikt” i njihovim honorarima ne želim da govorim jer mislim da je nepristojno zavirivati u tuđ novčanik. No, ipak, kao ilustraciju uz izvinjenje našem velikom glumcu Miodragu Krivokapiću koji igra naslovnu ulogu – Konstantina, reću ću Vam da je njegov honorar za dve premijere i po tri predstave u Nišu i Beogradu dve hiljade evra. Takva glumačka veličina koja je tri puta dnevno svakoga dana gotovo mesec dana pripremala jednu zahtevnu ulogu za taj posao bi u Evropi dobila desetostruki honorar, a u Americi na Brodveju možda i stostruki. Upravo tako. Zato je prava sramota što naša javnost postavlja ta besmislena pitanja o ogromnim honorarima, a pri tome ne misleći ko će sve u ovoj godini posetiti Srbiju i ko bi sve mogao da nije takvih malograđanskih gluposti. Zar mislite da će neko raditi badava nešto što svima nama pruža velika umetnička dostignuća i uz, na primer, Novaka Đokovića gradi lepu sliku o lepoj, pametnoj i talentovanoj Srbiji u svetu. Kada jedan glumac, veliki glumac, gotovo gromada za svoj posao dobije dve hiljade evra, svima su usta otvorena, a kada neki mladi, polutalentovani sportista dobije milione evra to je normalano. Da li bi pomenuti Novak Đoković po kome je, verovatno naša zemlja jedino u svetu i pozitivno poznata treba da pobeđuje na najvećim turnirima bez para, a da organizatori dele desetine i stotine milione evra koji taj mladić svojim talentom, jedinstvenošću majstorsvom privlači publiku. On nije najbolji u svom selu nego na planeti koja se zove Zemlja.
Šta Vas najviše raduje u angažovanju na projektu „Milanski edikt”?
– Najpre činjenica da radim posao koji će moju zemlju prestaviti na dobar način u zemlji i inostranstvu. Najviše me raduje projekat brendiranja beogradskog aerodroma „Nikola Tesla” koji će, posle izložbe o Ivi Andriću u svom ogromnom prostoru i izložbom površine tri stotine kvadratnih metara, ugostiti izložbu o Konstantinu. To nije klasična izložba već tri stotine kvadrata mog dizajna u saradnji sa stručnjacima svih profila iz beogradskog Narodnog muzeja. Likovna rešenja osim poručioca, Ministarstva kulture do sada niko nije video te sam odlučio da jedan deo od trideset kvadratnih metara ustupim na objavljivanje nedeljniku „Novi put” iz kog sam i ponikao – ističe na kraju razgovora za „Novi put” ugledni srpski umentik koji je duže od decenije bio likovno-grafički umetnik i novinar našeg nedeljnika i Radio Jagodine.
0 SLOBODI RELIGIJA U RIMSKOM CARSTVU KOJEG SU 313. GODINE PROGLASILI KONSTANTIN, VLADAR ZAPADNOG DELA RIMSKOG CARSTVA I LICINIJE, VLADAR ISTOČNOG DELA
„Pošto smo se nas dvojica, ja Konstantin Avgust i ja, Licinije Avgust, srećno sastali u Milanu i pošto smo razmotrili sve što se odnosilo na javno dobro, među svim stvarima koje su nam se činile korisne u mnogo čemu za sve, odlučili smo da damo prednost i stavimo na prvo mesto ono što se ticalo poštovanja bogova i pobožnosti i da dozvolimo u isto vreme i hrišćanima i svim drugima slobodu da u pobožnosti slede religiju koju žele, tako da sve ono što na nebu postoji bude blagonaklono prema nama i svima onima koji su pod našom vlašću.
Danas smo, dakle doneli spasonosnu i pravičnu odluku da apsolutno nikome ne bude uskraćeno pravo da izabere i sledi božju službu hrišćanske religije i da svakome bude slobodno da um svoj okrene onoj religiji za koju smatra da je u skladu sa njegovim stavom, tako da to božanstvo nama bude blagonaklono, brine o nama i pruži nam svoju brigu i zaštitu.
Sledeći taj princip, složili smo se da donesemo ovaj reskript, da bi ono što se nalazi u našim prethodnim odlukama koje se tiču hrišćana i koje su upućene tvojoj pobožnosti, a čini se potpuno suprotno i strano našoj blagosti, bude ukinuto i da se u isto vreme svako od onih ko ima spomenuto opredeljenje da čuva hrišćansku religiju, može slobodno i prosto da ga zadrži bez teškoća.”
Izvor: Trijumf hrišćanstva: Konstantin, Niš i Milanski edikt, autor Radivoj Radić
PODSEĆANJE O KONSTANTINU PRVOM VELIKOM
Prvi hrišćanski imperator rođen je u Naisusu, današnjem Nišu.
Car Flavije Valerije Aurelije Konstantin Avgust (Flavius Valerius Aurelius Constantinus Augustus), poznatiji kao Konstantin I Veliki, vladao je Rimskim carstvom od 306. do 337. godine. Tokom svoje vladavine sproveo je niz reformi na polju administracije i vojske koje su osnažile Rimsko carstvo, uzdrmano velikom krizom u 3. veku.
Smatra se da se Konstancije Hlor, Konstantinov otac , upoznao sa Jelenom, majkom Konstantina Velikog oko 270. godine, dok je službovao kao gardista u Bitiniji, severo-istočnom delu Male Azije. U to vreme bilo je zabranjeno da supružnici budu iz nespojivih društvenih staleža, pa se pretpostavlja da je Jelena, poreklom iz nižeg staleža, bila Konstancijeva vanbračna žena. U februaru 272. ili 273. godine, Jelena je rodila Konstantina u Naisusu (današnji Niš).
Konstantin Veliki stupio je na pozornicu Rimskog carstva kao čovek kome se Bog lično obratio. Uz „božansku naklonost” on je pobeđivao svoje neprijatelje, bivajući skoro uvek brojčano inferiorniji. Simbol koji se ukazao Konstantinu pred bitku za grad Rim, kod Milvijskog mosta, (312.god.), bio je jedinstven i označavao je početna slova Hrista. To je bio prvi put da se takvo obeležje obznanilo, i svi današnji pokušaji da se datira poreklo simbola hi-ro, vode do cara Konstantina kojeg su rani hrišćani prihvatili kao simbol hrišćanstva. Simbol hi-ro
Otpočinjanjem hristijanizacije Rimskog carstva, kao i osnivanjem Carigrada, Konstantin je udario temelje budućem Vizantijskom carstvu, koje će trajati 1000 godina. Kao prvi hrišćanski car, veliki dobrotvor i ktitor hrišćanske crkve, Konstantin je nakon smrti (337. godine) kanonizovan, a u pravoslavnim crkvama, uključujući i Srpsku pravoslavnu crkvu, poštuje se kao svetac i „ravnoapostolni car”.
Bajo Džaković
Foto: Aleksandar Dobrosavljević
