Naslovna // Vesti // Ekonomski interes treba da spaja balkanske narode

Ekonomski interes treba da spaja balkanske narode

POLITIČKI I EKONOMSKI ODNOSI SRBIJE SA ZEMLJAMA
REGIONA

-Slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i ideja je nešto što je za
Balkan neophodno. To nije fraza to je nešto što je ranije postojalo i
to je ono što Balkanu treba, to je interes svih balkanskih naroda –
rekao je Dejan Tanić

mr Dejan Tanić

Region Balkana oduvek je bio nestabilno područje koje su
zahvatali svetski, nacionalni i građanski ratovi a osećale su se posledice i
hladnog rata. S pravom, mnogi analitičari Balkan nazivaju ,,buretom
baruta“. U takvim uslovima teško da je mogla da se uspostavi dobra
politička pa i ekonomska saradnja.
Mr Dejan Tanić, direktor Istorijskog arhiva u Jagodini kaže da je
odnos Srbije sa susednim zemljama određivao geografski položaj.
-Srbija je na spoju srednje Evrope i Azije, odnosno
Sredozemlja i srednje Evrope i Podunavlja. Zbog svog važnog
strateškog položaja ali i zbog ogromnog bogatstva, Balkan je često
bio na meti interesovanja velikih sila još od najstarijih vremena. To
nije ništa neobično i tako će biti uvek. Možda bi bilo dobro da nas
velike sile malo ostave na miru, možda bi se razvili mnogo više.
Odnosi među državama Balkana bili su uslovljeni pre svega
odnosima velikih sila među sobom i onim namerama i ciljevima koje
su velike sile imale prema Balkanu. One su okretale države jedne
protiv drugih ili ih ujedinjavale kako bi ostvarile svoj cilj – rekao je
Tanić.
Odnosi Srbije sa susedima bili su dobri u 19.veku.

-Od prve polovine 19.veka Srbija je imala dobar politički
kredit zbog toga što je izvela revoluciju 1804. i 1815. godine, dakle
Prvi i Drugi srpski ustanak, što je izvela ozbiljne društvene reforme
u mirnodopskoj fazi srpske revolucije gde su svi stanovnici Srbije
postali slobodni posednici što je bila retkost u Evropi. Srbija je bila
u sastavu Turske ali je srpsko društvo počelo da liči na moderno
društvo. U političkom i ekonomskom smislu Srbija je imala veliki
ugled među susedima. Srbija je bila u prvoj polovini 19.veka, ako se
uzme u obzir veličina i broj stanovnika , zemlja migracije kao
Amerika – kazao je Tanić.
Najblistavije odnose Srbija je sa susedima imala u periodu
vladavine kneza Mihajla.
-Druga vladavina kneza Mihajla od 1860.do 1868.godine je
kratak period ali je on srpski vladar koji je u istoriji bio najuspešnji
na diplomatskom planu. Knez Mihajlo je uspeo da ostvari vrlo
bliske odnose sa svim susedima, kao i sa velikim silama. Imao je
dobre veze sa Habsburškom monarhijom i sa Rusijom, vrlo bliske
veze sa kneževinom Rumunijom, čak je bilo reči o konfederacija
Srbije i Rumunije. Imao je izvrsne veze sa Bugarima, knez je
aktivno pomagao bugarske revolucionare. Da je knez Mihajlo
poživeo i da je bilo onako kako je zamislio možda bi nastala neka
država južnih Slovena i to 50 godina ranije u mnogo boljim
okolnostima nego što je to bilo posle Prvog svetskog rata, sa mnogo
manje zle krvi – istakao je Tanić.
Kraljevina Jugoslavija je formirana 1918.godine, a nerešeno
nacionalno pitanje je od samog početka predstavljalo glavni problem
jugoslovenske unutrašnje politike i opteretilo je odnose sa susednim
državama.

-Odnosi između Srba, Hrvata i Slovenaca već su bili pogoršani
jer je bilo antisrpskih političkih poteza u Hrvatskoj. Učešće Hrvata
u redovima Austrougarske u Prvom svetskom ratu je dodatno
izazvalo Srbe, a ni položaj Srba u Hrvatskoj uoči Prvog svetskog
rata nije bio sjajan. Ti odnosi su bili lošiji nego u vreme kneza
Mihajla koji je, na primer, sa čuvenim hrvatskim političarem
Štrosmajerom dogovarao o ujedinjenju sa Hrvatima. Bilo je sličnih
dogovora i sa mađarskim političkim vrhom. Knez Mihajlo je dobio
zeleno svetlo od Hrvata i Mađara da se Bosna pripoji Kneževini
Srbiji. Takođe su odnosi sa Crnom Gorom bili bliski. Čak je knjaz
Nikola 1866.godine doneo odluku da se odrekne prestola, bez
ikakvog pritiska, u korist kneza Mihajla i da postane deo Srbije
objasnio je Tanić.
Od tada do danas znatno su se pogoršali odnosi sa susedima.
-Za vreme kneza Mihajla su odnosi sa Albancima bili jako
dobri, sa Grcima je potpisan vojni savez. Svi ovi narodi su tada
imali zajednički interes, a to je ujedinjenje i borba protiv Turske.
Danas balkanski narodi nemaju zajedničkog neprijatelja već je
odnos uslovljen odnosima velikih sila. Sigurno da je ekonomski
interes ono što može da poveže balkanske narode. Naš region je
usmeren ka tome i prirodno je predodređen da bude jedno tržište.
To je bilo u 19.veku i na prelomu 19. I 20. veka. Slobodno kretanje
ljudi, robe, kapitala i ideja je nešto što je za Balkan neophodno. To
nije fraza to je nešto što je ranije postojalo i to je ono što Balkanu
treba, to je interes svih naroda na Balkanu – Istakao je Dejan Tanić.
J.L.

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .