Kada su nemačke trupe 9. aprila 1941. godine ušle u Paraćin, prvo su uhapsile Svetolika Dragačevca, penzionisanog sreskog načelnika iz Paraćina, koji je fireru poslao pismo preteće sadržine.

Povodom 130 godina od rođenja Svetolika Dragačevca, sreskog načelnika iz Paraćina, i 71 godina od njegovog pogubljenja u koncentracionom logoru Mathauzen, Paraćinci snimaju igrano-dokumentarni film o njemu. Autor i reditelj je Slobodan ]irić, a scenario je uradio Žarko Stanković. U filmu će glumiti glumci paraćinskog i varvarinskog pozorišta, a lik Dragačevca tumačiće Tomica Đorđević. Premijera filma trebalo bi da bude narednog meseca.

Dragačevac je, kao penzionisani sreski načelnik 25. marta 1941. godine, na dan kada je Dragiša Cvetković, tadašnji predsednik jugoslovenske vlade, potpisao pristupanje Trojnom paktu, Hitleru poslao veoma oštro pismo. Kada su Nemci 9. aprila 1941. godine zauzeli Paraćin, ovaj vatreni rodoljub bio je prvi meštanin grada na Crnici koji je uhapšen. Potom je odveden u logor Mathauzen, gde je i ubijen.
– Dragačevac je poslao telegram Hitleru. Ali, kada je službenik paraćinske pošte video da je adresiran na firera i kada je pročitao njegov preteći sadržaj, odbio je da primi takvu depešu. Ali, Dragačevac je bio uporan da službenik pošalje taj telegram. I on je na kraju prihvatio. Ne verujući mu, Dragačevac je otišao kući, napisao pismo Hitleru i poslao ga u Berlin – navodi Aleksandar Srndaković, v.d. direktora Zavičajnog muzeja u Paraćinu.

PISMO ADOLFU HITLERU
Nit pravde prekinut je. Zacarila obest i sila. Veliki tlače male i u svojoj osionosti ne poznaju Boga; nemaju dušu.
Krvožedni Hitler hita da nijedna njiva na ovozemaljskoj kugli ne ostane nezasejana jadom i čemerom. Ni naša napaćema Otaxbina nije pošteđena. Pružamo ti svoju poštenu ruku ali ti hoćeš i srce. U želji da osvajaš i tlačiš ti nam gaziš ono što nam je kroz sva robovanja i kroz vekove bilo najsvetije-gaziš nam slobodu i čast, gaziš nam ponos.
Tebi, Hitlere, Kainov sine, mi deca velikih otaca i dedova uzvikujemo: Dosta! Ne slušaš li, naići ćeš na bodre mišice naše. Prolićemo ti krv i nogom ti, aždajo, stati na vrat da se ne digneš. Upamti da nas je možda Gospod Bog odredio da kod nas dobiješ odmazdu za sva nedela. Upamti.

Svetolik M. Dragačevac, Sreski načelnik u penziji

U dokumentima koji su sačuvani navodi se još da je Dragačevac uz muziku proslavio slanje pisma. Zapisano je da su mu muzikanti svirali marš muziku i ponavljali refren „Hitler obrao bostan”. Za to vreme u Rajhs kancelariju stigla je vest o svrgavanju vlade i odbacivanju Trojnog pakta. Firer je zbog toga izmenio ratni raspored i naredio da nemačke trupe upadnu u Jugoslaviju, kako bi uništile njenu vojsku.
– Čim su Nemci ušli u Paraćin, 9. aprila 1942. godine, Dragačevac je bio prvi uhapšen građanin. NJegovo hapšenje naređeno je iz centrale nacističke stranke NSDAP u Berlinu. Potkazao ga je folksdojčer Jozef Paulus, koji je u to vreme imao malu tkačku radionicu i koji je postavljen za gradonačelnika Paraćina. Dragačevac je prvo odveden u zatvor u Gracu, a onda u Mathauzen. Za njegovu smrt u ovom koncentracionom logoru odgovoran je Hans Helm, SS major. Nakon okupacije Beograda on je postao pomoćnik, a potom i šef Gestapoa, tako da je naređivao hapšenja i streljanja Srba – dodaje direktor Srndaković.

U dokumentima se, pak, navodi da je Dragačevac preminuo u logoru. U depeši kriminalističkog savetnika Vajsa, koju je poslao Operativnoj komandi Bezbednosne policije i Državnoj bezbednosti u Beogradu, piše da je Dragačevac 9. jula 1942. godine u koncentracionom logoru Mathauzen umro od zapaljenja trbušne maramice. Vajs prenosi i rešenje državnog firera SS šefa nemačke policije i Ministarstva unutrašnjih poslova Rajha da se o njegoovj smrti obavesti i njegova supruga Jelena. U dokumentu se navodi i da je leš kremiran.

Osim sećanja na Dragačevca, SUBNOR ga je uvrstio u žrtve nacističkog terora, a Paraćinci su mu poklonili ulicu.

Tekst i foto Z. Gligorijević